Natrag

Evropa

Evropa

 

Dramatino stanje u posrnuloj zajednici naroda i drava Starog kontinenta

 

Ima li Evropska unija evropsku budunost?

 

Ono to je poelo kao zanemarljiva dunika kriza u Grkoj krajem 2009. godine, pretvorilo se u ogroman problem koji ne samo da ljulja evro ve i samo preivljavanje Evropske Unije. Ova finansijska kriza uzrokovala je politika razmimoilaenja, porast uticaja ekstremnih politikih partija, sporo donoenje odgovarajuih mera, netrpeljivost graana bogatijeg Severa prema siromanijem Jugu, dotle da Grci nazivaju Nemce nacistima, a Nemci Grke lenjivcima. Ova situacija je najverovatnije najvea kriza u Evropi jo od 1945. godine, pie Milan Balinda, urednik Tabloida i dugogodinji novinar amerikog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

 

Pre samo pet godina, niko nije mogao ni da nasluti da e otvoreno nacistika partija u Grkoj, Zlatna zora, dobiti sedam odsto glasova na parlamentarnim izborima, ali ni da e desno-levi ekstremisti u Francuskoj prolog prolea dobiti skoro 40 odsto glasova.

Evropa je bila puna novca i banke su davale zajmove uz kamatu od jedan odsto. Evropa je, sa svojih 500 miliona stanovnika i bruto proizvodom od 16 triliona godinje, bila obeana zemlja. Potom je stigla ozbiljna dunika kriza. A ta je to dunika kriza? Vrlo jednostavno: nemati dovoljno novca da bi se platili dugovi koji su se gomilali tokom poslednjih nekoliko decenija.

Pet zemalja Evropske Unije, u manjoj ili veoj meri, nisu uspele da ostvare dovoljni ekonomski rast koji bi im omoguio da nesmetano opslue svoje dugove. To su Grka, Portugal, Irska, Italija i panija. Grki dug je postao toliko velik da je premaio vrednost celokupne grke ekonomije i problem nije vie mogao da se prikriva. Zemlje evro zone, njih je 17, pokuale se u vie navrata dodatnim novcem pomognu Grkoj ali te sume nisu bile dovoljne. Nemaka zahteva da Grka stegne kai" tako to e poveati poreze i smanjiti izdatke, ali takav prilaz reavanju problema je za manje zemlje dosta problematian. Smanjenje potronje vlade dovodi do smanjenja privrednog rasta, to znai i manjih prihoda od poreza. Broj nezaposlenih raste i zemlja je u stagnaciji. Bogatije zemlje, kao to su Nemaka i Francuska moraju, zbog svojih poreskih obveznika, da zahtevaju od zemalja u krizi da steu kai" a to dovodi do socijalnih nemira kao to moe da se prati pre svega u Grkoj, Portugaliji, Italiji i paniji.

 

Usmeravanje bunta-demonstranti na imigrante

 

   Grka vlada je pristala da smanji izdatke i povea poreze, ali na to nisu pristali Grci. Nemiri i estoki sukobi po ulicama grkih gradova je svakodnevna slika. Grki parlament usvojio je u nedelju, 11. novembra, smanjenje potronje dok je desetak hiljada Grka protestvovalo ispred zakonodavne zgrade. Ti su protesti proli bez nasilja, za razliku onih od prethodne srede gde je bio znatan broj povreenih i kada su demonstranti napadali policiju molotovljevim koktelima. Grki premijer Antonis Samaras je ranije upozorio da je njegovoj zemlji neophodna hitna pozajmica jer e Grka za nekoliko dana ostati bez prebijenog evra. Ta pozajmica moda nee stii na vreme jer mora da bude odobrena u nekoliko evropskih parlamenata, meu njima i u nemakom. Nacionalna ekonomija Grke pae, tako se oekuje, dodatnih 4,5 odsto, a dug e dostii 189 odsto bruto nacionalnog dohotka.

   To to se dogaa u Grkoj je raspad socijalno-odgovorne drave u korist vrednostima kao to su fiskalna disciplina i privatna ekonomija. U tom procesu suspenduje se sloboda govora i nasilje drave prema civilnom stanovnitvu znaajno se pojaava. Prisutan je teror na ulicama koji sprovode politike grupacije sa krajne desnice. Ti desniarski ekstremisti pre svega napadaju imigrante i njihovo vlasnitvo. A suspendovanje slobode govora postalo je oigledno kada je priveden novinar Kostas Vaksevanis nakon to je u svom magazinu objavio listu Grka koji najverovatnije izbegavaju plaanje poreza. Ta lista sadri 2.000 imena ljudi koji imaju raun u vajcarskoj ispostavi grke banke HSBC. Tu su listu francuski autoriteti dostavili Grkoj jo 2010. godine ali se u toj zemlji nita nije preuzelo jer grka vlada u ovim napetim trenucima nema stomak da ispituje svoje bogate prijatelje.

   Vaksevanis je bio puten nakon to je hiljade graana protestvovalo preko peticija i na ulinim demonstracijama. Odmah nakon njegovog privoenja, prekinuto je emitovanje sa grkog dravnog TV kanala izvetaj dvoje novinara da su u jednoj policijskoj stanici policajci muili i zlostavljali 15 anti-faistikih demonstranata.

I pored otrih protesta i dokaza koji su obelodanjeni, grka vlast je odbila da sprovede istragu protiv policije. Krajem septembra uhapeno je 15 demonstranata koji su pokuavali da od ekstremnih desniarskih jurinika odbrane napadnutu grupu tanzanijskih imigranata. Ne bi se moglo rei da u Grkoj dominira faizam i rasizam, ali suzbijanje sloboda i slobode govora u Evropi u zemlji koja se ceni kao kolevka demokratije zabrinjava mnoge graane.

 

Mama Angela i evropska siroad

 

Generalni trajk koji bi obuhvatio paniju i Portugal bio je zakazan za 14. novembar (ovaj tekst pisan je dva dana pre tog dogaaja). Predvieno je da nemaka kancelarka Angela Merkel stigne u posetu Portugalu, da bi im objasnila koliko moraju da steu kai", uoi generalnog trajka te su se oekivali znaajni protesti i u Lisabonu. Ministar policije rekao je da e policija snimati kamerama uesnike protesta protiv Merkelove posete, na ta e Portugalci, makar su tako najavili, odgovoriti noenjem maski preko lica. Stezanje kaia" afektira i zaposlene kao i one bez posla kojih ima 16 odsto.

Krajem oktobra najavljeno je u Portugalu da e nezaposlenima biti smanjena socijalna pomo kao i da e minimalna plata doiveti redukciju. Jedan moj prijatelj iz Lisabona, profesor istorije u srednjoj koli, rekao mi je tokom moje posete Portugalu pre tri nedelje, da razmilja da se ranije penzionie. Naime, zahvaljujui svom radnom stau oekivao je da e mu plata porasti na neto preko 2.100 evra, ali mu je reeno da nee dobiti vie od 1.800. Po najnovijim najavama o smanjenju plata Rui A. se plai da e pasti na 1.500 evra meseno. Za svoje mlae kolege, koji zarauju jo manje, kae da reavaju problem kirije jer se po dvoje-troje smeste u jedan stan.

Jo je dramatiniji sluaj izvesne grke medicinske sestre, majke enskog deteta kolskog uzrasta, a takvih primera prepune se novine, koja je imala platu od 1.200 evra i sa kojom je jedva sastavljala kraj s krajem. Sada dobija samo 800 evra meseno a sa tim ne moe da pokrpi ni najosnovnije potrebe. U paniji, etvrtoj po veliini evropskoj ekonomiji, nezaposlenost je dostigla cifru od 24 odsto dok se taj broj kod mladih popeo na 53 odsto. Lekari i drugo medicinsko osoblje najavljuju vremenski neogranieni trajk zbog najavljene namere vlade da privatizuje neke bolnice. U Francuskoj je nezaposleno tri miliona radno sposobnih osoba.

U kafiima evropskih zemalja u ekonomskoj krizi moe se sluati rasprave da li situacija podsea na onu iz 1930. godine, poetak Velike depresije, ili na onu iz 1939, uoi nacistike agresije. Mada Grka predstavlja samo dva odsto evropskog nacionalnog dohotka, njen status se smatra kljunim za budunost Evropske Unije. Grki izlazak iz evro zone, a moda i iz Unije, bio bi katastrofalan za finansijsko trite i zbog toga to bi njen korak mogle da slede panija i Italija, zemlje bez kojih Evropska Unija ne moe da postoji.

   Reenje evropske finansijske krize, tvrde mnogi analitiari, moe da se rei u Briselu i Berlinu za samo pet minuta. Naime, problem nije toliko ekonomski koliko je politiki. Bogate zemlje bi morale da podele dugove siromanijih. Ne bi se tu radilo o solidarnosti ve o odgovornosti. U jednom trenutku tokom leta 2011. godine, tvrde diplomati iz Berlina, Merkelova je shvatila da Evropa ne sme da se kruni i odluila je da ona nee biti krivac za raspad Evrope nakon 60 godina mira. Shvatila je da je ve istorijska linost i da ne dolazi u obzir da je se seaju kao neuspelog politiara.

 Problem su nemaki graani koji niti oseaju krizu niti su raspoloeni da o njoj razmiljaju. Uvereni su da e ih njihova mama Angela" zatititi. U ovom trenutku odigrava se igra make i mia, izmeu banaka i drugih finansijskih institucija i prezaduenih zemalja u kojoj svaka strana pokuava da izvue maksimalnu korist za sebe lino. U toj igri Nemci bi eleli da izvuku maksimum ali postoji opasnost da se preraunaju. Sa svoje strane predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, obeao je da e uiniti sve to je potrebno" da bi spasao evro.

 

Kako opstati

 

   Krajem prole nedelje u paniji je vlada donela odluku da e naplaivati jedan evro za svaki recept koje napie lekar. Na taj nain u dravnu kasu ulo bi 83 miliona evra godinje. panci su odmah vrisnuli da takva odluka apsurdna i da kravu ne moete vie da cedite". Na takvu vrstu krpljenja budeta nisu spremni ni panci a ni ostali graani Evrope i kako izbori nisu uvek poboljanje, biemo svedoci mnogim protestnim mitinzima ozlojeenih graana. Mada panija jo nema veliki dug, mora zamano da pozajmljuje da bi izala na kraj sa nezaposlenou i spreila kolaps vrednosti nekretnina. S druge strane, u paniji postoje 17 regionalnih vlada i skoro svaka od njih ima dugove. Valencija, na primer, gde je izgraen jedan aerodrom na koji jo nije sleteo ni jedan jedini avion, trai novanu pomo od vlade u Madridu. Pomo je traila i najbogatiji region Katalonija, isto kao i Mursija i Andalusija.

Regioni kolektivno trebaju da ove godine refinansiraju dug od 36 biliona evra. Ova novana kriza reflektuje se i na politike tenzije. Katalonija je zakazala izbore za regionalnu vladu za 25. novembar.

Ovi se izbori cene i kao referendum za nezavisnost Katalonije, zavisi od toga ko e pobediti, a jedan takav ishod iskomplikovao bi ekonomski oporavak panije. Nisu sve regije u dugovima; severna regija Asturias i regija Madrid relativno su slobodni od dugova, a i nekoliko preostalih regija dosta se dobro dre to se finansija tie. Bez sumnje, nezaposlenost je u paniji najvia u itavoj Evropi.

Grka bi, s druge strane, mogla da izae iz evro-zone i sa malo vrednom drahmom otplati svoje skupe dugove. Meutim, Gra je zemlja koja ne proizvodi nita" i kako ne bi imala pristupa stranim kreditima, Grka bi se ekonomija uguila.

Devalvacija drahme bi najvie odgovara turizmu zemlje koja bi postala jeftinija od Turske, Hrvatske i Italije, na primer, ali smo ve sada svedoci ksenofobije zbog koje nemaki, a i drugi, turisti otkazuju letovanje u Grkoj. Ekonomisti i dobitnici Nobelove nagrade, Krugman i Stiglic, da bi stezanje kaia" gurnulo Grki, kao i Portugal, u jo dublju recesiju i bilo bi jo tee da se balansira budet. Najbolje reenje, kau neki analitiari, bilo bi da se formira fiskalna unija i da se od politike stezanja kaia" pree na vei privredni rast. Tako bi se spasla ne samo Grka, ve i Portugal, panija, Italija i Irska.

Od samog poetka, uvoenje evra bilo je kockanje. Kada su se odluili 1992. godina da e biti uvedena zajednika valuta smatralo se da e evropske zemlje s Juga kontinenta instalirati nemaki standard". Takoe se oekivalo da e Nemaka prihvatiti neke ideje Juga, kao to vea privatna i dravna potronja i umerena inflacija. To se nije ba tako dogodilo i jedna valuta sa 17 vlada i 17 dravnih budeta po prirodi stvari morala je da uleti u krizu. Ova e kriza ipak biti prevaziena, jer kako bi moda rekli esi i Poljaci - ovo je samo jedan manji problem, a kriza je kad ti uetaju sovjetski tenkovi". Na kraju krajeva, a to bi trebalo shvatiti, ujedinjena Evropa nije pitanje izbora i posedovanje neega to je lepo imati" ve, i bez obzira koliko je ponekad bolno, Evropska Unija ne moe da se vrati korak nazad. Povratak na staro stvorilo bi slinu klimu koja je postojala i u vreme pred dva svetska rata.

 

 

ANTRFILE:

 

Lisabon u crnini

 

Demonstranti protiv stezanja kaia" uvili su u ponedeljak, 12. novembra, u crno sve spomenike u Lisabonu u znak protesta protiv nemake kancelarke Angele Merkel koja ja dola u estoasovnu posetu Portugalu, okrivljujui je da je svojom franketajnskom" politikom gurnula Portugal u siromatvo. Dobar deo Lisabonaca takoe je nosilo crninu. Ipak, za razliku od grkog doeka nemake kancelarke, u Lisabonu nije bilo nereda, suzavca i transparenata na kojima su Grci poredili Merkelovu sa nacistima.

Jedan video snimak od pet minuta takoe se prikazivao na velikim ekranima irom Lisabona. Naslov tog snimka je bio Ich bin ein Berliner" (Ja sam Berlinac) koji je aludirao na govor amerikog predsednika Kenedija koji je odrao u Berlinu usred hladnog rata, 1963. godine.

Video prikazuje 30 godina napora Portugalaca da izau iz siromatva, i to bez pomoi maralovog plana" na koji su mogli da raunaju Nemci. Takoe se insistira da Portugalci rade vie od Nemaca, da imaju krai godinji odmor, da kasnije odlaze u penziju i da u proseku zarauju dvostruko manje od svojih kolega u Nemakoj.

U tom se snimku takoe priznaju i greke Portugalaca koji su za zvaninike kupovali skupe automobile nemake proizvodnje, dve podmornice izgraene u Nemakoj, kao i fudbalski stadion na ijoj su izgradnji takoe uestvovala nekoliko nemakih preduzea. Jedan vaan portugalski ekonomski dnevni list, Diario Ekonomiko, objavio je u ponedeljak, 12. novembra, uredniki lanak u kome optuuje Angelu Merkel da insistira na stezanju kaia" usred ekonomske recesije: Stvorila je od Portugala ekonomskog Franketajna".

Poseta Angele Merkel Lisabonu odigrala se pod izuzetnim sigurnosnim merama.

 

 

ANTRFILE:

 

Kako to rade Nemci

 

   Nakon Holandije u Nemakoj zaposleni provode na poslu najkrae vreme. Nemci i nisu ba produktivni i njihova deca provode najmanje vremena u koli u poreenju s ostatkom Evrope. Recimo, 25 odsto krae vreme nego deca u Italiji. Bez obzira na ove injenice, Nemaka je najvei evropski izvoznik, zemlja koja je sama zaustavila propast evra u ovom trenutku i jedina zemlja koja dri Uniju podalje od dublje recesije. Kako to rade Nemci?

   Nemaka je najvie uiarila od uvoenja evra. Nemaka marka bila bi znatno jaa od eura i uvoenjem nove evropske valute pokazalo se kao veliki podsticaj za nemaki izvoz. Evro je samo deo tajne nemakog uspeha. Drugi deo je - dugovanja. Dok je ostatak Evrope tokom 1990-tih i 2000-tih koristilo jeftine kredite, Nemci i nemake kompanije odbijali su da se protegnu ire od gubera. Nemci se oseaju nelagodno, kau analitiari, da pozajmljuju novac. Pitanje je kulturoloko. Na nemakom pozajmljivanje se kae - krivica (Schulden). Postoji miljenje u nemakom drutvu da ako neko mora da pozajmi onda neto nije u redu s njim.

   Ovim razlozima nemakog uspeha moda bi trebalo dodati, a neki analitiari na tome insistiraju, i injenicu da Nemci provode najmanje vremena na poslu i u koli. To bi moglo da znai da ne gube vreme uzalud.

 

   ANTRFILE:

 

Argentina: protestuju i bogati

 

   S injenicom da Argentina nije u Evropi ne slau se Argentinci koji tvrde da su Evropljani. ak i svojim panskim zavru na italijanski naglasak. Ipak, to je vie pitanje psihologije nego geografije. Po ugledu na svoje evropske sunarodnike" Argentinci takoe protestuju po ulicama ali, kako neki tvrde, tamo se bune bogati". Veina, kako tvrdi argentinska vlada, meu demonstrantima pripadaju srednjoj ili ak i bogatoj klasi graana. Istina je da se na fotografijama mogu videti dobro obueni i negovani ljudi, ali je na njihovim transparentima izmeu ostalog pisalo: Dosta nam je lai", Dosta nam je nesigurnosti", Sloboda, sloboda, sloboda", Glasao sam i oseam da sam pogreio"

   Na protestima u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, zaista mogu da se uoe pripadnici srednje klase, pa i oni bogatiji, ali vladu kritikuju i oni to se nalaze nie na ekonomskoj lestvici. Jedan analitiar tvrdi da ...danas, 50 odsto argentinskog drutva nalazi se u sektoru koji moe da se nazove srednja klasa, kako po svom ekonomskom tako i po svom edukativnom i kulturnom nivou. Dakle, ne radi se o manjinskoj ve o veinskoj grupi u drutvu". Da li je srednja klasa u Argentini veinska socijalna grupa ostaje da se utvrdi, ali oni koji imaju problema sa svojim osnovnim ivotnim trokovima tvrde da je vlada upravo njih zapostavila. Bogatiji protestuju zato to vlada isuvie troi na siromanije, dok ovi drugi tvrde da se njima ne izlazi u susret.

   Inflacija u zemlji je zvanino 12 odsto, ali se misli da je mnogo via. Mnogi Argentinci protestvuju protiv vladinih mera koje ograniavaju kupovinu amerikog dolara i onima bolje-stojeim oteavaju pariranje inflaciji. Posmatrai tvrde da su mere usmerene na poboljanju ivota najsiromanijima, kao to je gotovinska pomo nezaposlenima, najvei uspeh argentinske vlade. Procenjuje se, uprkos svim aktuelnim demonstracijama, da bi vlada, kada bi izbori bili ovih dana, predsednice Kristine Fernandez de Kirner dobila veinu glasova.

 

POTPISI ZA FOTOGRAFIJE

Foto M. Balinda

 

lisabon-001

PECARO: skupljanje kovanica iz gradskih fontana jedini su izvor prihoda za neke Lisabonce.

 

lisabon-002

AGITATOR: poziv na generalni trajk okaen na spomeniku u centru glavnog grada Portugala.

 

lisabon-003

TRBUHOM ZA KRUHOM: dve panjolke pleu flamenko oekujui priloge prolaznika u centru Lisabona.

 

lisabon-004

NAJUGROENIJI: imigranti iz bivih portugalskih kolonija najvie na udaru ekonomske krize.

 

lisabon-005

PROTEST: cipele sa prikaenim natpisom bosonogi" upozoravaju na siromatvo.

 

lisabon-006

KOMUNISTI: plakat Komunistike partije Portugala poziva na okonanje katastrofe" i trai da se glasa za njih.

 

lisabon-007

STRPLJENJE: svakodnevni redovi pred jednom od kancelarija za nezaposlene i socijalnu pomo.

 

lisabon-008

BESKUNICI: postelja u centru Lisabona gde moe da se provede no pod tmurnim nebom novembra.

 

lisabon-009

RASPRODAJA: mnogi ekaju na priliku rasprodaja u samoposlugama gde vrea od tri kile mladog krompira kota samo 75 evro-centi.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane