Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Hronika najavljene smrti

 

Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom sadu, podneta je krivična prijava protiv lekara Kliničkog centra Vojvodine, klinike za neurologiju, i to prim. dr. sci. med. Slobodana Gvozdenovića, asis. mr. sci. med. Tamare Žikić-Rabi i dr. med. Miroslava Ilina,  zbog  nesavesno pružene lekarske pomoći. Povodom tragičnog slučaja iz 2008. godine, koji, očito, nije bio dovoljno "atraktivan" većini srpskih medija i redakciji Tabloida obratila se pismom Marija Pap, inače podnosilac prijave, u kome detaljno opisuje kako je njena ćerka Tamara Pap umrla zbog, najblaže rečeno, skandalozno nesavesnog lečenja koje se pretvorilo u ubistvo. Redakcija objavljuje ovo zastrašujuće svedočenje uz neznatna skraćenja...

 

Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu

 

  Moja ćerka Tamara Pap (rođena 03. jula 1979. godine u Novom Sadu), tokom boravka na radnom mestu, nakon naglog okreta glave na levu stranu osetila je jak bol na desnoj strani vrata i u predelu potiljka i vrtoglavicu. Popila je lek Diklofenak i bilo joj je malo bolje, ali se drugi dan uveče bol ponovo pojavio u potiljku, vratu i čeonom delu.

10.01.2008. - Javila se u Opštu praksu u ambulantu na Liman, kod dr Delić, kao terapiju dobija 3 x 1 ampulu leka Movalis.

14.01.2008. - ponovo odlazi u opštu praksu kod dr Švonja koja menja terapiju, prepisuje terapiju bola i ne upućuje Tamaru na dalji pregled, bez obzira na pogoršanje stanja, glavobolja je veoma jaka, povraća, ne može da jede i ima blago povišenu temperaturu.

15.01.2008. - Ujutru nakon tuširanja, stanje se veoma pogoršalo, Tamara je potpuno dezorijentisana sa veoma jakom glavoboljom. Pozivam Hitnu pomoć i kolima Hitne pomoći odvezena je na odeljenje Neurologije KCV. Na prijemu je dr Ilin koji joj daje Bensedin i još nešto i šalje je na CT glave koji je na brzinu odrađen. Stanje se blago popravlja i sa snimkom ponovo dolazimo kod dr Ilin.

Nakon 15 - 20 minuta, poziva nas da uđemo u ordinaciju, Tamara plače i vidno je uznemirena i ponavlja da hoće da ide kući. Pošto mi ovo stanje veoma liči na šlog, šapućem doktoru da je moj suprug imao izliv krvi na mozak sa 47 godina, koji se nakon nekog vremena smrtno završio, ali dr Ilin na to uopšte ne reaguje, samo me je pogledao i pitao me da li Tamara ima momka?

 Prepisuje terapiju i preporučuje magnetnu rezonancu vratnog dela kičme, fizijatra i psihološki profil. Stanje joj je malo bolje, može da govori i hoda i našim kolima je dovozimo kući. Nakon dolaska kući počinje jako da plače, govori kako je dr Ilin jedan manijak, da ju je maltretirao i da joj je svašta rekao.

16.01.2008. - Poslepodne odlazimo u Opštu praksu u ambulantu na Liman, ponovo kod dr Delić koja je veoma zbunjena tokom Tamarine bolesti i pošto Tamara danima ne može da jede i povraća, smeta joj svetlo, daje joj infuziju i uput za infektivno odeljenje.

17. i 18. 01. 2008 - Stanje je nepromenjeno, uzima propisanu terapiju i vodim je u privatnu ordinaciju, da bude brže, na preporučenu magnetnu rezonancu vratnog dela kičme.

19.01.2008. - U posle podnevnim satima, stanje se pogoršava, pozivam Hitnu pomoć, ne izlaze na teren, ali mi daju savet šta da joj dam od terapije i da ih pozovem ukoliko joj ne bude bolje.

20.01.2008. - Za vreme ručka Tamara primećuje da nema dobru koordinaciju desne ruke. Zovem Hitnu pomoć i oko 16.30 stižemo na odeljenje Neurologije KCV. Dežurna doktorica je Tamara Žikić-Rabi. U čekaonici provodimo dva i po sata sa Tamarom kojoj se stanje pogoršava iz časa u čas, više ne može sama da hoda, sve lošije govori i desna ruka joj pada. U međuvremenu u ordinaciji se nalazi jedna žena, na koju doktorica viče i nakon dolaska vozila Hitne pomoći sa pacijentom koji je dovezen, ženu šalje napolje  da sačeka, žena je veoma ljuta i govori da doktoricu treba neko da pregleda. Jedan mladić u belom mantilu u prolazu na naše komentare nam ironično govori: „Ala imate sreću, kučka je večeras dežurna", na šta smo svi u čekaonici zgranuti.

Oko 19 časova najzad ulazimo u ordinaciju. Doktorica je veoma nervozna, viče, ne dozvoljava mi da ispričam šta se Tamari dešava prethodnih dana, pošto je „dekoncentrišem" i ona tako ne može da radi. U ordinaciju je ušla i starija ćerka koja je rekla da je Tamara na poslu duže radila i da je premorena. Na šta doktorica odgovara: „Ja radim i po 36 sati, pa šta onda?".

21.01.2008. - Oko 9 sati kolima Hitne pomoći Tamaru, odvoze na Institut u Sremsku Kamenicu na magnetnu rezonancu glave. Oko 11 sati stiže nalaz i doktorica nam saopštava da Tamara ima šlog i da će je prebaciti na odeljenje Neurologije. Tamara je u veoma lošem stanju. Nakon nekog vremena prebacuju je na kliniku za Neurologiju, gde nas medicinske sestre primaju i kažu da će Tamaru voditi dr Slobodan Gvozdenović i da će je pogledati ujutru pošto je on već otišao kući.

22.01.2008. - Oko 8 časova starija ćerka i ja dolazimo kod doktora Slobodana Gvozdenović. Prima nas u svoju kancelariju veoma besan na svoju koleginicu (Tamaru Žikić-Rabi) za koju kaže da nema pojma o medicini uz mnoštvo psovki i pogrdnih reči na njen račun. Poziva mladog lekara-stažistu, kojem nakon objašnjenja situacije govori „Evo šta se dešava kada neko ne zna da postavi dijagnozu."

 U međuvremenu dolazi doktorica Tamara Žikić-Rabi i kaže nam: „Eto došlo je do male greške."!

 Tamaru guraju na nosilima-kolicima (peške) po grbavom putu do ordinacije VMR u ulici Hajduk Veljkova (kod Sajma) gde je izvršena magnetna rezonanca. U toku snimanja tri puta sestra ulazi u sobu za snimanje i daje joj Bensedin pošto je Tamara bila veoma nemirna i otimala se. Nakon izlaska iz prostorije gde se vrši snimanje, prvo pitanje doktora Gvozdenovića osoblju ove ordinacije je bilo „Da li su regulisali račun?"

Mi smo se sklonili da nas Tamara ne vidi (po preporuci dr Slobodana Gvozdenovića), a ona nas je očajnički tražila pogledom. Na parkingu ispred ordinacije pitam doktora, koji drži nalaz u rukama da li je Tamarin život ugrožen, na šta mi on odgovara „Ma nije, sada imamo sve nalaze, dobiće terapiju i biće sve u redu, ma dogovorićemo se". Tada nisam shvatila šta to treba da se dogovaramo.

23.01.2008. - Dolazimo oko 8 časova na odeljenje i ne zatičemo Tamaru u sobi i bakice koje su bile sa njom nam govore da je Tamari pozlilo u toku noći i da se nalazi u šok sobi. Doktor Gvozdenović nam kaže da Tamara nije odreagovala dobro na terapiju i da je oko 5 časova pala u komu i da će biti prebačena na Odeljenje Neurohirurgije, gde će izvršiti potrebnu operaciju. Na našu molbu medicinske sestre su nas pustile u sobu Intenzivne nege, gde zatičemo Tamaru na aparatima sa ogromnim flekama - crvenilu po celom telu. Oko 10 časova panično pitamo doktora Gvozdenovića zbog čega je već ne prebacuju na Neurohirurgiju, a on ležerno sa šoljicom kafe u rukama odgovara: „Pa moramo da otkucamo otpusnu listu." Oko 11 časova, kolima Hitne pomoći Tamara je prebačena na odeljenje Neurohirurgije. Odmah po prijemu doktorka Hajduković nam saopštava da je doneta jako kasno, da joj je stanje jako kritično i da su šanse da preživi minimalne. Operisana je taj dan, nije dolazila svesti i nakon 6 dana, 29. januara preminula.

Nedelju dana nakon što je Tamara umrla, starija ćerka i ja odlazimo kod doktora Slobodana Gvozdenovića na Odeljenje Neurologije, da tražimo objašnjenje zašto se sve tako aljkavo dešavalo i kakve će mere preduzeti jer je on šef odeljenja. U hodniku doktor se prvo pravi da nas ne prepoznaje i pita „A Vi ste?".  Na oštro reagovanje starije ćerke prima nas u kancelariju gde vodimo neprijatan razgovor. Govori nam da je došlo do greške njegovih kolega, mada mi mislimo da je i njegova, a da on nikada neće svedočiti protiv njih. To se nekada tako jednostavno desi, to nam je sudbina. Da možemo da se žalimo ali nemamo gde, jer su oni svi jedni uz druge, da bukvalno ne možemo ništa. Jedino da vodimo privatni sud koji ćemo sigurno izgubiti, jer nam niko neće hteti veštačiti, samo ćemo mi sami to ponovo preživljavati. Šokirani ne znam ni kako smo napustili Neurologiju. Posle takvog razgovora ćerki je pozlilo pa je muž isti dan morao voditi kod lekara. Na Odeljenju Neurohirurgije, gde je Tamara preminula tražila sam nalaze i izveštaje, ali lekaru nisu hteli da mi daju. Naknadno sam na navedenom odeljenju, krišom, bez znanja lekara dobila Tamarine snimke bez opisa. Izveštaj sa snimanja magnetne rezonance iz privatne ordinacije VMR, dobila sam nakon trećeg odlaska u ordinaciju i sumnjam da su prepravljani! Zbog nepružanja skoro nikakve medicinske pomoći mom detetu je oduzeto pravo na život.

 

A 1.

 

Novosadsko pravosuđe i njegova merila

 

 

Odgovor Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu

 

Povodom Vaše krivične prijave podnete ovom tužilaštvu protiv prim. dr. sci. med. Slobodana Gvozdenovića, asis. mr. sci. med. Tamare Žikić-Rabi i dr. med. Miroslava Ilina, zbog krivičnog dela iz čl. 251 Krivičnog zakonika, koja ste Vi označili u krivičnoj prijavi, mada iz sadržine krivične prijave proizilazi da se u konkretnom slučaju u prijava odnosi na krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi iz čl. 259 st. 4 u vezi sa krivičnim delom nesavesno pružanje lekarske pomoći iz čl. 251 st. 3 u vezi sa st. I Krivičnog zakonika, izveštavamo Vas da je rešenjem ovog tužilaštva od 14.10.2010. godine, odbačena Vaša krivična prijava, jer ne postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni učinili navedeno krivično delo.

Ukoliko smatrate drugačije, imate mogućnost da u roku od 8 dana računajući od dana prijema obaveštenja, Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv prijavljenih zbog navedenog krivičnog dela podnesete zahtev za sprovođenje istrage.

Zamenik javnog tužioca

Milena Kojić

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane