Natrag

Pirot

Pirot

 

Hronika jednog progona: isprobavanje kolegijalnih metoda ispitivanja

 

Sluba za poneti

 

Centar Bezbednosno-informativne agencije u Niu pretvorio se u privatnu slubu za obezbeivanje vercerskih poslova. Nagrauju se i napreduju radnici koji sve to znaju, ali ute, a uklanjaju se oni koji estito rade.

 

Milan Glamoanin

 

 

Nekadanji pripadnik Centra BIA iz Nia Dragan Mani vie puta je nagraivan za svoj rad i kao sposoban kadar obavljao je vrlo znaajne funkcije. Mnoge njegove kolege su kupile kue i stanove, iako nisu imali ni priblino toliko uspeha u poslu kao Mani, koji jo uvek ivi u porodinoj kui sagraenoj jo 1960. godine. Upravo to im je zasmetalo, pa je on morao da bude sklonjen.

   U veernjim asovima dana 23. februara 2010. godine, u sportskoj hali u Pirotu, Mani se sluajno sreo sa M. A. koga od ranije poznaje, jer je isti predavao njegovoj sestrini. Tada su razmenili nekoliko kurtoaznih reenica, stoji u reenju BIA od 21. jula 2010. koje je potpisao Saa Karajlovi.

Mani i M.A. su se po navodima istog reenja sreli i sledeeg dana u centru Pirota, malog mesta na jugoistoku Srbije u kome se svi stanovnici meusobno poznaju, a susreti su gotovo neizbeni.

   Ono to Mani tada nije znao, to je da je M.A. "registrovana pozicija BIA Ni" (u reniku obinih ljudi - "taster"), operativno vezan za jednog drugog pripadnika BIA, Dejana Mania. Ova dva sluajna susreta disciplinska komisija BIA ocenila je kao teki oblik povrede slubene dunosti i Draganu Maniu izrekla disciplinsku meru prestanka radnog odnosa.

Reenje komisije potpisuje 21. juna 2010. disciplinski stareina Vladimir Mladenovi. Komisija je zakljuila kako je Dragan Mani znao, ili je morao da zna da je Anti saradnik drugog kolege i da je razgovor sa njim na javnom mestu ugrozio njegovu bezbednost i umanjio njegove saradnike mogunosti.

   Upravo na ovaj nain, meutim, sprovoenjem potpuno neutemeljenog disciplinskog postupka Centar BIA Ni je ugrozio svoju "registrovanu poziciju", jer sada svi znaju ne samo da je Anti saradnik BIA, ve i da je upravo 24. februara 2010. kada se sreo sa Draganom Antiem bio u drutvu edomira Stefanova, za koga se u reenju od 21. jula navodi da se njegova "delatnost sagledava sa aspekta agencije". Jo samo nedostaje da BIA pone po banderama da kai fotografije svojih formalnih i neformalnih saradnika.

   Po albi Mania, o reenjima o prestanku radnog odnosa odluivao je Upravni sud - odeljenje u Niu, u veu sastavljenom od sudija Dese Simi, predsednice vea, i lanova Dragana Jovanovia i Nikole Dinia. Postupak je bio otvoren za javnost.

   Zanimljivo je da su u Upravni sud - odeljenje u Niu zajedno bili reizabrani i Desa Simi i Nikola Dini. Za supruga sudije Simieve govore da je kao profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu bio pominjan u aferi "Indeks", koja ni do danas nije dobila sudski epilog, a da joj je sin primljen u Bezbednosno-informativnu agenciju upravo pod uslovom da ona odbije Manievu albu. Tako se i desilo.

   Manieve muke sa Centrom BIA Ni poele su jo mnogo ranije, dok je bio stareina Ispostave Dimitrovgrad. Izgleda da se tada zamerio nekima mnogo monima kojima je presekao vercerske kanale, budui da mu je tadanji ef Centra Ni, Zoran Ranelovi, maja 2007. doslovce rekao "Zabranjujem ti da dolazi u Pirot"?! Svog prethodnika na mestu naelnika Centra, Gorana Stojadinovia, Ranelovi je u jednom razgovoru ak okarakterisao kao dravnog neprijatelja i Maniu poruio da e imati problema ako nastavi da se sa njim privatno drui.

Uzgred, ne treba zaboraviti da je Mani 2008. godine voen na poligrafsko ispitivanje u Centar BIA-e (Institut bezbednosti) u Beogradu, na kome nije utvrena nikakva neistina. Kolege su mu se kasnije izvinjavale, ali rezultate tog ispitivanje nikada zvanino nije dobio.

   Centar BIA Ni se tako vremenom pretvorio u privatnu agenciju za obezbeivanje lukrativnih poslova u prekograninom prometu u korist pojedinaca na visokim pozicijama. Radnici koji bi asno da obavljaju svoj posao ne smeju ni sa kim da se viaju, oduzimaju im se saradnici i na kraju, kada nita drugo ne pomae, bivaju odstranjeni sa radnog mesta. Posle visoki politiari glasno leleu kako e da krenu u obraun protiv organizovanog kriminala i korupcije. Uz iju pomo bi oni to da sprovode?

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane