Natrag

Razaranje

Razaranje

 

Najnoviji prilozi za biografiju Luki mr Miladina, starog novog pomonika ministra kulture Srbije (2.)

Hotel za kokoke pred boijom kuom

Za koje je to tetoinske zasluge tokom itave karijere konzervatora, pomonika ministra kulture i projektanta nagraivan ovek ija bi se aktivnost pre mogla nazvati sramotom za struku i doprinosom unitavanju kulturne batine Srbije. Ko je i kako dodelio novac za opskurni Atlas narodnog graditeljstva. Ko je u manastiru Gradac sagradio hotel za kokoke. Ko je u Studenici sagradio postmoderan mermerni klozet. Gde su sve sagraeni nakazni konaci. Ko je spreio iskopavanje lokaliteta Zlata. Ko je u Sisojevcu sagradio sanduinu. Ko je i zbog koga po svaku cenu spreavao ureenje i zatitu Lepenskog Vira. Ko je preduzeu za deratizaciju poverio protivpoarnu zatitu 21 manastira

 

Stanislav ivkov

 

 

Za itavu karijeru Miladina Lukia, kao konzervatora, pomonika ministra kulture i projektanta, vezuje se itav niz "sluajeva". Tako je svojevremeno javnost bila konsternirana injenicom da je za izradu opskurnog projekta "Atlas narodnog graditeljstva", iji su nosioci Lukievi pajtai Boidar Krstanovi i Estela Radonji-ivkov, Ministarstvo kulture dodelilo 222.000 evra.

Kada je vest o ovoj dodeli sredstava stigla u javnost, ispostavilo se da ak ni sam tadanji ministar kulture Dragan Kojadinovi nije mogao da odgovori na pitanje po kom kriterijumu i ko je odluio da se projektu "Atlas narodnog graditeljstva" dodeli toliki novac i uputio novinare na svog pomonika u Ministarstvu, Miladina Lukiu. tavie ogorene kolege iz Zavoda za zatitu spomenika, koji su zbog straha od odmazde eleli da ostanu anonimni, rekli tim povodom da Zavod ima mnogo znaajnijih projekata kojima je potrebniji novac nego to je to "Atlas narodnog graditeljstva".

Iako postoji veliki broj spomenika narodnog graditeljstva koji vape za zatitom, obnovom i revitalizacijom, utroeni su milioni na izradu "Atlasa narodnog graditeljstva", umesto zatite od propadanja objekata narodnog graditeljstva.

Sledei Lukiev "sluaj" bila je zabrana probnog arheolokog iskopavanja znaajnog ranovizantijskog arheolokog nalazita Kale u selu Zlata, kod Prokuplja. Poto je javna tajna da se pojedini arheoloki lokaliteti u srpskoj arheologiji ne smeju iskopavati, jer ih pojedine ustanove kao to su Arheoloki institut, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta, kao i raznorazni zavodi, muzeji i muzejii smatraju svojom prijom, oigledno je da je Luki titio neije interese kada je prof. dr Mihailu Milinkoviu zabranio iskopavanja zbog navodne opasnosti od divljih kopaa.

O tome da je Luki oigledno radio po neijoj direktivi vidno je i iz injenice da je Komisija za izdavanje dozvola za arheoloka iskopavanja predloila Ministarstvu da izda reenje za obavljanje arheolokih istraivanja (citat iz Zapisnika sa 4. sastanka Komisije za iskopavanje i istraivanja arheolokih nalazita u 2005. posveen Zlati), a da je Luki, uprkos ovom predlogu iskopavanja spreio. O tome da se ova zabrana morala doneti po svaku cenu svedoi itav niz besmislica na koje se Luki prilikom odluivanja pozvao: netana tvrdnja da bi lokalitet nakon probnog, sondanog iskopavanja morao da se istrauje sistematski, isforsirana konstrukcija po kojoj bi za istraivanja Zlate bila potrebna sredstva za konzervaciju, to je po Lukievom miljenju bio razlog za zabranu iskopavanja. Iako bi se sondanim iskopavanjem Zlate dobili osnovni podaci, neophodni za stavljanje jednog arheolokog lokaliteta pod zatitu zakona, i to bez ijednog dinara uloenog od drave, jer je trebalo da radovi budu izvedeni sredstvima Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta i dragocenom donacijom uglednog Instituta "Jaroslav erni", nekome su ova iskopavanja veoma smetala, nikada nisu saopteni pravi razlozi za zabranu iskopavanja niti se saznalo ko iza svega stoji.

 

 

Ugostiteljske potrebe studenikog bratstva

 

 

Za ime Miladina Lukia vezuje se jo jedan "sluaj" u Ministarstvu kulture. Naime, nakon velikih protesta zaposlenih u Republikom zavodu i nakon vie prijava zaposlenih i poseta raznih inspektora, smenjen je dotadanji direktor istog zavoda Marko Omikus i za direktorku je imenovana arh. Gordana Markovi, koja je odmah shvatila da je u Zavodu stanje katastrofalno, da spomenici svakodnevno propadaju a da zavodom gospodare neradnici. Markovieva je pokrenula rad na brojnim objektima i insistirala na profesionalom radu na njihovoj obnovi. Time se automatski veoma zamerila grupi Lukievih sledbenika koja decenijama nije radila skoro nita. Kako bi zatitio svoje istomiljenike, Luki je zapoeo sistematsku opstrukciju svih znaajnih projekata Zavoda, ak je formirao tzv. veliku komisiju Ministarstva za praenje radova na spomenicima, iji je glavni cilj, zapravo, bilo zaustavljanje nepoeljnih radova. Ipak, tadanji ministar kulture Dragan Kojadinovi, posle upozorenja Gordane Markovi da verifikovanjem komisije dobija paralelni zavod, ponitio je reenje o formiranju te komisije poto se zapravo radilo o komisiji za zaustavljanje nepoeljnih radova to je veoma uspeno kasnije realizovala sadanja v.d. direktorka Vera Pavlovi Lonarski!

Posebnu panju zasluuje navod iz obrazloenja DKS-a da je Lukiu nagrada dodeljena za teorijski i projektantski rad u zatiti graditeljskog naslea. Kada se pogleda uraeno vidi se da je od kulturnih dobara Luki na svu sreu "restaurirao" samo jedan jedini, ali da je uglavnom projektovao razne konake i klozete.

Neposredno kraj manastira Studenica, juno od manastirskih zidina, Miladin Luki je projektovao i izgradio ogromnu stambenu zgradu, uz veoma "struno" obrazloenje urbanista konzervatora da je to mesto dobro jer - na njemu nije nikada nita graeno. Obrazloenje za izgradnju bilo je da se od rudokopa ugroena manastirska zgrada iz uanskog vinograda premeta u Studenicu.

Ova zgrada od 180 kvadratnih metara na Uu usput je narasla na deset puta veu povrinu u Studenici a i pored "premetanja", zgrada u Uu i danas stoji na svom mestu. Ogromni objekat sa etrdesetak dvokrevetnih soba za monahe sa kupatilima i prateim prostorima, oito namenjen ugostiteljstvu, pravdan je raznim namenama: higijenskim potrebama tada sedmolanog studenikog bratstva, buduim vizantolokim centrom, "stranoprijemnicom"... Za opremanje konaka preduzee Stik iz Ivanjice poklonilo je ogromnu koliinu drvne grae, od koje je kraljevako preduzee Jasen izradilo ne naroito kvalitetnu stolariju, a usput je rasprodat deo poklonjenog parketa.

Sledea Lukieva akcija bila je lociranje i izgradnja javnog klozeta u postmodernom stilu na praznom prostoru na desnoj obali Savinog potoka, u blizini Savine esme. Klozet je sagraen na koti nioj od kote uliva u veliku septiku jamu u manastirskom vonjaku u koju je planirano pumpanje fekalne vode, umesto ega je fekalna voda iz klozeta isputena u potok, koji je kao jedan od bitnih elemenata zatienog pejzaa, u zoni klozeta poligonalno "korigovan" i obzidan kamenom u kanal pravougaonog preseka tako da ova urbanistika "omaka" zagauje Savin potok i reku Studenicu.

Klozet je inae prvi objekat u Studenici, nakon gradnje Bogorodiine crkve, graen od klesanih blokova radoelskog mermera. Nakon kraeg vremena pokazalo se da je klozet krajnje nefunkcionalan, sa kabinama irine 80 cm, te danas vie nije u funkciji, ve slui kao magacin robe za oblinji drveni kiosk sa suvenirima koji je prema odobrenju manastira, nikao upotpunjujui ansambl sa esmom.

 

 

Prodavnica od crkve vanija

 

 

 

Ni manastir Sopoani nije bolje proao. Po dobrom crkvenom obiaju, sagraeno je pravo arhitektonsko remek-nedelo, odnosno mastodont naslonjen na mali stari konak, a da bi se ambijentalna devastacija kompletirala, pored glavnog ulaza u manastir, prema projektu Miladina Lukia, sagraena je manastirska prodavnica koja je sasvim uspeno zaklonila pogled na manastirsku crkvu, verovatno jer je manastirskom bratstvu i Lukiu bilo vanije da posetioci najpre vide prodavnicu i dive se Lukievom remek-nedelu a potom neto i pazare i time dopune manastirsku kasu. Srenim sticajem okolnosti spreena je gradnja jo jednog nakaznog konaka po Lukievom projektu, koji je trebalo da liftom za hranu bude povezan sa trpezarijom, ve je malo manje nakazan konak projektovala sama Olivera Markovi-Kandi.

Ni manastir Gradac nije bio bolje sree jer je Luki i tamo za sobom ostavio trajan, dubok trag. Prilikom projektovanja novih objekata, skromne potrebe male monake zajednice nisu blagovremeno sagledane te je gradnjom konaka bitno devastirana ambijentalna celina manastira..

Novosagraeni konak projektovan je krajnje nefunkcionalno, sa svega etiri sobe za monahe, i raznoraznim hodnicima i stepenitima. Nema nikakvih ostava kao ni prostora za ogrev, a umesto kotlarnice ureena je soba za prijem posetilaca. Kotlarnica je nepropisno ugraena u debljinu obimnog zida i predstavlja stalnu potencijalnu opasnost kako za monahinje, tako i za itav objekat.

Unutar manastira sagraen je neprikladan zvonik, a dve ekonomske zgrade pored kompleksa. Glavni ulaz u manastir prepreen je velikim zidanim kokoinjcem, tzv. hotelom za kokoke, koji je projektovao i sagradio Miladin Luki.

Na istonoj strani sagraen je parking, a usput je probijen i ogradni zid kako bi se osposobio novi ulaz u manastir na mestu gde ga nikada ranije nije bilo, jer je nekadanji glavni ulaz degradiran gradnjom kokoinjca. Pored parkinga sagraen je i novi klozet za posetioce koji blokira vizuru na crkvu jer ima i sprat koji uspeno zaklanja pogled na kupolu crkve. I ovde je primenjen uobiajeni "lukievski" konzervatorski princip te je klozet sagraen bez reenog odvoda kanalizacije sa "mirisnim" posledicama.

Ni prostor skromne manastirske ekonomije nije definisan planom tako da je ona smetena naspram glavne kapije, tano na putu bujicama koje su povremeno imale katastrofalne posledice po manastirski kompleks izazivajui ruenja i oteenja manastirskih objekata. Uz ekonomske objekte posaen je vonjak koji e u dogledno vreme itav kompleks zakloniti od pogleda sa prilaznog puta.

 

 

Sanduina u dva ina

 

 

Ni manastir Mileeva nije ostao poteen primene Lukievog "savremenog metodolokog pristupa" revitalizaciji spomenika kulture. Ipak, najvei problem Zavoda je u tome to je na elu eparhije vladika koji eli da je unapredi i koji ne moe da prihvati da za ovaj manastir ne moe da dobije projekte ureenja zatiene zone, izmetanja puta, adaptacije konaka, zvonare i da je briga o manastiru svedena samo na odugovlaenja, zabrane rada i tube. Tako je u Republikom zavodu jo 2003. godine, Miladin Luki izradio novi plan ureenja kompleksa po kome se ekonomske zgrade "premetaju" sa mesta na kome su izgraene na mesto oblinjeg zadrunog motela. A na mestu tale, iju je lokaciju upravo Republiki zavod odredio i manastir osamdesetih godina izgradio, predvia se gostinski konak, a uz konak i ribnjak.

Oigledno je da oni koji se zatitom spomenika bave samo u prii, nisu ni znali ta po Zakonu o planiranju i izgradnji mora da ima odreena vrsta projekata. Tako nisu znali ni da idejni projekat ureenja Mileeve obavezno mora da sadri plan ureenja zatiene okoline sa obilaznim, pristupnim putem, parkingom i peakim komunikacijama, arhitektonske projekte sanacije postojeih i projekte novih objekata, idejne projekte infrastrukture i studiju uticaja na ivotnu sredinu, a arhitekta Miladin Luki to sve nije uradio.

U Republikom zavodu se 2003. godine izrauje novi crte ureenja kompleksa gde se ekonomske zgrade "premetaju" sa mesta na kome su izgraene na mesto oblinjeg zadrunog motela. Zvonik je predvien za uklanjanje. Dakle, sve je tu: i zvonik i ekonomija i ribnjak, samo ne tamo gde je izgraeno, nego na drugom mestu, a neko mora da plati nepotrebno ruenje i ponovno zidanje shodno Lukievim planovima. takvo nakazno lociranje pomonih, sanitarnih ili ekonomskih objekata na prilaznoj vizuri uobiajeni zatitni znak - trademark Miladina Lukia (primeri Mileeve, Naupare, Sopoana).

Posebna je pria rekonstrukcija priprate manastira Sisojevac koja je sagraena prema projektu Miladina Lukia. Crkva ovog manastira je prelepi primer arhitekture moravske stilske grupe sagraena od sige i peara. Krajem XVII veka manastir je zapusteo, a do naih dana crkva je dola u ruevinama.

Naos crkve uzorno je obnovljen sedamdesetih godina XX veka po projektu arh. Branislava Vulovia, a nisko sauvani zidovi priprate su konzervirani. Osamdesetih godina pokrenuta je inicijativa za obnovu priprate.

Problem je bio u tome to nisu postojali svi podaci za njenu kompletnu obnovu, ali je bila mogua obnova na osnovu stilskih slinosti sa bolje sauvanim moravskim crkvama. U Republikom zavodu je napravljen interni konkurs kojim je od arhitekata Zavoda traen projekat rekonstrukcije priprate. Naalost, po sasvim nejasnim kriterijumima izabran je projekat Miladina Lukia, koji je reio da primeni metodu kontrasta, tj. da sagradi neto to uopte nema veze sa prvobitnom arhitekturom crkve. Tako je na mestu moravske priprate sagraena prava sanduina, mnogo via od prvobitne priprate, koja je obloena blokovima tesanog kamena te danas itav ansambl izgleda kao betonski sarkofag. ak je na mestu prvobitnog portala postavljen novi, izliven u betonu, koji izgleda kao scenografija za Flaa Gordona.

 

Nagrade za tetoinu

 

 

injenica da je Miladin Luki neovlaeno potpisao dopis upuen Narodnom muzeju pokazuje da je on sve vreme provedeno u Ministarstvu zapravo radio samovoljno i povremeno bio u sukobu interesa, to najbolje pokazuje injenica da je pomonik ministra kulture Miladin Luki omoguio rekonstrukciju i dogradnju Muzeja u Prijepolju sredstvima Ministarstva, a po projektu arhitekte konzervatora Miladina Lukia.

Za sva svoja tetoinstva, Luki je ak dobio bizarno nagradu praktino nepostojeeg Drutva konzervatora Srbije za koje se odavno zna da mu je praktino glavna i jedina aktivnost tokom cele godine zapravo sama ta proslava, odnosno bogati koktel posle nje, kao i da ne postoje neki definisani kriterijumi za dodelu same nagrade, o emu svedoi sama injenica da je nagrada dodeljena arh. Miladinu Lukiu, tetoini koja ni sama ne zna je li konzervator Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture Srbije ili privatni projektant nakaznih crkvetina poput sanduine Sv. Luke sagraene na Koutnjaku gde je Luki gradei za svog prijatelja ktitora Veselina Bokovia najpre projekat pokazao tada ve uveliko ostaralom i dementnom patrijarhu Pavlu, koji je odobrio gradnju megalomanske zgradurine gde je Luki doslovce pokrao i nekritiki primenio elemente sa vie srpskih srednjevekovnih manastirskih crkava!

Tako je recimo idejno reenje najveeg dela zvonika doslovce preuzeto sa crkve Sv. Nikole kraj Kurumlije na ta je nasaena nekakva postmoderna zvonara, zvonik je sa samom crkvom povezan neuspelom rekonstrukcijom spoljne priprate Sopoana, odakle je prekopiran i zapadni deo crkve s stim to su na kapele nasaene kupole kao u ii, popreni brod je prekopiran sa crkve Sv. Stefana u Banjskoj a kupola i oltarni prostor sa Bogorodiine crkve u Gradcu.

Luki je ovde pokazao samo da je arhitektonski epigon , i to lo i da jedino veoma uspeno igra na muziku koju naruilac, u ovom sluaju svira! Inae iz DKS-a je saopteno da se Lukiu nagrada dodeljuje za dugogodinji teorijski i projektantski rad u zatiti graditeljskog naslea, kao i za savremen pristup njegovom ouvanju. Meutim, kada se pogleda ta je sve i kako Luki zapravo uradio, a delom i spreio, mora se postaviti pitanje za koje je to zasluge Luki uopte dobio ovu nagradu?

 

A 1.

 

Sluaj Visan

 

Postoji jo jedan sluaj vezan za Miladina Lukia, a to je dodela posla na protivpoarnoj zatiti 21 manastira preduzeu Visan iz Zemuna, registrovanom za ekoloku i sanitarnu zatitu. Na osnovu predloga Jovana Despotovia, tadanjeg pomonika ministra kulture, Miladina Lukia i Marka Omikusa, tadanjeg direktora Republikog zavoda, 24. septembra 2003. godine sklopljen je ugovor sa Visanom za izradu projektne dokumentacije za preventivno-tehniku zatitu, kontrolno ispitivanje i servisiranje stabilnih sistema za dojavu i gaenje poara, zatitu od poara i izvoenje graevinskih, elektro, termotehnikih i zanatskih radova na objektima od posebnog kulturno-istorijskog znaaja oznaenih u spisku koji je bio sastavni deo ovog ugovora (ukupno 21 manastir).

lanom 5. Ugovora ugovorena je ukupna vrednost radova od 44.972.340 dinara. Pravu zanimljivost predstavlja sledei lan ugovora kojim se naruilac posla obavezuje da iznos iz lana 5. ovog ugovora plati u celosti u roku od sedam dana od dana potpisivanja ugovora, na tekui raun izvoaa kod Delta banke br. 1609567186. Na osnovu tog lana ugovora Visanu je isplaen avans od 100 odsto ugovorene vrednosti radova. Oko ovog posla postoji vie neobinih detalja. U vreme sklapanja ugovora Visan uopte nije bio registrovan za poslove na protivpoarnoj zatiti, a za te poslove, legalizma radi, doregistrovae se tek znatno kasnije, upravo u vreme kada je Miladin Luki bio pomonik ministra kulture. tavie, u Visanu je hitno formiran sektor za rad na protivpoarnoj zatiti kako bi se mogao nastaviti rad na ovom projektu. Ugovorom uopte nije bio definisan rok u kojem je posao trebalo da bude izvren, jedino je projektna dokumentacija trebalo da bude dovrena i predata do kraja 2003. godine. Tek 2006. godine, u vreme kada je Gordana Markovi bila direktor Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, izvrena je kontrola rada Visana i ustanovljeno je da je posle tri godine uraeno samo 10 odsto posla u ukupnoj vrednosti od oko 5.200.000 dinara i to na 16 manastira. Do danas nije ustanovljeno gde je utroena razlika od oko 44.450.000 dinara, ali se zato zna sledee: da je Marko Omikus smenjen sa mesta direktora Republikog zavoda, da je Miladin Luki smenjen sa mesta pomonika ministra kulture, te da je istoriar umetnosti Jovan Despotovi, nakon smene sa mesta pomonika ministra kulture, radio kao - savetnik u Visanu.

 

A 2.

 

Sluaj Lepenski Vir

 

 

Ambiciozno zamiljeni projekat defitivnog ureenja i prezentacije arheolokog lokaliteta Lepenski Vir zapoet je u krilu Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, ali su sredstva za njegovu realizaciju dobijena iz Nacionalnog investicionog plana, kod kojeg je aplicirala Skuptina optine Majdanpek, ime je doslovce oteta zlatna koka Republikom zavodu. Da je kojim nesretnim sluajem realizacija ila preko Zavoda, sigurno bi se vie decenija novac ario pare na dnevnice, monitoring, evape, honorare, komisije, lozu, kisele krastavce, ptije mleko itd.

Poto je neradnicima u Zavodu jako smetalo da neko neto uopte radi, ve u samom Zavodu pokuana je blokada i to tako da je tadanji direktor Republikog zavoda Marko Omikus itave dve godine, dakle sve do svoje smene, uporno odbijao da potpie ve izraeni projekat. Naime, to je bio period kada je Marko Omikus bio direktor (2001-2004), a Miladin Luki ef Arhitektonskog odeljenja Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, period koji sada ima direktan kontinuitet u direktorovanju Vere Pavlovi-Lonarski. U to vreme, ba kao i sada, nita nije moralo i sve je moglo. O projektima se odluivalo prema linim afinitetima, u najmanjem krugu upuenih meu upuenima, u svojevrsnoj "velikoj loi" Republikog zavoda.

Tako je Marko Omikus odbio da potpie zavren projekat zatite Lepenskog vira (u kome je uestvovalo desetak strunjaka Republikog zavoda, Narodnog muzeja i Nacionalnog parkaerdap), i to na zahtev Miladina Lukia, sa stavom da takvi projekti treba da se rade u privatnom birou, a ne u Republikom zavodu, koji samo treba da izdaje konzervatorske uslove. A onda je Miladin Luki, zbog svojih "zasluga" naprasno po prvi postao pomonik ministra kulture. Nova direktorka Republikog zavoda Gordana Markovi, shvativi sa kime ima posla, rasformirala je zavodsku "veliku lou" neradnika, ali je zato nova velika loa proradila u Ministarstvu kulture, na elu sa "velikim majstorom" Miladinom Lukiem, iji dopisi su postali uveni.

Na primer, pisao je (2006) da Republiki zavod ne treba da radi Lepenski vir, koji treba da je u nadlenosti Narodnog muzeja, poto Lepenski vir nije nepokretno, nego pokretno kulturno dobro, jer je - dislociran. itajui to pismo, u dva ministarstva su se krstili i levom i desnom. Poto ni to nije bilo dovoljno, pomonik Ministra kulture Miladin Luki je svim silama zapoeo da rovari po odborima za visokogradnju i niskogradnju pri Nacionalnom investicionom planu sa svojom morbidnom teorijom o navodnoj pokretnosti Lepenskog vira a sve samo zato da bi se spreio normalan rad na ovom lokalitetu kako bi se Narodnom Muzeju, odnosno Cvjetianin dr Tatjani i bulumenti okupljenoj oko nje omoguilo doivotno razvlaenje radova

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane