Natrag

Prevara

Prevara

 

Poreska uprava traži zlatnu žicu

 

Bjelobrku, veruju "na brk"

 

Umesto da podržavaju zakon i poštene kolege u Poreskom centru Beograd čine sve da poreskom prekršiocu vrate imovinu koju će, zatim, složno da podele.

 

I.M.

 

Pune tri godine Aleksandar Bjelobrk, vlasnik zlatara Bjelobrk nije vodio papire o prodaji u svojim objektima, niti je plaćao porez. Na osnovu precizne dojave gde u svojoj radnji u Batajnici krije neprijavljeno zlato, inspekcija Poreske uprave Zemun uz asistenciju policije izvršila je 2008. pretres prostorija tokom koje je otkrila i zaplenila 960 komada zlatnog nakita bez žiga, ukupne težine 1,85 kilograma. Vrednost zaplenjenog nakita procenjena je na oko 40.000 evra.

   U upravnom postupku koji je zatim pokrenut zbog utaje poreza Bjelobrk je konačnom presudom Vrhovnog suda Srbije oglašen krivim, a zlatni nakit je trebao da bude prodat na javnoj licitaciji, kako to zakon nalaže, još 2009. godine.

   Bivši vlasnik nakita, Bjelobrk, međutim ne želi da se tako lako odrekne svoje imovine. Bez obzira što je u trostepenom upravnom postupku izgubio spor, on pokušava privatnim vezama i nuđenjem mita da povrati zlato. Iz tog razloga nakit čami u nekom od depoa čekajući povoljni tenutak da neprimetno bude vraćen poreskom prekršiocu.

   U međuvremenu, međutim, Poresku upravu Zemun potresa skandal "Navip" u toku koga bivaju uhapšeni inspektori pomenute uprave pod sumnjom da su primili mito. Među privedenima je bio i Čedomir Bajraktarević, zvani Robija, direktor PU Zemun.

   Odmah posle toga, ne bi li popravili narušeni imidž iz Poreskog centra Beograd obznanjuju da je zlato navodno prodato. Tada kreće nova pravosudna ujdurma.

   Nebojša Obradović iz Prvog osnovnog tužilaštva Beograda u predmetu Ktr. Br. 4470/12 dva puta traži saslušanje inspektora zaslužnog za uspešno sprovođenje cele akcije. Tako se saznaje da je tužbu podneo sam Bjelobrk tvrdeći, uprkos presudi Vrhovnog suda, da je sa njim nezakonito postupano prilikom pretresa prostorija. Na njegovu stranu staju i funkcioneri Poreskog centra Beograd, na prvom mestu direktor Dragan Ristivojević (koga je nova vlast prvo smenila, pa zatim ubrzo rehabilitovala). Umesto da brane svog kolegu, ali i zakonitost sopstvenog rada, oni se sada upinju da dokažu kao nije do kraja ispoštovana zakonom propisana procedura.

   Iza svega se, kao i obično, kriju nečiji privatni interesi. Da je Bjelobrku svojevremeno ispod žita vraćeno zaplenjeno zlato, on bi lošije prošao nego što sada očekuje. Ako tužilac dokaže da je inspekcija makar i u jednom detalju prekršila zakon, pa bilo i tako što je zlato posle zaplene transportovano privatnim kolima do trezora Uprave, Bjelobrk bi imao pravo da traži odštetu od države. Ta odšteta bi bila zbir vrednosti nakita (40.000 evra), izgubljene dobiti plus zakonske zatezne kamate. Sve u svemu tu bi se nakupilo preko 100.000 evra, a to je sasvim lepa svota za podmitljive funkcionere iz poreske uprave.

   Iz tog razloga vrh Centra Beograd ne podržava svog službenika koji je svojevremeno izveo uspešnu akciju, i najavljuje da će u slučaju da se u krivičnom postupku dokaže njihova greška odmah ići na vansudsko poravnanje sa "oštećenim" Bjelobrkom.

   U sve ovo je, očigledno, upetljan i tužilac Obradović koji stalno iznova, nezadovoljan rezultatima, traži policijsko saslušanje poreskog inspektora, pa čak predlaže i pitanje "Da li je uopšte bilo neophodno zapleniti zlato?". Logika i presuda Vrhovnog suda Srbije za Obradovića nisu obavezujući.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane