Proces

 

Optuženi dokazuje svoju nevinost, umesto da tužilaštvo dokazuje njegovu krivicu

 

Neka visi Čedo     

 

Iako uskoro treba da pristupi Evropskoj uniji, Hrvatska u slučajevima suđenja Srbima za ratne zločine ne ispunjava ni afričke, a kamoli evropske standarde, zbog čega je svaki srpski turista potencijalni kandidat za višegodišnju robiju. Slučaj Čede Jovića ovo najbolje dokazuje, jer je uhapšen bez međunarodne poternice, sudi mu se uz stalno kršenje zakona, a nepravnosnažnu kaznu već je skoro izdržao u pritvoru u kome se nalazi već pet godina.

 

Milan Glamočanin

 

Uskoro će se navršiti pet godina kako je na graničnom prelazu, pri ulasku u Hrvatsku, uhapšen srpski državljanin Čedo Jović koji je od tada u pritvoru optužen za navodni ratni zločin počinjen tokom građanskog rata u Hrvatskoj devedesetih godina. Pre ovog puta Jović je u ambasadi Hrvatske proverio da li se nalazi na spisku osumnjičenih i dobio negativan odgovor. I pre tog puta on je boravio u Hrvatskoj i nikada nije imao nikakvih problema.

  Tog jula 2008. godine na graničnom prelazu se ispostavilo da je za njim izdata lokalna poternica Županijskog suda u Osijeku koja nije bila prijavljena hrvatskoj ambasadi u Beogradu.

  Predmet je dospeo u ruke sudiji Darku Krušlinu koji je Jovića četiri puta osudio na kaznu zatvora od pet godina. Sve Krušlinove presude je Vrhovni sud Hrvatske ukidao i predmet vraćao na ponovno odlučivanje, ali uvek istom sudiji. Poslednji put se to desilo pre nekoliko dana kada je veće u sastavu Vesna Vrbetić (predsedavajući), Damir Kos, Dražen Tripalo, Marin Mrčelj i Žarko Dundović (sudija izvestilac) po četvrti put ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo sudiji Krušlinu.

  Kao što je Tabloid pisao u brojevima 253 i 261 Jović je optužen zbog navodne komandne odgovornosti iako su svi stručnjaci, pa i sami propisi koji su u to vreme bili na snazi u JNA u kojoj je služio, pokazivali kako on nikako ne može da bude nadređen osobama za koje se sumnja da su počinile ratni zločin. Osim toga, Joviću se sudi uz konstantnu povredu njegovog prava na odbranu, jer mu se na suđenjima ne dodeljuje prevodilac, a i svi materijali mu se dostavljaju na hrvatskom jeziku.

  Iako je Jovića već četiri puta proglasio krivim za navodnu komandnu odgovornost, isti Županijski sud u Osijeku je hrvatskog državljanina Kufnera u jednom drugom postupku oslobodilo krivice. Sličnost ovih postupaka je u tome što su i Kufner i Jović za vreme građanskog rata u Hrvatskoj bili bezbednjaci, jedan u hrvatskoj, drugi u jugoslovenskoj vojsci. U obe vojske je postojao istovetni zakon po kome vojna policija nije potpadala pod komandnu odgovornost vojne bezbednosne službe. U slučaju Hrvata Kufnera sud je prihvatio argumentaciju odbrane da on realno nije mogao ni da spreči izvršenje ratnog zločina, niti da kazni počinioce.

  Nasuprot tome, u slučaju Srbina Jovića sud je prihvatio tvrdnji izvesne "kuvarice Coke", koja je izjavila kako je "Jović bio značajna ličnost, jer su ga svi pozdravljali". O obavezi nižih činova da pozdravljaju nosioce viših činova u vojsci sud u Osijeku, izgleda, nije obavešten.

  Nastavlja se kafkijanski proces u kome optuženi mora da dokazuje svoju nevinost, umesto da tužilaštvo dokazuje njegovu krivicu. Kako je Vrhovni sud Hrvatske presudu ukinuo po žalbi odbrane, Jović ne može da bude osuđen na više od pet godina, tako da će u julu ove godine u svakom slučaju izaći iz zatvora. Mada, s obzirom na činjenicu kako hrvatski sudovi nogama gaze i zakone i ljudska prava, svašta je moguće, pa i to da Joviću bude produžen pritvor i posle isteka kazne na koju je osuđen u Županijskom sudu.