Pljačke

 

Kako je Srbiji skrojeno slovenačko odelo po evropskoj ceni uz pomoć domaćih bandita

 

Firma na poklon, pare kao miraz

 

 Pirotska tekstilna industrija Prvi maj je dva puta privatizovan. Prvi ugovor je poništen, a ovim novim treba da se omogući da privatna lica preko državnih subvencija zarade desetine miliona evra. Radnicima i pored toga ostaju samo mizerne plate od kojih jedva mogu da prežive.

 

M. Grabež

 

Privatizacija Prvog maja iz Pirota počela je još marta 2007. godine kada je konzorcijum predvođen preduzećem Irva investicije Đorđa Nicovića za celu firmu platio tek 1.750.000 evra. Samo tri godine kasnije privatizacija je poništena, jer kupac nije poštovao ugovorene obaveze.

   Na ponovnu prodaju Prvi maj dospeva zatim u leto 2012. godine. U avgustu republička vlada usvaja Memorandum o razumevanju koji reguliše obaveze slovenačke Mure, grada Pirota i Republike Srbije. Tek posle toga se održava tender na kome upravo Mura kupuje proizvodni deo Prvog maja za 2,1 miliona evra.

   Kakav je to Memorandum o razumevanju uoči tendera ili se unapred znalo ko će na tenderu da pobedi?

   Iza slovenačke Mure stoje Slovenka Mojca Lukančič i njen suprug iz Velike Britanije Najdžel Piter Bakston. Njih dvoje su i Muru otkupili iz stečaja, za šta su od slovenačke države dobili subvencije koje su vešto iskoristili da razrade privatni posao. Isto se dešava i u Srbiji, jer privatizacioni kupci treba da plate cenu od 2,1 milion evra da bi odmah zatim od srpske države dobili subvencije u visini od 6,6 miliona evra!?

   Gospođa Lukančič i gospodin Bakston pri tome kupovinom Prvog maja dobijaju proizvodne pogone površine 50.000 kvadratnih metara sa svom pripadajućom opremom. To znači da je englesko-slovenački bračni par kvadratni metar hala Prvog maja platio 42 evra i dobio kompletnu proizvodnu opremu pride.

   Subvencije je Srbija morala da isplati privatizacionim kupcima kako bi oni uopšte mogli da krenu sa poslom, pošto i Lukančička i Bakston sve što kupuju moraju da plate avansno, toliki im je ugled u poslovnom svetu. Za 6,6 miliona evra oni mogu da kupe 660.000 metara odličnog štofa, od čega mogu da sašiju 220.000 komada muških odela. Ukupni troškovi šivenja jednog dobrog odela iznose oko 70 evra, a ono se preko Murine prodajne mreže u Sloveniji prodaje za 250 do 300 evra.

   Tako će po ovoj računici novi vlasnici Prvog maja ostvariti zaradu od 39.600.000 evra, a što će finansirati već ionako opljačkani budžet Srbije kroz navodne subvencije.

   Koliko je visoka ova suma vidi se iz toga da je prošle godine slovenačka Mura imala 29,4 miliona evra prihoda, znači tri četvrtine onoga što će da se zaradi mahinacijama oko Prvog maja. A posle će i poslovni prostor moći da se proda po ceni daleko višoj od 42 evra po kvadratu.

   Od svih prihoda Mura je 65 odsto zaradila na takozvanim lon poslovima, odnosno uslugama šivenja. Zašto isto to za već poznate strane partnere nije mogao da ostvari sam Prvi maj bez posredništva englesko-slovenačkog bračnog para? Prvi maj je ionako ranije izuzetno uspešno radio za Huga Bosa odakle je, navodno, Lukančički i preporučeno da kupi ovo preduzeće. Samim tim, ne bi bio problem da se sa istim partnerom sklope novi ugovori o lon poslovima i da se tako državi uštedi 6,6 miliona evra koje će biti plaćeni Lukančički.

   Još jedan detalj ukazuje na to da je u pitanju dobro zamišljena pljačka. Glavni izvršni direktor Mure je Milan Morec, koji je i mozak operacije "kupovine" Prvog maja. Prethodno je Morec bio direktor u ovom preduzeću u vreme dok je ono bilo u vlasništvu Nicovića.

   Sa te pozicije Morec je mogao da prikupi sve potrebne interne informacije koje je zatim predao vlasnicima Mure. Dakle, sve je osmišljeno mnogo pre ove "privatizacije" kojom sada samo konačno desetine miliona evra treba da se sliju u privatne džepove i to uz pomoć investicija koje obezbeđuje država. Kao da mi sami nemamo dovoljno domaćih hohštaplera, pa moramo još i njih da uvozimo?

   Za sada su svi pomenuti planovi samo pusti snovi, jer Prvi maj niti radi niti strane gazde radnicima dele plate. Gde su onda otišle one subvencije, osim u nabavku robe?