Natrag

Nemaka

Nemaka

 

ta najbogatija zemlja Evropske unije sprema najsiromanijim lanicama ove zejdnice

 

Sudar u Berlinu udar u Atini

 

Svi se pitaju zato se Grkoj i dalje isplauju desetine milijardi evra pomoi iz zajednike kase Evropske Unije iako ova zemlja jo nije ispunila sve obaveze koje je na sebe preuzela planom o tednji prihvaenim od atinskog parlamenta. U meuvremenu se saznalo da se ovo ini kako bi se spreio vojni udar koji od poetka 2011. aktivno planiraju delovi grke vojske. Ovo je, meutim, unapred izgubljena trka sa vremenom, jer e jednog momenta i evropski fondovi biti ispranjeni.

 

Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta

 

Nemaka se nalazi na raskrsnici, ali nema nikoga u Berlinu ko bi znao kojim putem bi trebalo da se krene. Oigledna je potreba daljih reformi Evropske Unije, posebno evro-zone, ali postoje potpuno oprena miljenja po pitanju kako dalje.

Nemaki predlog je da se pojaa fiskalno jedinstvo drava koje koriste evro, to podrazumeva sline poreske stope i strogu kontrolu davanja i prihoda u budet. Protiv toga su ne samo zemlje koje danas ine duniku grupaciju u okviru EU, ve i Velika Britanija iji budet, istina, jo nije toliko nestabilan da bi bila potrebna intervencija evropskog Fonda za pomo zaduenim zemljama, ali je u fazi iz koje u svakom trenutku moe da se otkotrlja u klub drava koji ine Grka, Italija, panija, Portugalija... Osim toga, Velika Britanija je tradicionalno skeptina prema jakim evropskim integracija ljubomorno uvajui svoj specifian poloaj drave koja politiki pripada Starom kontinentu, ali je i geografski i na svaki drugi nain od njega odvojena.

Nemakoj nee biti nimalo lako da slomi britanski otpor, posebno jer iza ove snane ekonomije obino stoje Sjedinjene Amerike Drave i njihovi interesi. Ono to Britanija odbija u sutini je identino sa onim to SAD ne ele.

Jo jedna dilema koja se prostire ispred Nemake jeste pitanje opstanka kluba evro zemalja. Do sada se u takvim diskusijama stalno govorilo o mogunosti da evro-zonu napuste prezaduene drave, na prvom mestu Grka. U skorije vreme se sve ee i sa sve viih mesta pominju razmiljanja da iz evra istupe upravo najjae ekonomije, na prvom mestu Nemaka, koja je mnogo bolje prolazila dok se koristila nemaka marka, nego danas sa zajednikom evropskom valutom.

Kancelarka Angela Merkel nije dravnik, jo manje dravnik sa vizijom. Ona pripada plejadi veoma uspenih tehnokrata nesklonih naglim zaokretima i revolucionarnim potezima. Njeno odugovlaenje na poetku grke krize je velikim delom i dovelo do toga da se ova mediteranska zemlja sada nalazi na samom pragu bankrota.

Insistiranje Nemake da se upravo njenim milijardama evra pomogne grka ekonomija u rasulu nije, meutim, nikakav znak da je Merkelova odjednom postala vizionar, jo manje da je omekala svoje inae veoma jasne i vrste stavove da reforma grke privrede na prvom mestu zavisi od vlade u Atini. U pitanju je, kao i obino kod nemakih politiara ist pragmatizam.

Grka vlast, po pisanju medija u Evropi, sledeu pomo u visini od vie milijardi evra treba da dobije ak i u sluaju da bude utvreno da je postupala suprotno od dogovorenog plana tednje. Razlog je sveprisutni strah od grkog bankrota i izlaska iz evro-zone. U prevodu: Grci mogu da rade ta god ih je volja, oni e u svakom sluaju dobiti onoliko para koliko im treba. Evropske poreske platie ne veruju svojim oima ta se deava, jer upravo oni sve to moraju da finansiraju.

A politiari su nedeljama lagali svoje graane kako Grka prvo mora da ispuni sve uslove dogovorenih obaveza tednje, pa da tek onda rauna sa daljom pomoi ostatka zemalja evro-zone. ta se to desilo u meuvremenu?

Predsednik komisije EU Hoze Manuel Barozo sredinom juna 2010. je na jednom sastanku sa sindikalnim voama govorio o apokaliptinom stanju koje vlada Evropom. Upozorio je da uskoro moe da doe do graanskih ratova i eventualno vojnih pueva u Evropskoj Uniji. Barozo je pred oigledno okiranim sindikalistima izjavio kako e u zemljama kao to su Grka, panija ili Portugalija demokratija brzo da bude odbaena. Diktature e se vratititi.

Barozo je upozorio kako u mnogim zemljama Evropske Unije vreba opasnost od graanskih ratova, jer su sve kase ispranjenje, a da graani i dalje zahtevaju svoju socijalnu sigurnost na koju su se navikli, a za koju vie nema para.

Ova izjava faktikog predsdnika vlade Evropske Unije nije naila na veliki odjek u medijima. U Nemakoj je na nekoliko sastanaka u zgradi kancelarke od predstavnika medija je traeno da iz razloga "politike korektnosti" ulepavaju pravo stanje u oviru EU. U Evropi je izuzetno malo medija citiralo Baroza.

U meuvremenu su grki mediji potvrdili glasine o moguem vojnom puu u Atini. On je prvobitno bio planiran za novembar 2011. kada je vojna hunta trebala da zameni parlament. Pripreme su u punoj tajnosti trajale jo od februara 2011.

Vostvo Evropske Unije je u pravovremeno dospelo u posed informacija o planovima vojnog udara, zbog ega se Hoze Manuel Barozo sindikalnim liderima obratio onako dramatinim reima.

U velikom delu Evrope se jo uvek pie i pria o opasnosti vojnog udara u Atini. Beskonanom kiom evra sada se pokuava da se onemogui dolazak vojne hunte na vlast.

Ostaje samo jo jedno pitanje: kako e biraima da se objasni kako Atina i dalje dobija enormno visoku finansijsku pomo, iako ni priblino nije poela sa sprovoenjem plana tednje? Graani e jo jednom od svojih vlada da budu prevareni.

Sada Evropljanima preostaje samo jo da se pripreme za dolazei krah. Jer, bez radikalne tednje, Grkoj desetine milijardi evra pomoi nee nita znaiti. Bankrot je neizbean, a sa tolikim zaduenjima ona e sa sobom povui i druge drave evro-zone. Posle toga niko vie nee moi vie da sprei pueve i narodne pobune u velikom delu Evrope. Trka sa vremenom je odavno poela.

 

 

A 1.

 

Sindrom Centralnog komiteta

 

U poslednje vreme duhovi su se u Nemakoj uzburkali oko knjige Gertrude Helers "Die Patin" ("Kuma" sa jasnom aluzijom na mafijakog, a ne porodinog kuma) koja se bavi politikom i linou aktuelne nemake kancelarke Angele Merkel...

"Energetski zaokret" kako se naziva promena tokom i posle donoenja odluke o Nemakom izlasku iz programa atomske energije, posluio je Helersovoj za detaljnu analizu linosti same kancelarke. Dogaaji nisu nepoznati, nepoznato je deifrovanje politikih motiva kancelarke u ukupnom kontekstu.

Autorka u svojoj knjizi stvara sliku nepovezanog kancelara koji dolazi iz druge zemlje, iji se uspeh krije upravo u injenici da akteri koji su ukorenjeni u zapadnom sistemu vrednosti uopte nisu u stanju da predvide ta Merkelova hoe, a to su tiho rastakanje osnovnih vrednosti konzervatizma, nivelisanje stranaka kako bi postale do te mere sline jedne drugima da se u sutini radi o razliitim frakcijama jedne iste partije i postepena modifikacija Nemake u jednu autoritarnu dravu.

Gertruda Helers pie trezveno, posmatrajui oima profesorke literature dogaaje koje zatim otroumno analizira. Pri tome ona u obzir uzima jezik, ponaanje i delovanje politiarke Angele Merkel.

Helersova zakljuuje: "Energetski zaokret je skok u pravcu dravne privrede" i dodaje: "Ni Centralni komitet nekadanje Socijalistike ujedinjene partije (vladajue stranke u bivem DDR-u - prim. autora) ne bi drugaije planirao i sprovodio svoje namere."

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane