Tabloid istražuje

 

Kako Mlađan Dinkić širi bankarsku gangrenu u Srbiji, i zašto glasa sa obe ruke

 

Legitimna pljačka uz saglasnost Narodne banke

 

Likvidacijom četiri, tada najveće srpske banke 2002. godine, širom su otvorena vrata kaubojskoj privatizaciji, koja je zatim i usledila. Danas su u Srbiji 22 banke u stečaju, a osam u likvidaciji. Stečajni postupci traju i decenijama (postupak u Kosovskoj banci traje još od 13. decembra1990. godine), jer su to odlični izvori za neosnovano bogaćenje pojedinaca.Kako je likvidacijom četiri najveće srpske banke, Mlađan Dinkić, sa svojim mentorom Miroljubom Labusom, utro put surovoj pljački i porobljavanju Srbije, pokazuje u svom istraživanju za Tabloid ugledni ekonomista Miodrag K. Skulić

 

Piše: Miodrag K. Skulić

 

Već punih 11. godina traje stečaj četiri najveće srpske banke koje je Mlađan Dinkić likvidirao u jednom danu.Ove banke su imale ogromna potraživanja po osnovu datih kredita privrednim preduzećima, javnim preduzećima i stanovništvu. Uglavnom su krediti bili pokriveni stavljanjem hipoteke na nepokretnosti, a ređe i na opremu, postrojenja, vozila, ili hartije od vrednosti.

Dugovanja banaka su bila prema stanovništvu za deviznu i dinarsku štednju i prema inostranstvu. Deviznu štednju je preuzela država. Dinarska štednja se istopila hiper inflacijom iz drugog polugođa 1992, cele 1993. godine i prva 23 dana januara 1994. godine.

 Obaveze prema inostranstvu sporazumno su otpisane po Londonskom i Pariskom klubu, sa više od polovine, uz obavezu države da taj otpis prenese na krajnje nosioce tih kredita.

Stavljanjem u stečaj ove četiri banke, prvog radnog dana 2002. godine, bez ikakvih valjanih analiza, skinuta je breša za slobodnu rasprodaju srpskih poljoprivrednih kombinata i proizvodnih kapaciteta, jer umesto da stručna lica sa iskustvom, kojih je u ove četiri banke bilo iz svih profesija, odlučuju kome će se reprogramirati kredit, kome će se i koliko otpisati kamate, ko nema tržište i treba da ode u stečaj, došli su "eksperti" Agencije za privatizaciju i Agencije za stečaj banaka, bez dana radnog staža u privredi i bankarstvu, i otpočela je rasprodaja društvenih preduzeća.

Da je to bila rasprodaja potvrđuje i činjenica da je celokupna kupoprodajna vrednost za prodata preduzeća tenderom i aukcijom iznosila oko 3,5 milijardi evra. Danas imamo potpuno uništene proizvodne kapacitete, a preko 270 privrednih subjekata nalazi se u postupku restruktuiranja, što praktično znači da od njih niko ne može da naplati svoja potraživanja.

 Da su četiri vodeće banke stavljene u poseban režim (na primer ne možete odobravati nove dugoročne kredite, već samo reprogramirati postojeće, ne možete u inostranstvu preuzimati nova zaduženja, a nastaviti poslovanje sa komitentima koji su spremni da sa vama rade, uz redovnu i prisilnu naplatu vaših potraživanja) te banke bi bile pozitivne, imajući u vidu da su im otpisane značajne obaveze po Pariskom i Londonskom klubu, i po deviznoj štednji.

Dakle, posle ratova u dve krajine, hiper inflacije iz 1992/93, godine, blokade Saveta bezbednosti UN, rata na Kosovu i Metohiji i Agresije NATO Alijanse iz 1999. godine, ruinirana privreda je zahtevala pažljivo lečenje, sanaciju ili stečaj, a ne novu agresiju njenih mlađanih sinova, koji su rasturali dragocene kapacitete, kao da su okupatori.

Umesto da ti mladi srpski sinovi, požure sa vraćanjem oduzete imovine, što je trebalo da bude prva hitna mera, njima se više žurilo da rasture postojeće i u bescenje za sebe prigrabe najatraktivnije. U tome su im smetale ove četiri velike banke.

Danas ove četiri banke imaju ukupnu poslovnu imovinu, koja se sastoji od još neprodatih nepokretnosti i još nenaplaćenih potraživanja po datim kreditima i pripisanim kamatama u iznosu od 77,8 milijardi dinara, ili 743 miliona evra i ukupne preostale obaveze ove četiri banke u stečaju od 120,2 milijarde dinara, ili milijardu i 148 miliona evra.

To praktično znači da će krajnji rezultat biti gubitak nešto veći od 400 miliona evra. Taj gubitak, po pravilima stečaja, podneće poverioci.

Na tome je u 2011. godini radilo 160 bankara, ekonomista, pravnika i knjigovođa, identifikujući preostalu imovinu i potraživanja, uz posebne napore da se potraživanja naplate, ili okončaju sudski sporovi i trudeći se da se prijavljene obaveze usklade sa stvarnim u knjigama.

Bilo bi dovoljno izvršiti uvid u konkretnu dokumentaciju kako je rasknjiženo potraživanje Investbanke od Željezare Smederevo, kada je ona bez ikakvog nadmetanja prodata Amerikancima za 23 miliona dolara. A prodaja tri šećerane za po tri dolara, verovatno je zahtevala 100 odsto otpis obaveza po kreditima banaka...

Da se nije u bescenje krčmila imovina dužnika, konačan račun ove četiri banke ne bi bio negativan. Svakako, tome je doprinelo otpisivanje obaveza po ino kreditima (Pariski i Londonski klub) i obaveza po deviznoj štednji koju je preuzela država Srbija, u veoma visokom iznosu.

Od 19 ostalih banaka u stečaju i sedam banaka u likvidaciji, počev od stečaja Kosovske banke iz 1990. godine, pa do stečaja Agrobanke i Nove Agrobanke iz ove godine, interesantno je zabeležiti da Jugoskandik Jezdimira Vasiljevića ne može da se pronađe kao banka u stečaju, već kao obično preduzeće čija je delatnost trgovina, osnovano sa 2.200 maraka, koje ima obaveze veće od imovine za 14,4 milijardi dinara, ili oko 138 miliona evra. Na drugoj strani Dafiment banka u likvidaciji, čiji su štediše u značajnom iznosu obeštećene, kao i Jugoskandika, ne dostavlja godišnje obračune Agenciji za privredne registre. Postavlja se pitanje šta radi Privredni sud u Beogradu, u predmetu likvidacije Dafiment banke, broj L. 44/98 koji je otvoren još 21.jula 1998. godine i likvidacioni upravnik Aleksandar Pavlović. Posebno se postavlja pitanje šta radi Agencija za osiguranje depozita.

Ova Agencija osnovana je 18. jula 2005. godine za delatnost 6512-mešovito osiguranje, i ima sektore: osiguranja depozita, sektor stečaja i likvidacije, sektor naplate potraživanja i sektor prodaje državnog i društvenog kapitala.

 U 2011. godini, Agencija je imala samo 25 zaposlenih, sa ukupnim tekućih prihodima za svoje budžetiranje oko 5 miliona evra, uz iskazani dobitak od 1,2 miliona evra, ili tačnije 129 miliona dinara. Ukupna aktiva ove Agencije na kraju 2011. godine iznosila je 22,8 milijardi dinara, koja je pokrivena kapitalom sa 18,9 milijardi dinara, dok obaveze Agencije predstavljaju razliku od nešto manje od pet milijardi dinara.

To znači da je aktiva Agencije oko 228 miliona evra, kapital 180 miliona evra, a obaveze čine 48 miliona evra. Organi Agencije su Upravni odbor i direktor. Upravni odbor ima sedam članova od kojih su tri člana članovi po funkciji koju obavljaju, a to su: ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove privrede i viceguverner NBS zadužen za poslove kontrole banaka. Ostala četiri člana imenuje Vlada. Da li sada ministar Dinkić, glasa u ovom Upravnom odboru, levom rukom kao ministar finansija, a desnom rukom kao ministar privrede. 

 

 

A 1.

 

 Vratite nam pare!

 

 

   Upravo ovih dana je krenuo stampedo depozitara na šaltere nekadašnje Agrobanke, zatim Nove Agrobanke, a sada Poštanske štedionice. Klijenti su sa pravom zabrinuti za sigurnost svojih para, budući da PŠ nije u stanju da gotovinom servisira i svoje stare klijente i nove koje je dobila od Nove Agrobanke. Tako je Dinkić od jednog bolesnika (Agrobanka), napravio dva (Agrobanka i PŠ).

   Mali broj ljudi zna da banke bez obzira na sadržaj ugovora koji potpisuju sa klijentima ne smeju da naplaćuju višu zateznu kamatu od one propisane zakonom, mada one to veoma rado čine jer se mali broj ljudi odluči da ih tuži sudu i Narodnoj banci Srbije.

   Pljačkanje klijenata se odvija i kroz kreditne ugovore sa deviznom klauzulom koji su vezani za evro. Banka se obavezuje da klijentu da kredit u određenoj svoti evra, preračunatoj u dinare. Pri tome banka koristi najniži, prodajni kurs. Prilikom vraćanja kredita dužniku se, međutim, obračunava onaj najviši, kupovni kurs, pri čemu dolazi do neosnovane zarade i do 20 odsto. Uz to, korisnik kredita plaća i ugovorene kamate, koje se često formiraju po dinarskoj vrednosti (gde su kamate zbog inflacije daleko više nego kod kredita u evrima), bez obzira na deviznu klauzulu, tako da je zarada banke daleko iznad one koja joj je zakonom dozvoljena. Kontrolne instance Narodne banke Srbije sve ovo znaju, ali ćute, jer je u Srbiji potpuno legitimno pljačkati obične građane.

 

 

NARUDŽBENICA ZA KNJIGU