Otimačina

 

Kako do tuđe imovine uz pomoć kriminalizovane države i korumiranog pravosuđa

 

Falsifikovani potpis, originalna pljačka

  

 Još 1991. godine, izvesna Viktorija Todorović je na osnovu prevare i falsifikata, otela kompletno opremljen stan od 62 kvadrata u centru Beograda. Od tada do danas prava vlasnica stana, Nevena Đurić, bije bitku pred srpskim pravosuđem da joj se vrati imovina. Uzaludno, jer protivna strana ima jače prijatelje koji uspešno utiču na sudiju Biljanu Cvetković da ignoriše i dokaze i zakon i pravdu.

 

Mersiha Hadžić

 

Jedino još u Srbiji jedan sudski spor u kome je sve jasno može da traje 17 godina bez da je kraj uopšte na vidiku.

   Tabloid je već pisao o nesreći koja je zadesila Nevenu Đurić kada 1991. je svojoj "prijateljici" Viktoriji Todorović predala ključeve od svog stana u ulici Đorđa Jovanovića kod Bajlonijeve pijace. Gospođa Đurić je u to vreme često putovala u Temišvar i tamo dugo boravila budući da joj je majka živela u tom rumunskom gradu, pa je tako svoj stan u Beogradu poverila Todorovićki na čuvanje. Iz toga, uz pomoć nekoliko falsifikata i uticajnih ljudi, izrodila se otimačina stana kakve nema ravne u srpskoj prestonici.

   Prvo se pojavljuje navodni ugovor o kupoprodaji stana od 17. septembra 1991. godine u kome stoji da je gospođa Đurić stan otkupila od opštine Stari Grad 6. septembra, ali se iz njenog pasoša jasno vidi da je ona u to vreme bila u Rumuniji. U ime gospođe Đurić zato nastupa Marija Ćirić, ćerka navodnog kupca stana Viktorije Todorović. Sve je odrađeno uz pomoć beogradskog advokata Branka Riđičkog koji je umro pre neku godinu, te tako nije u mogućnosti da pomogne rasvetljavanju ovog slučaja.

   I sama Viktorija Todorović pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 2. aprila 2012. priznaje da je sve ugovore u ime gospođe Đurić potpisivala njena ćerka, bez konsultacija sa navodnim davaocem punomoćja. Dakle, majka i ćerka su između sebe trgovale tuđim stanom i to bez da su o tome uopšte obaveštavale stvarnog vlasnika, odnosno gospođu Đurić.

   Postoji još jedan detalj koji ukazuje na to da se sa sudskim postupkom namerno odlaže kako bi se dočekalo da gospođa Đurić umre i da tako ceo postupak padne u zaborav. Sudski veštak je bez ikakve sumnje utvrdio da je potpis gospođe Đurić na punomoćju kojim ovlašćuje Mariju Ćirić da proda stan - falsifikovan!

   U svakoj normalnoj pravnoj državi u tom trenutku bi se donela presuda u korist gospođe Đurić, a Viktorija Todorović bi iza rešetaka dobila priliku da objasni ko je i kako uradio falsifikate.

   Umesto toga, podmićeno srpsko pravosuđe nastavlja maratonski postupak u kome je sve jasno. U međuvremenu je predmet dospeo u kandže Biljane Cvetković, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja vrši stalnu opstrukciju redovno se oglašavajući nenadležnom. Tako na kraju ročišta od 2. aprila 2012. ona donosi sledeće rešenje: "Sledeće ročište biće zakazano naknadno pismenim putem, nakon što Vrhovni kasacioni sud u Beogradu odluči o sukobu nadležnosti između ovog suda i Apelacionog suda u Beogradu."

   Stranka koja nema dovoljno uticajne prijatelje u Srbiji teško da može da doživi kraj nekog sudskog spora, pa makar živela trostruko duže od kornjače sa Galapagosa.