Niš

 

Kako je Demokratska stranka zarobila i opljačkala niško preduzeće Nissal

 

Žuto preduzeće radi na crno

 

Jedna od najvećih privatizacionih pljački, tokom kriminalne tranzicije  u Srbiji, odigrala se u niškom preduzeću Nissal, gde je državni budžet zakinut za preko 60 miliona evra. Novi vlasnik ove nekada značajne kompanije otpustio je veliki broj radnika i rasprodao sve što je našlo kupca, a na kraju je počeo da krade tako što preduzeće radi "na crno". Umesto da ga hapsi, srpsko državno rukovodstvo mu dolazi na noge prikazujući ga kao primer uspešnog biznismena.

 

Mersiha Hadžić

 

Na spisku od 24 sporne privatizacije koje prioritetno moraju ponovo da budu ispitane nema niškog preduzeća Nissal a.d. iako je to po veličini jedna od najvećih privatizacionih pljački ikad.

   Uoči raspisivanja tendera za prodaju ovog preduzeća 2003. godine urađena je procena vrednosti, ali je prikazana vrednost kapitala iz 1997. godine bez revalorizacije, pa se tako došlo do cene od 75.048.000 dinara, dok se na prvom tenderu tražilo 3,5 miliona evra. Realna, tržišna vrednost firme je u to vreme po proceni nezavisne revizorske kuće Kondel iznosila čak 61.052.820 evra.

   Od samog početka prodaje Nissala bilo je jasno da se preduzeće namešta poznatom kupcu bliskom žutim vlastima.

Iz Agencije za privatizaciju je zainteresovanim kupcima servirana priča kako se radi o običnoj maloj livnici. Kada su juna 2003. godine, predstavnici jedne zainteresovane strane firme (Sual) videli čime sve raspolaže Nissal, uputili su oštru zamerku Agenciji zbog davanja pogrešnih informacija.

 Zbog ovakvog ponašanja odgovornih iz Agencije na ponovljeni tender se konačno javio samo jedan zainteresovani kupac, a tek godinama kasnije će se saznati da je za kupovinu bilo zainteresovano i preduzeće iz Nemačke kome je Agencija namerno onemogućila da uzme učešća na tenderu!

   Ovakvo nameštanje tendera po volji tajkunu bliskog vlastima, nije jedinstven slučaj.

Kako je istražne vlasti već obavestio nekadašnji predsednik sindikata Nissala, on je početkom oktobra 2003. godine, zajedno sa predsednikom sindikata radnika niškog Nitex-a bio na razgovoru u Agenciji za privatizaciju, gde im je nadležni saradnik rekao kako je tendersku dokumentaciju za otkup Nitex-a preuzelo pet zainteresovanih kupaca. Samo nekoliko dana kasnije lokalni mediji su objavili kako postoji navodno samo jedan potencijalni kupac koji je otkupio dokumentaciju?!

   Jedan od tenderskih uslova bio je i da kupac mora da raspolaže kapitalom od najmanje milion evra i da ima godišnji obrt od najmanje dva miliona evra. Preduzeće Domal Inženjering je u trenutku konkurisanja imalo kapital od samo 3.780 evra!

Čak je i tadašnja predsednica tenderske komisije Kori Udovički na jednom sastanku pitala predstavnika te firme kako misli da sa tako malim kapitalom kupi ovoliko preduzeće koje se prostiralo na 11 hektara zemlje, od kojih su tri bila pod krovom.

Odmah posle toga je Udovički smenjena, a na njeno mesto u tenderskoj komisiji dospeo je Slobodan Petrović, pomoćnik tadašnjeg ministra Aleksandra Vlahovića koji je lično bio zainteresovan za prodaju Nissala.

   Celokupna ujdurma u vezi uslova koje mora da ispuni potencijalni kupac je i osmišljena samo da bi se obeshrabrili radnici Nissala koji su želeli da formiraju konzorcijum za kupovinu svog preduzeća po bagatelnim uslovima.

   Konačno je u avgustu 2003. godine, svoj potpis na ugovor o prodaji Nissala preduzeću Domal za samo 325.000 evra (desetostruko ispod prvobitne cene) stavio tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković.

 Da je ceo vrh Demokratske stranke stajao iza ove prodaje, bolje rečeno poklanjanja, vidi se i iz toga što je predizbornu trku za mesto predsednika Republike 2008. godine, Boris Tadić započeo upravo u pogonima Nissala.

   Vlasnik i direktor Domal Inženjeringa je Goran Vuković, rođen 1963. godine, dok se kao još jedan zakonski zastupnik pojavljuje i deset godina mlađi Nikola Minić koji je istovremeno i jedan od direktora Nissala. Preduzeće raspolaže sa osnovnim kapitalom od 44.226,40 dinara i prijavljeno je u ulici Kneza Višeslava 88. u Beogradu.

   Odmah po preuzimanju Nissala novi vlasnik za 218.000 evra prodaje sindikalno odmaralište Trem, iako je po zakonu sindikalna imovina izuzeta iz privatizacije.

Novom rukovodstvu Nissala je dato da radi šta hoće, pa je ono nezakonito suspendovalo predsednika Samostalnog sindikata Dragana Marinkovića, koga ubrzo i otpušta. To su isto 2004. godine nove gazde uradile i sindikalcu Zoranu Đorđeviću. Posle toga na čelo sindikata rukovodioci postavljaju Živojina Pejčića da štiti njihove, a ne radničke interese.

Posle toga je otpušteno preko 900 radnika, prodato je i devet gotovih a neuseljenih stanova, i jedan lokal u Nišu. Od tako stečene zarade Domal je vratio novac dat za kupovinu celokupne firme. Većina otpuštenih radnika je uspešno tužila Nissal, ali uprkos dobijenim presudama nikada nisu uspeli da naplate odštetu.

   Umesto otpuštenih radnika primani su novi sa biroa za rad, za njih su neretko uzimane subvencije, ali skoro niko nije dobio platu, niti su im plaćani doprinosi, pa su mnogi dobrovoljno otišli. Na njihova mesta primani su novi sa biroa, za koje su opet kasirane državne subvencije...I tako u krug.

   Decembra 2010. godine, na automatskoj presi u Nissalu, smrtno je stradao inženjer Zvonko Jovanović. Presa nije bila obezbeđena ni najobičnijom gvozdenom ogradom obojenom u žuto, a kamo li senzorima kako je to uobičajeno u zemljama Evropske unije.

 Na kraju je za nesreću okrivljen sam nastradali, a poslovodstvo Nissala je tvrdilo kako nesreću niko nije video, iako je poznat bar jedan očevidac, izvesni Ivica.

   Poslove koje obavljaju radnici Nissala plaćaju se na račun Domala, čime su oštećeni mali akcionari uskraćeni za dividende.

 Domal ne pljačka samo svoje radnike i male akcionare, već i državu, jer se velika većina poslova obavlja na crno, bez plaćenih poreza. Inspekcije u ovo preduzeće ne zalaze iako je i Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kapitala od jula 2007. godine obavešteno o marifetlucima kako u vezi privatizacije, tako isto i poslovanja Nissala.

   Pošto su bezuspešno obigrali sve institucije ove unesrećene države, Zoran Đorđević, Petronije Dinić, Živojin Mitić i Milan Vasić su se 26. novembra 2012. godine, ispred Kluba manjinskih akcionara, obratili i Evropskom parlamentu u Briselu. Možda ova evropska institucija razreši misteriju pljačke Srbije teške preko 60 miliona evra, kada domaće institucije ne pokazuju ni malo interesa da to učine.

 

 

A 1.

 

Ko je veliki a ko mali?

 

   Zakonski zastupnici Nissala su Nebojša Krstić i Nikola Minić, dok se u Odboru direktora pored njih dvojice nalazi još i Mitar Vuković. U nadzornom odboru sede Goran Vuković, Dragan Jovanović i Miodrag Manić.

   U 2011. godine, Nissal je sa prosečno 532 zaposlena ostvario poslovni prihod od 2.731.489.000 dinara, a neto dobit od 3.185.000 dinara.

   Domal Inženjering d.o.o. ima izuzetno interesantne finansijske izveštaje. Za istu 2011. godinu ovo preduzeće je prijavilo da je sa 16 zaposlenih ostvarilo poslovni prihod u visini od 15.177.000 dinara, odnosno neto dobitak od 530.000 dinara.

   U konsolidovanom izveštaju stoji, međutim, da je Domal imao 548 zaposlena, poslovni prihod od 2.733.719.000 dinara i neto dobit od 430.882.000 dinara.

   Po izveštaju Agencije za privredne registre od 29. novembra 2012. godine Domal raspolaže osnovnim kapitalom od 44.226,40 dinara.

 

A 2.

 

Kupovina prodajom

 

Princip otimačine je bio vrlo jednostavan: otpušteno je preko 900 radnika, prodato je i devet gotovih a neuseljenih stanova, i jedan lokal u Nišu. Od tako stečene zarade Domal je vratio celokupan novac koji je dao za kupovinu Nissala.

 

GLOSA

 

Novom rukovodstvu Nissala je dato da radi šta hoće