Natrag

Povodom

Povodom

 

Ekskluzivno: kako su i po ijem nalogu likvidirane najvee srpske banke

 

Mlaan Dinki je pola Srbije gurnuo u steaj!

 

Kada je likvidirao etiri tada najvee srpske banke Mlaan Dinki je javnosti objanjavao kako e na njihovo mesto doi strane banke sa zdravim kapitalom. Umesto toga u steaj je gurnut i najvei deo srpske privrede kako bi kasnije to jeftinije bio prodat domaim i stranim tajkunima, ime je Srbija faktiki pretvorena u obespravljenu koloniju.

 

Milan Malenovi

 

Prvog radnog dana 2002. godine iznenada je objavljeno da etiri do tada najvee srpske banke odlaze u steaj. Radilo se o Jugobanci, Beobanci, Investbanci i Beogradskoj banci. Od tada je prodat veliki deo njihove imovine i tim novcem su isplaivani poverioci prvog isplatnog reda u koje spada i stara devizna tednja.

   Ono to je interesantno jeste injenica da je kompletna akcija pripremana u najveoj tajnosti. ak ni najblii saradnici tadanjeg guvernera Narodne banke Srbije Mlaana Dinkia nisu bili o tome informisani, osim ako je njihovo sudelovanje bilo nuno potrebno. I tadanja funkcionerka NBS-a, danas na elu Centra za bonitet, Ruica Stamenkovi o svemu je saznala iz medija, iako je po funkciji trebala bar da bude konsultovana.

   Jovan Rankovi je decenijama bio ugledni redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu za predmet Teorija bilansa i sedam drugih oblasti, a danas je profesor na internacionalnom ECPD fakultetu. U vreme kada je planirano uvoenje u steaj najveih banaka bio je ministar finansija u saveznoj vladi tadanje Jugoslavije.

   "Niko od strunjaka nije ni konsultovan u vezi predstojeeg gaenja banaka", tvrdi profesor Rankovi ekskluzivno za Tabloid. "Nekih dve nedelje pre njene tragine smrti avgusta 2009. razgovarao sam sa Borkom Vui sa kojom sam tog dana gostovao na televiziji Koava. Dotakli smo se i teme steaja etiri banke i od nje sam takoe saznao da nita nije znala pre uvoenja banaka u steaj. Niko od nas strunjaka nije bio upoznat sa planiranjem jedne takve akcije."

   Tajnovitost priprema lako moe da se objasni upravo injenicom da uopte nije ni bilo realne potrebe za otvaranjem steajnog postupka i likvidacijom tada najveih banaka u Srbiji. ak i danas, skoro 12 godina po  otvaranju steajnog postupka, pomenute banke imaju pozitivni bilans, iako vie ne posluju sa klijentima. Primera radi, Beogradska banka je, prema podacima Agencije za osiguranje depozita, na kraju 2008. ukupno potraivala oko 1,14 milijardi evra. Istovremeno, dugovanja Banke su iznosila oko 1,06 milijardi evra. Uz sve to, valja napomenuti da su sve etiri banke u nekretninama koje su posedovale u trenutku odlaska u steaj imale kapital od nekoliko stotina miliona evra.

   Pri otvaranju steaja, dakle, nisu postojali nikakvi opravdani razlozi. Ali jesu neopravdani, privatni.

   Veina smatra da je glavni inicijator i mozak itave operacije bio tadanji guverner NBS-a Mlaan Dinki. Oni upueniji, meutim, kao glavnog krivca navode Miroljuba Labusa, tadanjeg potpredsednika savezne vlade. Labus je poreklom iz Bosne, ali je roen u Maloj Krsni gde mu je otac bio ef eleznike stanice. Odrastao je u Rumi i zato ima vojvoanski naglasak.

   Trojku koja je tada, poetkom veka, unitavala srpsku privredu, a na prvom mestu srpski bankarski sektor, inili su Labus, Dinki i Boidar eli, pri emu je prva violina i voa ove organizovane kriminalne grupe bio Labus.

   Mlaan Dinki je veiti asistent na ekonomskom fakultetu. Bio je kod profesora Ljubomira Madara koji mu je bio izuzetno naklonjen i stalno ga uzimao u zatitu, ne zato to ga je smatrao vrsnim strunjakom, ve zato to je verovao da mu je dunost da titi svoje saradnike. Mlaanova majka, Mirosinka Dinki, karijeru je pravila u Ekonomskom Institutu u vlasnitvu Danka unia i Aleksandra Vlahovia. Otac mu je rodom iz Vlasotinaca zbog ega je Mlaan i danas vezan za taj kraj Srbije kome rado nameta strane investicije koje subvencionie iz republikog budeta.

   Mlaanova ena Tanja Dinki bila je svojevremeno ef kabineta Miroljuba Labusa. Sam Mlaan je u to vreme bio samo Labusov potrko.

   Iza Miroljuba Labusa tada su stajali ameriki finansijski i politiki interesi. Posle neuspelog pokuaja da postane predsednik Srbije, on je od svojih inostranih mentora dobio zadatak da od tadanje grupe graana nazvane G 17 napravi politiku stranku. Ubrzo poto je to odradio Labus je puten niz vodu. Prvobitno mu je bilo obeano da e, kada prepusti mesto lidera stranke Mlaanu Dinkiu biti postavljen za direktora Svetske banke. Poto je predao vlast u stranci Labus je potpuno zaboravljen i od strane svojih dojueranjih amerikih mentora. "Teko je biti ameriki neprijatelj, ali je jo tee biti ameriki saveznik", rekao je jednom bivi ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisinder.

   Pre pada Labus je sa svojom trolanom bandom unitio najjae srpske banke kako bi razorio celokupnu srpsku privredu. Kako je Tabloid saznao od tadanjih saveznih funkcionera i osoba odlino upuenih u politika zbivanja za vreme dok je Vojislav Kotunica predsednikovao Jugoslavijom, od amerikih zvaninika je savezna vlast dobila ponudu da se Sjedinjenim Amerikim Dravama da koncesija od 50 godina nad junom srpskom pokrajinom Kosovom i Metohijom. Amerika administracija je planirala da tu izgradi najveu vojnu bazu u Evropi, ali i da amerike kompanije dobiju lavovsko uee prilikom privatizacione pljake kosovske privrede.

   Vojislav Kotunica je odbio ak i da razgovara o takvom jednom predlogu, a amerika administracija je odluila da Srbiji pokae kako moe da joj otme ne samo Kosovo, ve i dobar deo domae privrede.

   Ameriki "strunjaci" iz Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj su izradili nacrt Zakona o privatizaciji koji je Aleksandar Vlahovi samo prosledio skuptini Srbije na usvajanje. Ovo proizilazi iz pisma koje je 6. juna 2001. svom beogradskom prijatelju uputio tadanji predsednik Svetske banke Dejms Volfenson, a iju kopiju je Tabloid ve objavio pre dve godine. Ubijanje srpskih banaka je po njihovom planu trebalo da dodatno pojeftini preduzea koja e biti privatizovana.

   Poetkom 2002. godine u Srbiji je bilo 95.000 preduzea, od kojih je oko 900 spadalo u red velikih. Sva ona su kao komitenti bila vezana za neku od etiri likvidirane banke. Svako preduzee, pa i ono najuspenije, a posebno ona sa finansijskim tekoama kao to je bila veina od pomenutih 900 kompanija, za dobro poslovanje mora da uz sebe ima snanu banku spremnu da ga finansijski prati i da povremeno uskae sa kratkoronim pozajmicama kako bi se pospeila likvidnost.

   Posle odlaska u steaj etiri najvee srpske banke na tritu je ostalo neto manjih domaih i tek nekolicina stranih banaka koje su se upravo pojavile. Ni jedna od njih nije imala ni potreban kapital, ali ni volju da preuzme na sebe poslovanje sa najveim delom srpskih giganata, dojueranjih komintenata ugaenih banaka. Bez banke koja bi ih poslovno pratila, ta su preduzea brzo dospela u nelikvidnost, a zatim su u procesu privatizacije nuena na prodaju ili kao prezaduena ili ve u steaju, zbog ega im je cena bila gotovo simbolina. Veliki broj tih firmi kupili su stranci, izmeu ostalih i Amerikanci (na primer smederevsku elezaru Sartid) po ijoj muzici su igrali Labus, Dinki i eli.

   "Sve etiri banke su u to vreme odlino poslovale s obzirom na okolnosti", tvrdi za Tabloid Jovan Rankovi. "Mogle su i morale da budu sauvane, jer je njihovom likvidacijom faktiki pola srpske privrede gurnuto u steaj. Da su te banke opstale mnoga naa preduzea bi mogla da budu spasena i privatizovana po mnogo povoljnijim uslovima."

   Upravo to nije bilo u interesu stranih nalogodavaca Labusa i njegove grupe. Da je Srbija prihvatila ameriki predlog o davanju Kosmeta u koncesiju na 50 godina sauvala bi bar svoju privredu. Ovako je izgubila i KiM i najvei broj preduzea koja su za sitne pare pokupovali strani i domai tajkuni. Likvidacija tada najveih banaka bila je tako uvod u konanu kolonizaciju Srbije.

 

GLOSA

 

Dr. Jovan Rankovi je decenijama bio ugledni redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu za predmet Teorija bilansa i sedam drugih oblasti, a danas je profesor na internacionalnom ECPD fakultetu. U vreme kada je planirano uvoenje u steaj najveih banaka bio je ministar finansija u saveznoj vladi tadanje Jugoslavije.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane