Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Odgovornost

 

Milovan Brkić

 

 

Prijatelj Uroš Balov, vlasnik kuće Albion buks, pozvao me je prošle nedelje na čaj. Iako se Urošu dopada engleski, a ja navikao na ruski čaj, prijateljski ćaskamo.

Naše oči su uprte u različite strane sveta, ali obojica smo saglasni da nam je budućnost neizvesna. Naša srca kucaju za Srbiju: Ovakva kakva je, naša je...

Pričamo o fenomenu koji je postao tipično srpski, da za propast države niko nije kriv. Kad sjaši Kurta, nastavlja Murta.

Podsećam Uroša da su novinari naše redakcije napisali pisma svim državnim funkcionerima, opisujući im izmišljeni problem, navodeći, između ostalog, svoju zabrinutost za stanje u državi, počev od kulture, ekonomije, morala...

Iz kabineta bivšeg predsednika Srbije dobili su kurtoazni odgovor da mu ovlašćenja predsednika Srbije, otprilike, ne pružaju pravni osnov za preduzimanje bilo kakvih mera. Iz kabineta predsednika Nikolića nema čak ni kurtozanih odgovora. Oni ne komuniciraju sa građanima. Ni premijer, ni njegovi dobro plaćeni činovnici nikom ne odgovaraju na pisma, molbe, vapaje.

U Srbiji niko nije odgovoran ni zašta.

Dolaskom DOS-a na vlast, ekonomsko, kulturno, teritorijalno i moralno razaranje Srbije počelo jem neuzastavljivom brzinom.

Banda Borisa Tadića pokrala je državu za više od 50 milijardi evra! Ojađeni građani očekivali su da će nova vlast učiniti makar pokušaj da zločince privede pravdi. Ali...

 Čim je shvatio da će ući u novu Vladu Srbije, mali kurvin sin Aleksandar Vučić, peder i narkoman, poleteo je u Vašington, da pokaže građanima Srbije čiji je on čovek, i da im, isto kao što je to rekao njegov makro Miodrag Rakić u Vašingtonu ("...Sve što tražite, daćemo vam, samo neka sve ostane za ovim stolom..."), obeća nastavak propadanja Srbije i njeno uništenje, samo da on bude na vlasti...

I tom prilikom, povodom njegove nižerazredne i nestatusne posete, Stejt department je saopštio da je Vučić tražio investicije, koje mu nisu obećane, već da novac treba da traži od Rusije, koja se obavezala da investira u Srbiju, i spasi je nestanka. Ali, šta te reči znače jednom sumanutom pederu? Njemu je važno da on sebe smatra naslednikom politike Miodraga Rakića, skota koji za sve što je sa svojim šefom Borisom učinio Srbiji trebalo bi da ostatak života provede u kavezu.

Bandu Borisa Tadića zaštitio je Aleksandar Vučić! Njihove milijarde, stanove, vile, izdajničke ugovore...Omogućio im je da ih i dalje, ne pitajući nikog, čuvaju desetine vojnih specijalaca, da ih voze u državnim, blindiranim vozilima, da uživaju u državnim vilama, da ih policija snabdeva kokainom. Odlučio je Picosuti da, za inat Evropi, srpsku zemlju proda Emiratima, da im pokloni  Luku u Novom Sadu...Samo da navuče još veći bes moćnih evropskih država.

Zločinačke aktivnosti drogiranog pedera i njegove bande nekažnjeno se nastavljaju. Njih samo metak može  onemogućiti u zločinačkim aktivnostima.

Pominjući potpuni gubitak osećanja za naša dela, Uroš mi pomenu i tekst iz prošlog broja, u kojem je, teškim rečima, opisan dosadašnji život i rad novog direktora BIA Nebojše Rodića.

 I Uroš me podseća da sam dopustio da se Neša opiše na način koji nije primeren, niti je mnogo toga od navedenog tačno.

Pokušao sam da se pravdam da ''nije ništa lično'', i da funkcionere uvek treba kritikovati. Uroš me podseća na moje prijateljstvo sa Rodićem.

Popio sam engelski čaj. Tri dana kasnije, posle mučnog kolebanja, poslao sam Nebojši Rodiću poruku da me je Uroš uverio da sam pogrešio i da mu se, kao čovek, izvinjavam, a da ću nastojati da grešku popravim. On mi je, dva sata kasnije, SMS porukom odgovorio da on, kao čovek, prašta, a da Bog odlučuje o svemu. Podsetio me je jednom rečenicom da je jedan od retkih koji je za moj rad uvek nalazio razumevanje. Tri dana nisam mogao spavati. Čovek, uvek, u svakom trenutku, mora da ponese odgovornost za ono što radi...

Srpska elita je, već decenijama, operisana od osećanja da je za bilo šta odgovorna. Zato smo u rasulu.