Prevara

 

Zašto Smederevo dobija rashodovanu montažno - demontažnu rafineriju američke vojske

 

Komika sa ozbiljnim posledicama

  

Prethodne vlasti su samo pljačkale potencijale Smedereva i finansijski upropastile stanovnike ovog grada. Sadašnja vlast namerava još više: pored gole i očevidne pljačke ona bi i da ih sve potruje i pobije, kao i sve ostalo živo u Dunavu. Poslovni plan jedine dvojice zaposlenih u navodnoj uglednoj kompaniji Komiko oil je da uz pomoć Aleksandra Vučića, koji je preko Miodraga Rakića dobio svoj deo mita, od američke vojske dobiju milione evra kako bi demontirali i uništili jednu od rashodovanih rafinerija nafte, ali da istu montiraju u Smederevu, podignu kredite dajući u zalog od grada poklonjeno zemljište i netragom nestanu.

 

Igor Milanović

 

   U nekoj, nadajmo se skorašnjoj budućnosti, neko će naći odgovor na pitanje zašto srpske vlasti uporno poslednjih deset godina rade na uništenju Smedereva. 

Želvoz je u bescenje prodat rumunskoj firmi sumnjivih referenci. Taj ugovor je poništen posle dugih i mučnih protesta samih radnika, a od celog posla je najveću, ako ne i jedinu korist imala privatna firma tadašnjeg gradonačelnika Smedereva Predraga Umićevića, Metaling Eko d.o.o, koja je zaradila oko 200.000 evra.

   Prvo je, međutim, privatizovana čeličana Sartid i to usred vanrednog stanja i bez ikakve zakonom propisane procedure. Železara je bukvalno poklonjena evropskoj ćerki američkog US Stila, jer je samo od prodaje fudbalskog stadiona privatizovanog u sklopu čeličane, US Stil zaradio više nego što je platio za sva postrojenja, zemljište i zgrade zajedno! Sve dugove prethodnog Sartida preuzela je država i do današnjeg dana ih većinom nije isplatila. Po kupovini železare Amerikanci su podaničku vlast u Beogradu ubedili da srpska vojska treba da se razoruža, a sve haubice, topovi, tenkovi i slično je kao staro gvožđe po besmisleno niskim cenama prodato US Stilu u Smederevu.

 Pošto su tako pretopili sve što je Srbija imala da ponudi, Amerikanci se povlače iz posla poklanjajući čeličanu za simboličan dolar vladi Srbije da vidi šta će da radi sa dugovima koje su prethodni vlasnici nagomilali. Najveći dugovi su oni unutrašnji, prema kompanijama koje su takođe u konglomeratu američkog US Stila, što će reći da se US Stil zaduživao kod samog sebe, a to će sada da plaćaju srpski poreski obveznici. Drugi najveći dug je prema državi Srbiji, jer američki vlasnici nemaju običaj da plaćaju doprinose na plate radnicima. Tu je još i šteta načinjena nestručnim gašenjem visokih peći, dug za struju, pa ekološka šteta...

   Sve zajedno, US Stil je za sobom ostavio pustoš koja će srpski budžet da košta najmanje još 600 miliona evra.

   Ovo čak nije ni najveća šteta nastala prodajom Sartida. Pre privatizacije i ubistva Zorana Đinđića za kupovinu ove čeličane bila je zainteresovana jedna nemačka kompanija koja je, za razliku od US Stila, imala i ozbiljne namere i ozbiljni kapital. Poklanjanjem Sartida preko noći američkoj konkurenciji, srpske vlasti su, zarad desetak miliona evra mita koji su primili ljudi iz žute vlasti, trajno poremetile odnose sa Nemačkom. Zbog toga je na samom vrhu zahteva za proveru privatizacija 27 srpska preduzeća upravo Sartid, na to mesto postavljen od strane kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel.

   Posle ovakvog rušilačkog pohoda Demokratske stranke kroz Smederevo, i Želvoz i železara su samo sećanja na neka lepša vremena. Sada sledi konačno istrebljenje samog stanovništva, kako bi se zatro svaki trag prestonici srednjevekovne srpske despotovine.

   Prvih dana 2009. godine, gradske vlasti Smedereva su, "po ovlašćenju Vlade Srbije", potpisale "memorandum o razumevanju" sa holandskom firmom Komiko oversiz (Comico Overseas), odnosno njenom srpskom ćerkom Komiko oil, o izgradnji rafinerije u tom gradu. Prema "memorandumu o razumevanju", rafineriju bi gradili na oko osamdeset hektara (zakup na 99 godina), u delu industrijske zone, u blizini mosta Smederevo-Kovin. Posle se površina zemljišta povećala na 113 hektara i krajem septembra 2009. godine u skladu sa iznuđenom odlukom skupštine grada objavljuje se oglas koji je krojen upravo po meri Komiko oversiza. Posle su nastavljeni skandali, koji jasno pokazuju da je zemljište po pomenutim uslovima moralo da bude dodeljeno upravo Komiko oilu.

   Prvo je ova kompanija sa samo dva zaposlena (što je, ipak, više od broja zaposlenih koje ima njena firma - majka, fantomski Komiko oversiz sa samo jednim zaposlenim) propustila rok da na vreme preda svoju ponudu za uzimanje u zakup zemljišta, ali je gradska komisija zažmurila na oba oka. U međuvremenu je rađen projekat za rafineriju pre nego što se i znalo gde će ona tačno da se gradi, ali je za svaki slučaj već bila izdata dozvola pre nego što je projekat bio gotov?! Sve se smuljalo i spetljalo u užurbanosti vlasti DS-a koja je osećala da gubi naredne izbore, što se na kraju i desilo.

   Zatim se pojavio Aleksandar Vučić, kome je njegov intimus Miodrag Miki Rakić (čovek od izuzetnog poverenja nekadašnjeg predsednika DS-a i Srbije, Borisa Tadića) ponudio podelu provizije za rafineriju - i ceo posao je ponovo oživeo.

   Naviknuti na to da im se svaka brljotina prašta, čelnici Komiko oila propuštaju, naime, još jedan rok - da pravovremeno uplate ugovorenu proviziju. Dvojac Vučić - Rakić od tada ne popušta sa pritiskom na gradske odbornike u Smederevu, jer im se ne vraćaju milioni unapred uzeti od Komika za obezbeđivanja pomenutog posla, pa postoji mogućnost da se sadašnja većina u skupštini Smedereva ipak odluči da potpiše vansudsko poravnjanje i tako ovoj kompaniji prepusti vredno zemljište u srcu industrijske zone.

   Direktor Komiko oila je bugarski državljanin Vencislav Tiankov Ivanov, koji je istovremeno i direktor majke kompanije u Holandiji, Komiko oversiz-a. Među naftašima Ivanov je potpuno nepoznat.

Ništa poznatiji ili priznatiji nije ni drugi zaposleni iz Komiko oil-a, Radomir Radivojević.

U 2010. godini, ukupna aktiva Komiko oil-a iznosila je 2.680.000 dinara, dok je ista u 2011. godini skočila na 52.900.000 dinara, odnosno nekih pola miliona evra. Osnovni kapital je, međutim, i dalje ostao 157.000 dinara, odnosno oko hiljadu i po evra!

Komiko oil je mesecima imao problema da od banaka iskamči novac za najam zemljšta na 99 godina, o četvrt milijarde dolara potrebnih za izgradnju planirane rafinerije ovo preduzeće ne može ni da sanja. Problem, koji je već viđen u železari, predstavlja upravo pitanje kako će ova cirkuska grupa biti u stanju da plati ostale dugove koje njihov projekat, ako ikada i zaživi, može da napravi. Ili će i to biti prepušteno srpskom budžetu.

   Redovna asanacija terena oko jedne rafinerije, čak i kada ona radi pod najstrožim merama zaštite, košta desetine miliona evra, koje Komiko niti ima niti će ikada imati. To znači da ova grupa prevaranata, čak i da uspe da donese neku rafineriju u Smederevo, ima nameru da potruje ne samo sve stanovnike ovog grada, već i sve živo nizvodno u Dunavu, a da zatim Srbiji prepusti da plaća odštetu. Sa čim, inače, ovo preduzeće smešnog kapitala uopšte garantuje da će biti drugačije?

   Jedina ideja prevaranata iz Komika je da ovde dovuku rashodovanu montažno - demontažnu rafineriju američke vojske, za čije uklanjanje američka administracija plaća milionske svote, istu osposobe sa kakav - takav rad, zaduže se stavljajući hipoteku na zemljište i starudiju od rafinerije i pobegnu isto kao US Stil, ostavljajući za sobom dugove i pustoš. Da je projekat rafinerije u Smederevu zaista obećavajući, zar se ne bi javila neka ozbiljnija naftna kompanija od ove holandske sa jednim zaposlenim?