Natrag

U ime Alaha

U ime Alaha

 

Sukobi unutar muslimanske civilizacije u novom veku

 

Svi galame, samo Prorok ćuti

 

Histerija koja je zavladala širom islamskog sveta povodom filma o Proroku Muhamedu, otkriva mnogo toga što frustrira one prosvećene i slobode željne muslimane. Dogma o Proroku Muhamedu, takođe je "izum" priučenih tumača islama i nije ništa manje štetna od  neprikladnih i uvredljivih filmova, karikatura i raznih umetničkih i manje umetničkih dela koja kritikuju islamski ekstremizam. O tome piše Tabloidov urednik Milan Balinda, dugogodišnji novinar dnevnog lista "Majami Heralda", čije zaključivanje o probelmu islamizma drugi autori našeg lista dovode u pitanje.

 

Milan Balinda

 

 

   Sve je počelo četrnaestominutnim videom na Jutjubu koji na ružan, ogavan, neukusan i amaterski način vređa proroka Muhameda. Video je prikazan u Egiptu, a onda su muslimani te zemlje započeli ulične proteste i pokušali da zauzmu i spale američku ambasadu. Sve se to ponovilo u Libiji, tačnije u gradu Bengaziju, u Jemenu, Sudanu, Libanu, Pakistanu, Afganistanu i kasnije u Indoneziji.

Nisu svugde pokušali da napadnu zapadna diplomatska predstavništva, ali je svuda poruka jasna - ne dirajte u Muhameda, u našu veru. Sve skupa, broj muslimana demonstranata širom sveta bio je mali u odnosu na broj muslimanskih vernika koji žive na kugli zemaljskoj.

Negde je bilo i smrtonosnih sukoba sa lokalnom policijom i drugim bezbednosnim snagama. Manji broj demonstranata, ako iko, su videli taj opskurni video na internetu, ali im to nije smetalo, a moglo je da se prati na TV ekranima i fotografijama u štampi, da reaguju histerično.

   Američki konzulat u Bengaziju je spaljen, ubijen je ambasador i još tri Amerikanca. Sve je počelo s tim videom na Jutjubu koju je snimio jedan Egipćanin hrišćanske veroispovesti - ili da li je? Rulja nije izašla na ulice da bi opsela ambasade i palila zastave zbog uvredljivog videa, zbog toga nije ubijen ambasador i njegovo obezbeđenje - video je bio samo predtekst jer bi se protesti dogodili u svakom slučaju i sa nekim drugim povodom. Tako nešto se događalo već mnogo puta i Zapad bi trebalo da do sada na to bude naviknut. Nezadovoljno i frustrirano stanovništvo (neki psiholozi uz to ubrajaju i seksualnu frustraciju i time objašnjavaju napade histerije!) lako je upotrebiti za ciljeve određenih centara moći.

Svedoci smo borbe za vlast, borbe koja se često odvija nakon izvršenih revolucija kao što je bilo „arapsko proleće".

Bore se jedne protiv drugih sekularne i fundamentalne snage da bi se odlučilo ko će dobiti veći deo političkog kolača moći.

   I dok neki muslimani citiraju Kuran ili druge verske zapise da bi opravdali proteste, drugi, muslimanski učenjaci i analitičari tvrde da nema jasnih odredbi u muslimanskoj teologiji. Kazne za bogohuljenje, pa ni samo bogohuljenje, ne spominju se u Kuranu.

 U nekim spisima van te knjige pominje se nešto o nepoštovanju religije ali su značenja nejasna. U jednom od tih „dodatnih" spisa stoji da je prorok Muhamed rekao: "Ubi osobu koja zloupotrebljava proroka i išibaj one koji vređaju njegove pratioce".

 Mustafa Abu Svaj, profesor filozofije i islamskih studija na univerzitetu u Jerusalimu, kaže da u islamu individua ne može da „sama deli pravdu". „Uloga je da se širi tačna informacija o životu i učenju proroka Muhameda, mir bio s njim" - kaže profesor iz Jerusalima. Zbog ovakvih protesta i krvožedne rulje koja je dirigovana po ulicama, hrišćani ponekad tvrde da je islam religija nasilja.

 

 

Nacija koja ne doprinosi civilizaciji

 

 

   Očigledno je da prisustvujemo sukobu civilizacija, ali ovoga puta radi se o sukobu unutar same muslimanske civilizacije. Na jednoj strani ušančili su se fundamentalisti koji ispred sebe guraju uglavnom frustrirane i neobrazovane muslimane iz nižih socijalnih klasa, a na drugoj, nalaze se ljudi kao što je Imad al-Din Husein, kolumnista najboljih dnevnih novina iz Egipta, Al Šoruk, koji u svom tekstu objavljenom krajem septembra kaže i sledeće:

   „...Psujemo Zapad od jutra do mraka i kritikujemo njihov moralni raspad i bestidnost, dok za sve zavisimo od njih. Uvozimo, uglavnom sa Zapada, automobile, vozove, avione… frižidere i mašine za veš… Mi smo nacija koja u ovom vremenu ničim ne doprinosi ljudskoj civilizaciji. Postali smo breme drugim narodima...

Da smo zaista sproveli suštinu uputstava iz Islama i svih drugih religija, bili bi smo na čelu među nacijama. Svet će nas poštovati kada ponovo postanemo ljudi koji zauzimaju udeo u ljudskoj civilizaciji, umesto da budemo paraziti koji su se raširili preko mape naprednog sveta, hraneći se njihovim proizvodima da bi smo ih kasnije napadali od jutra do mraka… Zapad nije oaza idealizma. Takođe sadrži eksploataciju u mnogim sferama. Ali makar nisu zaglibljeni u iluzijama, trivijalnostima i lažnim prikazivanjima, kao što smo mi...

   Dakle, podržavanje Islama i muslimanskog proroka trebalo bi da se izvodi kroz rad, proizvodnju, vrednostima i kulturu, ne napadima na ambasade i ubijanjima diplomata...".

   Svet Muslimana ima svoje religiozne i kulturološke stavove, ali to isto ima i Zapad. Prorok Muhamed je nedodirljiv jer oni kažu da je to tako. Neka im bude. Pitanje je da li hrišćanski svet (Zapad) ima bilo koju obavezu da baš toliko ceni Muhameda. Zapad ima stav o slobodi govora. Ta sloboda nije pala s neba i da bi se ona dostigla tokom vekova su padale glave. Glave pisaca, naučnika, čak i teologa, običnog naroda...

Setimo se Đordana Bruna. Zapad se izborio za slobodu govora. U tu slobodu spada i sumnja u crkvene dogme. Pre svega spada i sumnja u crkvene dogme. Spada i sumnja u postojanje Boga. Bilo da je to hrišćansko-jevrejsko-muslimanski ili bilo koji drugi. U slobodu govora spada i bogohuljenje. Neko sutra može da proglasi da je kocka idealna kosmička forma i da to proglasi religijom. Izmisli nekog kockastog Boga. Svako ko se usudi da posumnja u takav stav bio bi opaki protivnik toj religiji. Sloboda govora, pre svega osvojena na Zapadu, ima zadatak da se bori protiv dogmi čak i kada kao sredstvo te borbe jeste bogohuljenje. A to što je Zapad u „moralnoj dekadenciji" to je pitanje koje isti taj Zapad može, ako hoće, da reši. Nije stvar muslimana da se mešaju u zapadnjački moral. Uostalom, ko ih je terao da gledaju, mada neznatan broj muslimana je to i video, taj zaista neukusni video sa Jutjuba, koga nije ni mnogo hrišćana gledalo.

   Muslimani širom sveta, ne svi već bučna manjina, ili mrze Ameriku ili je ne vole i to vrlo učestalo im nabijaju na nos. Pale zastave, portrete, napadaju diplomatska predstavništva i biznise zapadnih zemalja. Ponosni su što mrze „nevernike". Dobro, a kako bi izgledalo kad bi im sa Zapada svakodnevno poručivali nešto slično ovome: „...Da li imate pojma koliko vi mrzimo nedostatak demokratije u vašim zemljama, da li znate koliko mi mrzimo vaš nedostatak transparentnosti, vaš nedostatak ekonomskog razvoja, vaše slabašno obrazovanje, način kojim se ophodite prema ženama... Mi zaista mrzimo kad sebe i svoje sugrađane ubijate bombašima-samoubicama. Kad kamenujete žene zato što ih je neko silovao. Kad ministar u pakistanskoj vladi ponudi 100.000 dolara onome ko ubije tvorca tog glupog videa o Muhamedu. Kada, na kraju krajeva, sve vreme vičete da je Bog veliki, toliko da mi pomislimo da u to i niste baš sigurni, te zbog toga morate da neprestano ponavljate uzvik? Možda bi bilo dobro da gledate svoja posla i pustite Zapad da se koprca u svojim problemima!? Jedno je sigurno - kada bi Zapad ukinuo slobodu govora, ukinuo bi svoje moderno društvo...".

 

 

Bogohuljenje i sloboda govora

 

 

   O slobodi govora i zahtevima da se ona ograniči bilo je i dosta diskusije na poslednjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Protesti i bes zbog videa nazvanog „Nevinost Muslimana" pogurali su napore onih koji zahtevaju da se u novom egipatskom Ustavu zapišu zakoni protiv bogohuljenja. Takav Ustav, skupa sa zakonima koji već postoje, mogao bi da se koristi protiv manjina, kažu egipatski aktivisti za zaštitu slobode govora, kao i protiv grupa čiji stavovi nisu popularni. U svom govoru pre Generalnom skupštinom egipatski predsednik Mohamed Morsi potvrdio je odluku Egipta o zabrani „uvrede religije". Rekao je: „Egipat poštuje slobodu govora, ali ne i slobodu govora koja cilja na specifičnu metu ili specifičnu kulturu".

   Turski ministar inostranih poslova je u UN rekao da je „došlo vreme da se zaustavi zaštita islamofobije maskirana u ruho slobode govora". I dok je osuđivao nesrećni video, predsednik Barak Obama strogo je branio slobodu govora i na taj način oneraspoložio sve one koji su zahtevali međunarodni zakon o zabrani bogohuljenja. U svom govoru koji je trajao 30 minuta, Obama je o slobodi govora rekao sledeće: „Najjače oružje protiv govora mržnje nije represalija, već je još govora - glasova o toleranciji koji bi se suprotstavili netoleranciji i bogohuljenju". Govoreći nakon američkog predsednika, pakistanski predsednik Asif Ali Zardari takođe se kao i njegove muslimanske kolege zalagao protiv zloupotrebe slobode govora. Kada bi se sumiralo moglo bi da se podvuče da su evropske zemlje, Sjedinjene Države i nekoliko latinoameričkih zemalja istakle da dok „individualni ljudi poseduju ljudska prava, religije nemaju" i da u Ujedinjenim Nacijama „već postoje dogovori protiv govora mržnje".

   Nemački ministar inostranih poslova, Gvido Vestervele, pokušao je da smiri tvrdnje o sukobu civilizacija: „Neki bi hteli da nas ubede da paljenje zgrada ambasada je dokaz o sukobu civilizacija. Ne smemo sebi da dozvolimo da nas prevari takav argument. To nije sukob civilizacija. To je sukob unutar civilizacije. Takođe je borba za dušu pokreta za promene u Arapskom svetu". Ministar Vestervele izneo je već poznati stav nekih političkih analitičara, ali da li će budućnost pokazati da ipak postoji izvesni sukob između civilizacija preostaje nam da vidimo. Za sada se čini da je taj sukob već krenuo u medijima.

 

O Muhamedu, od Pariza do Pazara

 

 

   Krajem septembra francuski satirični nedeljnik Šarli Ebdo objavljuje karikature proroka Muhameda. Na naslovnoj strani njega u invalidskim kolicima gura jedan ortodoksni rabin. Unutra Muhamed je na nekoliko crteža prikazan go. Jedna od karikatura prikazuje Mohameda, odnosno jednu osobu sa bradom, sagnutog tako da prikazuje genitalije i zadnjicu. Jedna nacrtana zvezda pokriva mesto gde bi bio anus. Karikatura je nazvana „Muhamed: zvezda je rođena". Druga karikatura, aludirajući na odluku jednog francuskog magazina da objavi toples fotografije supruge britanskog princa Čarlsa, prikazuje toples bradatu osobu uz potpis: „Neredi u arapskim zemljama nakon što su objavljene fotografije gospođe Muhamed".  Francuska policija odmah je pojačala stražu oko redakcije nedeljnika koji je još od novembra prošle godine pod policijskom protekcijom zbog sličnih karikatura. Potom je Francuska na jedan dan zatvorila dvadesetak ambasada, konzulata i škola širom muslimanskog sveta. Policija je takođe zabranila proteste ispred Velike džamije u Parizu. Ipak se širom zemlje odigrao veći broj manjih protesta koji su organizovali francuski muslimani. U toj zemlji žive oko šest miliona ljudi muslimanske veroispovesti.

Što se Srbije tiče, u Novom Pazaru protiv videa sa Jutjuba protestvovalo je nekoliko hiljada ljudi pod vođstvom navijača fudbalskog kluba Novi Pazar. Pripadnici navijačke grupe „Torcida Sandžak" nosili su transparente i zastave, a među zastavama nalazila se turska i bošnjačka. Najveći strah policijskog obezbeđenja bio je, sudeći po izveštajima novinskih agencija, da se ta navijačka grupa sukobi sa svojom suparničkom navijačkom grupom zvanom „Ekstremi". Na Kosovu nije bilo protesta protiv videa sa Jutjuba.

   Čini se da su Zapadnjaci krenuli u protivnapad, krenuli su da provociraju. Naime, po izveštajima svetskih novinskih agencija, norveška književnica Sara Mac Azmeh Rasmusen objavila je na svom blogu karikaturu koja pokazuje bradatu osobu kako stoji pored troje ljudi, uključujući dve žene skoro potpuno prekrivene, sa natpisom „Ako ne želiš da budeš naslikan, pokrij se, proroče". Ona sebe opisuje kao „borca za ljudska prava sa muslimanskim poreklom". Podvukla je da je želela karikaturom da pruži podršku francuskom satiričnom magazinu Šarli Ebdou.

   Nezgoda sa muslimanima fundamentalistima nije samo što progutaju mamac i udicu, već i najlon i štap... Ili to oni rade da bi zaveli svoje sugrađane? Za ličnu korist!? U tom slučaju, a budući da smo dosta zakoračili u XXI vek - vreme je da Muslimani odrastu.

  

 

ANTRFILE:

 

Pogledajte se u ogledalu

 

(Delimično skraćena kolumna Tomasa L. Fridmana objavljena u Njujork tajmsu 18. septembra 2012)

 

 

U ponedeljak, Dejvid D. Kirkpatrik, Tajmsov šef biroa u Kairu, citirao je jednog od egipatskih demonstranata ispred američke ambasade, Kaleda Alija, koji je da bi opravdao prošlonedeljne nasilne demonstracije izjavio: „Mi nikad ne vređamo nijednog proroka - ni Mojsija, ni Isusa - zašto onda ne možemo da zahtevamo da se Muhamed poštuje?" Gospodin Ali, 39-togodišnji tekstilni radnik, uzdizao je rukom pisani transparent na engleskom na kome je stajalo: „Umukni Ameriko. Obama je predsednik, i on bi trebao da se izvini!"

   Pročitao sam u štampi tokom prošle nedelje nekoliko takvih komentara demonstranata, i veoma se ne slažem sa njima. Ne volim da vidim da se bilo kome vređa vera, ali moramo veoma podrobno da razjasnimo dve stvari - jasnije nego što je to uradio tim predsednika Obame. Jedna je da uvreda - čak i tako glupa i ružna kao antiislamski video na Jutjubu koji je započeo sve ovo - ne opravda ljude da izađu i napadnu ambasade i ubiju nevine diplomate. To nije odgovarajući način kojim se nezavisni ljudi ponašaju. Nema opravdanja za to. Sramotno je. I, druga, pre nego što se zahteva bilo koje izvinjenje od našeg predsednika, g. Ali i mladi Egipćani, Tunisi, Libijci, Jemeni, Pakistanci, Afganistanci i Sudanci koji su izašli na ulice morali bi da se pogledaju u ogledalo - ili neka samo pogledaju svoju sopstvenu televiziju. Možda bi mogli da pogledaju šovinističke napade koje izbacuju neke od njihovih sopstvenih medija - na satelitskim TV stanicama i internet stranicama, ili u knjižarama ispred džamija - u kojima se vređaju Šiiti, Jevreji, Hrišćani, Sufisi i bilo ko drugi ko nije Suni musliman, ili fundamentalista. Ima ljudi u tim zemljama kojima je mržnja „onih drugih" postala izvor identiteta ili kolektivni izgovor zato što nisu uspeli da postignu svoj sopstveni potencijal.

   ...Tražio sam od Memri (Institut za istraživanje medija na Srednjem istoku) mržnjom ispunjene primerke video zapisa koji se regularno pojavljuju na arapsko-muslimanskim masovnim medijima. Evo nekoliko:

 

O hrišćanima

 

Hasam Rahimpur Azghadi iz iranskog Vrhovnog saveta za kulturnu revoluciju: Hrišćanstvo je „smrdljivo telo na koje moraš stalno da dosipaš kolonsku vodu i parfem, i da ga pereš da bi ga sačuvao čistim". (20. jul 2007.)

Šejk Al-Katib al-Bagdadi: dozvoljeno je da se prospe krv iračkih hrišćana - i dužnost da se vodi džihad protiv njih. (14. april 2011.)

Abd al-Aziz Favzan al-Favzan, saudijski profesor islamskog prava, zove na „pozitivnu mržnju" hrišćana na Al-Majd TV, Saudijska Arabija (16. decembar 2005.)

 

O Šiitima

 

   Egipatski duhovnik Muhamed Husein Jakub: „Predsednički kandidat Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi mi je rekao da su Šiiti opasniji za islam od jevreja". (13. juna 2012.)

   Egipatski duhovnik Mazen al-Sirsavi: „Da Alah nije stvorio Šiite kao ljudska bića, oni bi bili magarci". (7. avgust 2011.)

   Sipah-e-Sahaba, pakistanska video serija: „Šiiti su jevrejska kopilad". (21. mart 2012.)

 

O Jevrejima

 

 

   Članak na sajtu Muslimanske braće hvali džihad protiv Amerike i Jevreja: „Potomci majmuna i svinja". (7. septembar 2012.)

   Pakistanski duhovnik Mohamad Raza Sakib Mustafai: „Kada Jevreji budu počišćeni, svet će biti očišćen i sunce mira nadneće se nad čitavim svetom". (1. avgust 2012.)

   Doktor Ismail Ali Muhamad, stariji Al-Azhar naučnik: Jevreji, „izvor zla i štete u svim ljudskim društvima". (14. februar 2012.)

   (…)

   Kao Jevrejin koji je živeo i radio u muslimanskom svetu, znam da su ovi iskazi netolerancije samo jedna strana priče i da isto tako postoje prisutni i praktikovani duboko tolerantni pogledi i islamski pokreti. To su kompleksna društva.

   O tome se i radi. Amerika je takođe kompleksno društvo. Ali da presečemo gluposti da je sve ovo samo naš problem i da je jedino pitanje kako da sada operemo naše delovanje. Demonstrant i Kajra je u pravu: Moramo da poštujemo veru i proroke drugih. Ali to ide u oba smera. Naš predsednik i velike novine stalno optužuju govor mržnje protiv drugih religija. Šta rade vaši?

    

 

ANTRFILE:

 

Muslimani u Nemačkoj sve agresivniji

 

   Kada je  nemačka kancelarka, Angela Merkel, konstatovala da se nemačko društvo nije integrisalo, da došljaci nisu dovoljno prihvatili nemačke kulturne vrednosti, to je zatalasalo ne samo njenu zemlju već i ostatak Evrope. Možda je jedino iznenađenje među Evropljanima bilo da je to Merkelova rekla, a ne sama činjenica šta je rekla, budući da su svi svedoci kulturnog, verskog i rasnog raslojavanja u društvima širom Evropske Unije.

   U Nemačkoj je prema nekim studijama 2009. godine živelo 4,3 miliona Muslimana što bi bilo 5,2 odsto stanovništva. Jedno 45 odsto njih imaju nemačko državljanstvo. Procenjuje se da će do 2030. u Nemačkoj živeti 5,55 miliona muslimana. Sada u Nemačkoj žive 2,6 miliona Turaka koji čine najveću grupu nemačkih muslimana. Od tog broja 88 odsto tvrde da praktikuju islam u raznim varijacijama: Suniti 74 odsto, Šiiti dva odsto, Alaviti 11 odsto, Sufisi jedan odsto. Nekih 37 odsto turskih muslimana u Nemačkoj sebe opisuju kao strogo religiozni, a 23 odsto da su veoma religiozni. Da je Islam jedina istinska religija tvrde 72 odsto ispitanih. Procenjuje se da se od 2009. godine povećava osećanje religioznosti među njima, naročito kod žena.

   Skoro jedna petina nemačkih Turaka misle da su ateisti inferiorna ljudska bića, a ne-muslimanski način života takođe se svakim danom sve više smatra inferiornim. Više od polovine Turaka u Nemačkoj smatraju da je homoseksualnost bolest.

   U poređenju sa ostatkom populacije Turci u Nemačkoj su veoma slabo školovani; 57 odsto nisu završili školu ili su samo pohađali osnovno obrazovanje. Oko 40 odsto njih takođe nije pohađalo nikakav zanatski kurs.

   Za vreme jednog drugog istraživanja među stanovnicima bivše Istočne Nemačke nisu mogli da pronađu ni jednog vernika (hrišćana) mlađeg od 28 godina. Istraživaći ne tvrde da ih nema, ali kažu da na takvu osobu nisu naišli tokom istraživanja. Takvo stanje pripisuje se činjenici komunističke vladavine i tadašnje ideološke atmosfere. Mlađima od 28 godina ni roditelji nisu bili religiozni. Oni su morali da potvrde svoje neverovanje u Boga u takozvanim Jungedvajhe, neka vrsta polaganja ateističkih zakletvi. Na pitanje da li veruju o Boga 51,2 odsto istočnih Nemaca je odgovorilo da su ateisti. U zapadnom delu zemlje ta cifra je 10,3 odsto.

   Neki eksperti po pitanju religije govore da je istočnonemački ateizam jedna forma kontinuirane političke i religiozne identifikacije. Jedan teolog je to nazvao „istočnonemački narodni ateizam". Ima ih koji se pitaju da li je taj „narodni ateizam" takođe budućnost Evrope.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane