Đilas

 

Zašto kradonačelnik Beograda više ne vlada sobom, ali i dalje vlada medijima

 

Stari Đido oslobodio Beograd, mladi ga porobio

 

Skoro jednu deceniju, srpskim medijima i politikom hara Dragan Đilas, čovek iznad svake vlasti, koga je javnost upoznala početkom devedesetih kao siromašnog i snishodljivog studenta, člana Saveza komunista i korisnika "studentskog standarda". Ali, od onog do ovog Đilasa, proteklo je puno vode Savom i Dunavom, pa je bivši omladinac-aktivista postao tajkun-optimista, koji veruje da je "Srbija najbolje mesto za ulaganje", ali ne i građani Beograda i Srbije koje je njegova politika dovela do prosjačkog štapa. Ovih dana, Đilas je i konačno izgubio kontrolu nad sobom, zaoštrava medijsku diktaturu, preti novinarima i pravi crne liste ako ispričaju ono što svi znaju-da je do bogatstva stigao privilegijama i pljačkom i traži milijardu evra odštete kako bi umirio svoju senzibilnu dušu i osetljivi džep

 

Vuk Stanić

 

Odmah, na početku 2013. godine, u stanju panike zbog mogućnosti da i on postane žrtva Vučićeve "sablje", gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izašao je pred javnost serijom  demantija, pa je tako negirao da je kupio vilu i da se seli na Dedinje, nego se pohvalio da trenutno živi u iznajmljenom stanu u ulici Patrijarha Varnave. Ubrzo je u programu RTS-u, gde i dalje caruje sa reklamnim prostorom, demantovao da su njegove firme nastale na monopolu i kriminalnom poslovanju, te je počeo da ih blagosilja i besramno hvali ("prosečna plata u mojim firmama je 1. 000 evra, one su najveće u regionu, ja sam ponosan na moje uspehe..."). Tom prilikom, počeo je da zapomaže i da dirljivo govori o svojim "ranim radovima" pominjući i svoje poslovne početke u Češkoj republici, gde je navodno sve pošteno i po zakonu radio (i zaradio).

Nešto ranije, u septembru prošle godine, Đilas je demantovao tvrdnje dnevnog lista "Danas" da pravi novu stranku i da je dao nalog "oficiru za vezu" Goranu Vesiću da mu napravi program i strategiju javnog delovanja političke partije koja je trebala da bude nalik britanskim laburistima. Uzalud je i to demantovao, jer njegov najbliži saradnik, Tabloidov izvor, poseduje dokumenta koja jasno govore da je "operacija" bila spremna u slučaju da Boris Tadić ne preda Đilasu svu vlast u stranci! Naravno, bilo je i dogovora "sa prijateljima u SNS", ali, to je stvar koja je još na probi, na iskušenjima i na čekanju...Prilike su varljive, sreća može i da se okrene...

Stanje u kome se Dragan Đilas danas nalazi, dovelo ga je dotle da svakodnevno javno izgovara laži, u nadi da će i drugi poverovati u njih...Tako je godinu i počeo lažima o članstvu u Demokratskoj stranci "od devedesetih", mada je dobro poznato da je pristupio DS-u tek 2004. godine, gde je kasnije postao član Izvršnog i Glavnog odbora. U tom periodu, sve do 2007. godine, obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika republike, a u drugoj vladi Vojislava Koštunice bio je ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana. Otvarajući širom Srbije ispostave Narodne kancelarije, Đilas je mislio i na svoju političku budućnost pa je, istovremeno, stvarao paralelne odbore Demokratske stranke i širio svoju "bazu" koristeći ovu budžetsku ustanovu za ličnu promociju, što mu je bilo od koristi i u privatnim poslovima koje je vodio i koje i danas vodi. Čega god se Đilas dohvatio, bilo je njemu lično od koristi. Monopol koji danas ima nad medijskim prostorom u Srbiji počeo je da širi i na druge države u regionu. Možda baš zahvaljujući nečuvenom  pljačkaškom potencijalu, na sednici Skupštine Demokratske stranke, 18. februara 2006. godine, izabran je za člana Predsedništva DS za beogradski region, a u junu 2006. godine i za predsednika Gradskog odbora Demokratske Stranke na teritoriji Beograda. Sledeća stepenica bilo je mesto gradonačelnika.

Njegova politička karijera kreće kao na ubrzanoj traci nakon dolaska iz Češke republike 2004. godine, sa ušteđenih 5.000 evra, ali tim kapitalom nije mogao postati glavni medijski tajkun u Srbiji, nego je protivzakonitim i monopolskim ugovorima sa televizijama RTS i B92 (kasnije i sa drugim medijima), zajahao slobodno informisanje, zavodeći neviđenu, staljinističku kontrolu nad njima.

Za vreme predizborne kampanje uoči parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji u maju 2008. godine, dnevni listovi su počeli slobodnije da pišu o tome kako Dragan Đilas poseduje veliko lično bogatstvo i da se u ličnom bogaćenju koristio svojim političkim položajem. Danas bi pred nadležnim tužilaštvom o Draganu Đilasu i njegovom medijskom kriminalu, ponajviše mogao da govori bivši direktor RTS-a, Aleksandar Crkvenjakov, za čijeg mandata je ovaj "žuti junoša" i krenuo na svoj put bez povratka. Odmah za njim, mogao bi da svoj iskaz da i Aleksandar Tijanić, koji je Đilasu i konačno predao RTS u ruke. Obojica, i Crkvenjakov i Tijanić, po osnovu ovoga bi takođe mogli da se pridruže Đilasu u najbližem "sivom domu".

 

Đilas ucenjuje Kurir

 

 

Ali, umesto da se "skloni ili pokloni", nakon svega što je o njemu i njegovim pljačkama rečeno i dokazano,  Dragan Đilas  početkom 2013. godine ulazi u nove kriminalne radnje! Naime, kao još važeći gradonačelnik Beograda, ponudio je veliki novac vlasniku dnevnog lista Kurir, Aleksandru Rodiću, ali pod uslovom da novinari zaposleni u tom listu prestanu da pišu o njegovim prljavim poslovima!

-Aco Kurir će imati tri puta veći prihod od oglašavanja, ali moraš zauzvrat da mi obezbediš neke ustupke u uređivačkoj politici, rekao je Đilas Rodiću, na sastanku 13. decembra 2012. godine.

Rodić je nakon toga odmah sazvao konferenciji za štampu, gde je pozvao i predstavnike svih drugih medija, da čuju kako njemu i novinarima Kurira, konstantno prete. Zbog pretnji bombama, ministarstvo unutrašnjih poslova ponovo dežura ispred njihove redakcije, priča Rodić. Na pitanje novinara da precizira kakve ustupke je Đilas tražio od njega na sastanku u decembru, Rodić je doslovno rekao: "...Tražio je da utičem na novinare da ne istražuju teme o njemu! Đilas gotovo sve medije u državi kontroliše, koristeći se uticajem koji imaju njegove marketinške agencije, on kontroliše koliko će oglasa odnosno novca kom mediju biti preusmereno...".

Na žalost, naglašava Rodić, gotovo niko nema hrabrosti da objavi bilo šta o njegovim prljavim poslovima. Mediji koji se drznu da pišu protiv gradonačelnika Beograda dolaze na crnu listu. Crna lista znači da će novina ili TV stanica biti u finansijskim problemima jer se kod njih ubrzo niko neće oglašavati.

 -Pozivam Komisiju za zaštitu konkurencije da napokon reaguje i preispita monopol koji je Đilas napravio na tržištu zakupa medijskog prostora. Očekujem i da reaguje Agencija za borbu protiv korupcije, rekao je Rodić i podsetio da je Đilas monopol u oblasti marketinga uspostavio zahvaljujući političkom uticaju koji je imao kao Tadićev direktor Narodne Kancelarije.

Istina je da u oblasti zakupa medija, sve do 2005. godine, gotovo da nije bilo monopola, ali...

Tada su osioni i nadobudni savetnici Borisa Tadića polako, polako ali sigurno zakupili gotovo sav prostor u elektronskim medijima i onemogućili kompanije da same stupe u kontakt sa medijima. Oni koji su pokušali da pregovaraju direktno sa medijima, suočili bi se sa tri puta većim cenama od onih po kojima je prostor moga da se kupi kod Đilasa i "prijatelja".

Drugi korak u uspostavljanju monopola bili su ugovori o marketinškom zastupanju sa svim velikim kompanijama u državi. Realizacija prvog koraka značila je da se nikome ne isplati da zakupi oglasni prostor mimo "Tadićevog savetničkog lobija", dok je drugi korak Đilasu i ekipi doneo mogućnost da utiču u koje medije će bit preusmeren novac koji oni na bazi godišnjih ugovora uzimaju od klijenata. Potom je usledio tajni rat između Đilasa i drugih Tadićevih savetnika koji su imali marketinške agencije.

Đilas je njih, ali i vlasnike agencija bliske Mlađanu Dinkiću i Tomislavu Nikoliću, u tom ratu doslovno razbio "kao Rusi Nemce u Staljingradu". Preuzeo je kontrolu nad oglasima velikih kompanija i  zakupom prostora na nacionalnim medijima, dok je konkurenciji dozvolio da sarađuju samo sa lokalnim medijima.

Konačno, u godini potpune poslovne i političke neizvesnosti, Đilasu nije ostalo ništa drugo nego da javno nariče nad svojom imperijom, da podanički koketira sa naprednjačkim vođama ne bi li ih "omekšao" i tako sačuvao i sebe i svoje milione. Od kolike je važnosti prodaja njegove sve skuplje kože, govori i podatak da je sveo Demokratsku stranku na klub očajnika, podeljen na one zastrašene i one koji se spremaju na bekstvo i da svakog jutra ustaje sa nadom da će mu neko "ponuditi otkup". Koliko je spreman da plati?

 

 

A 1.

 

 

Đilasova crna lista

 

 Đilas je krajem januara ove godine podneo tužbu protiv dnevnog lista Kurir sa neverovatnim odštetnim zahtevom od milijardu evra! Suprotno svim demokratskim načelima, Đilasovi advokati tražili su da sud izda privremenu meru kojom bi Kuriru i glavnom uredniku Saši Milovanoviću, bilo zabranjeno da objave da je Đilas tajkun i milijarder.

Prema rečima tuženog Milovanovića, svi zaposleni Kurira su pod stalnim pritiskom i ponovo moraju da prolaze pored policije kada dolaze na posao.

-Napravljena je atmosfera u kojoj su svi novinari u strahu i ne smeju da prijave da imaju bilo kakav tekst o Đilasu! Mada je i sam nekada bio novinar, ovaj podivljali tajkun zavodi danas strahovladu u medijima i kreira crne liste za novinare koj su se drznuli da o njemu pišu kritički i istražuju njegove pljačke.

 

GLOSA

 

Đilas: "Platiću dobro ako novinari Kurira prekinu da istražuju moje prljave poslove!"

 

GLOSA

 

Rodić: "Ponudio nam je tri puta više reklama, ako prestanemo da ga kritikujemo!"

 

GLOSA

 

"...Tražio je da utičem na novinare da ne istražuju teme o njemu!"