Natrag

Zrenjanin

Zrenjanin

Sunovrat i uspenje bivšeg gradonačelnika koji je postao ministar

Bogojavljanje Gorana Kneževića

Danas, kao i ranije, iz ministarske fotelje vlada novi-stari-večiti Bog Otac, Goran Knežević. Njegovo poslednje "bogojavljanje" elektronskim putem savršeno, jer je svoje pokorno "stado" (cirka četvrtina ukupnog broja zrenjaninaca) prosvetlio božanskom misli da se nekima, sve po spisku, zahvalio na poslednjim izborima

Arpad Nađ

 

Goran Knežević, poznatiji po nadimku Kaligula kojim su ga oslovljavali bivši rasterani časni i iskreni drugovi na sve strane, (p)ostane Bog Otac u Zrenjaninu, zaslužio je ovaj nadimak kao najkadrovik na večitom konkursu za današnje političke bogove.

Prepun potencijala za pravednu raspodelu bogatstva duše, tela i preostalog blaga na raspolaganju, zrenjaninski, a i šire Bog Otac je osamdesetih godina prošlog veka krenuo ka božanskim visinama. Učitelji mu nisu bili Aristoteli ni Platoni, već ovdašnji apostoli poput njegovog prezimenjaka iz razbijenog Kombinata Servo Mihalj. Tek je njegov guru broj 1, Milenko Odavić, legendarni direktor Kombinata SM, pokazao svom radoznalom učeniku, tada najobičnijem direktoru SM Turista, kako se pravi sjajna lična karijera uprkos retko viđenom rastakanju firme sa preko 25 hiljada zaposlenih. Uči sine, uči da budeš uvek visoko, visoko iznad svih problema koje muči običan svet, govorio mu je guru br. 1 Milenko.

   Zrenjaninski Bog Otac, još uvek jednom nogom na zemlji, bolno svestan tužnog sprovoda desetina hiljada SM radnika na biro za zapošljavanje, (na godišnje odmore nisu mogli, jer su mnogobrojna odmarališta iz SM Turista tragom nestala, ne zna se kome, kada i da li je od njihove prodaje grad dobio barem jednu bednu paru) potražio je spasenje u "bogovskim odajama" politike. Na putu ka sticanju božanstva nije smelo biti greške, pa se dohvatio ovdašnjih "bogova politike". Nepogrešiv bogovski njuh doveo ga je do Predraga Grgića, gurua zrenjaninske demokratije u večitom vlasništvu 3,4,5 i više istovremenih najfunkcija. Ovaj ga, uvidevši raskošan bogovski potencijal pred sobom, posavetova da ne žuri u nemirne opozicione vode. Nije mu trebalo dva puta reći, on, danas Bog Otac, zamrznu članstvo u opoziciji par-nepar godina. 

   Kako se samo veličanstven, otmen, gord i tako dalje pojavio 5. oktobra 2000. godine u prostorijama DS u Zrenjaninu. Ušetao je ponosno u kasnim večernjim satima dovevši sa sobom, gle čuda, sve današnje, njemu podređene male bogovčiće i preostale junake ovdašnje ružne zbilje. Guru Br. 2 Grga, u ambijentu demokratskih tekovina, viskija, vinjaka, dobre domaće i još boljeg mezetluka hrabro ga predstavi prisutnima koji ga videše prvi put u životu. Veličanstven demokratski ambijent za velika dela u Zrenjaninu beše u trenutku stvoren.

   Prva stanica do sticanja božanstva bila je početkom novog milenijuma funkcija predsednika izvršnog veća. Za ovdašnju Zrenjaninsku industriju piva osnovanu 1745. godine, a rasturenu za dve-tri godine, hrabro je najavljivao spas putem subotičke firme Spas, u vlasništvu Rajića & sinova i drugih biznismena od neograničenog poverenja Boga Oca. Rajić je dobio poverenje da spašava i Motel Šumice.

Spašavanja Zrenjanina od propasti svelo se na čistu matematiku (pro)sipanja bogatstva u private džepove, gde su Rajić & sinovi zaglavili zatvor, a više stotina pivaraca dobilo status uličara. Uličarima nije saopšteno ni šta tadašnji mali bogovi Zrenjanina uporno traže kod Ninija, i zašto se već deset godina tako vešto, u božanskom luku, zaobilaze Zdravko Deurić i još 4-5 stotina (budućih) uličara Jugoremedije.

Firma IMPEL genijalnog Tajkuna broj 2 Vidakovića od tadašnje opštinske vlade dobila je sto i kusur trafika širom grada. Biznis procvetao, šleperi cigareta - "biznis-bombona", profit uzet i obrnut sijaset puta, a nakon nekoliko godina, radnici iz prodajne mreže behu najureni surovom "privatizacionom motkom".

Za deset godina demokratije u Zrenjaninu nije im uspelo da izgrade zaobilaznicu, ali je, kao iz božanske vodice, izronio Buda. Budimir Buda Jovanović, Tajkun-guru broj 3, pokazao je običnom svetu kako se sa nepodnošljivom lakoćom postojanja mogu obogatiti firme u Zrenjaninu njihovom kupovinom za male pare i u centru centra doživeti renesansa. Ovakav opijajući izraz Renesansa predstavlja najlepšu poslovnu zgradu Zrenjanina u kojoj bi se, uličari bi za to glasali, morao naći i pogodan lokalitet u prizemlju za privatne odaje Boga Oca.

Ispred uličara, danas svojih podanika, postavio je svoje podanike iz redova živih ljudi, koji su, ljudski je grešiti, grešili za narednih 100 godina. Dača, Ivan, Daksi, Baćko, Kum i nekolicina istaknutih preostalih se na bojnom polju lokalne vlasti, kao najistureniji, bore sa nagomilanim problemima koje ne mogu, ne žele, niti im pada na pamet da reše.

Timski rad demokratske orijentacije surovo je prekinut pritvorom gde je današnji Bog Otac uhapšen u raskošnoj kancelariji gradonačelnika Zrenjanina 1. oktobra 2008. godine. Trinaest meseci pritvora gde je bio izložen i učestalim posetama Dače, Ivana... i drugih iz respektabilnog tima običnih, al grešnih, ojačao je duh neustrašivog i nepokorenog idola cirka četvrtine ukupnog broja zrenjaninaca.

   Nakon izlaska iz protvora, izložio se neminovnim promenama. Promenio je stranku, al nije odustao od Dače, Ivana...sa kojima je kovao povratak. Najjače uporište ima u svom Guruu nad Guruima, Aleksandru Vučiću, koji ga najviše bodri da na novom zemaljskom mestu ministra donese nove pobede napaćenom narodu, uličarima i svim podanicima koji se mole za njegovo dobro.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane