Rocky Stars club

 

Kako sam otkrio „Azru"

 

Roki Dvizac

 

 

Kad god se spominje grupa „Azra" i njen lider Branimir Džoni Štulić novine, radio i televizijske emisije, razne enciklopedije prepune su „mudrih" i „proročanskih" izjava raznih pametnjakovića, sveznalica i „važnih ljudi" koji naširoko i nadugačko objašnjavaju  kako sam značaj  pojave „Azre"  i Branimira Džonija Štulića -  tako i svoj „ lični doprinos" popularizaciji istih. Ali nigde, ama baš nigde se ni jednim slovom ne spominje kako je zaista grupa „Azra" otkrivena i ko je kriv za to?! Istoričari i temeljni hroničari bi tu pojavu nazvali - prekrajanje istorije ili prećutkivanje istine!

Sa 38 godina novinarskog iskustva, ja bih to nazvao - obmanom javnosti. U 99 posto slučaja je urađena namerno da bi se lični ego što više favorizovao.

Gledajući neke od specijalizovanih emisija i čitajući „provetrene" takozvane enciklopedije i almanahe jugoslovenskog roka - više sam se smejao nego ljutio. Ljutili bi me samo pojedini marginalci koji su veliku važnost pripisivali sebi a u to doba većina njih nije ni postojala na mapi jugoslovenskog rokenrola a kamoli da su uopšte čuli za „Azru".

Naravno, moja malenkost nikad nigde nije ni spomenuta! A da nije bilo mene, moje intuicije za  nečiji talenat i osećaja za hit...ko zna da li bi „Azra" uopšte opstala posle prvog singla „Balkan"?!

Pošto svi ONI ne znaju  a ja znam kako je sve počelo, vreme je da se otkrije istina. Posle ovoga, sve „Vaše" specijalizovane radio i tv emisije, kao razne almanahe itd, slobodno možete spaliti na lomači. Jer za sve ono što budem sada otkrio postoje materijalni dokazi koji se još uvek mogu proveriti! Evo kako se sve dogodilo….

  Na poziv diskografske kuće „Suzy" stigao sam u Zagreb. Pripremili su mi nekoliko svojih novih izdanja a njihov glavni adut i grupa u koju su najviše ulagali u tom trenutku bila je „Parni valjak". Razgovor koji smo vodili uglavnom se odnosio isključivo na promociju (kako medijsku, tako i koncertnu) nove LP-ploče „Parnog valjka". Po završetku razgovora, gotovo stidljivo su mi dali jedan singl:

 - Molim te, preslušaj i ovo. Reč je o mladoj grupi. Mislim da nisu tako loši.

Posle dramske pauze, uz uzdah su mi priznali :

 - Nažalost, ovde u Zagrebu su dobili jako loše kritike. Gotovo su ih pokopali. Pomozi bar da pokrijemo novac koji smo uložili u singl.

    Uzeo sam singl i pogledao ga. Na njemu je pisalo „Azra" a glavna pesma se zvala „Balkan". Obećao sam da ću uraditi šta mogu. Dva dana kasnije vratio sam se u Beograd.

Ja sam bio taj koji je prvi u Beograd doneo „Azru"!

U to vreme sam pisao sa „Džuboks"  (najbolji jugoslovenski rok časopis svih vremena). Napisao sam recenziju za album „Parnog valjka" i kratku ali vrlo afirmativnu vest o mladoj grupi „Azra" ,tvrdeći da imaju veliki hit „Balkan"! Na istim stranicama recenzija albuma Sloba Konjović je napisao negativnu kritiku novog albuma „Bijelog dugmeta".

Čim je „Džuboks" izašao u redakciju je došao Goran Bregović i žalio se tadašnjem glavnom uredniku Peci Popoviću. Pitao ga je kako je Sloba mogao da „ispljuje" album „Bijelog dugmeta" a ja sam pohvalio album „Parnog valjka"?! Peca  je diplomatski odgovorio da svako od kritičara ima pravo da iskaže svoje mišljenje i da će vreme pokazati da li sam ja pogrešio. I, vreme je pokazalo da sam ja bio u pravu. I sami ste svedoci vrednosti „Parnog valjka", njihovih pesama i veka trajanja.

Nekoliko dana kasnije, u redakciju „Džuboksa" je stiglo pismo mladog zagrebačkog autora Branimira Džonija Štulića u kome se on zahvaljuje meni i redakciji „Džuboksa", što smo za razliku od zagrebačkih kritičara imali više „sluha" za njegovu muziku i grupu „Azra".

 Peca Popović koji je oduvek važio za duhovitog čoveka, odlučio je da to pismo-zahvalnicu objavi nigde drugde do u rubrici „Pisma čitalaca".

To inače nije bila praksa lista, da se u „Pismima čitalaca" objavljuju reakcije muzičara, bile one pozitivne ili negativne. Kao da ni on sam (inače čovek sa odličnim sluhom i njuhom za buduće rok zvezde) nije verovao da će od „Azre" nastati jedna od najvećih i najznačajnijih rok grupa svih vremena na prostorima ondašnje Jugoslavije.

Afirmativnu vest o „Azri" naravno da su pročitali i rukovodioci diskografske kuće „Suzy". Zvali su me, zahvalili su mi se i odmah poslali singlove „Azre" svim beogradskim a potom i ostalim radio-stanicama u Srbiji.Za vrlo kratko vreme pesma „Balkan" je postala veliki hit a „Azra" muzičko otkriće. Primer Beograda prvo je sledio Novi Sad, Sarajevo i tek na kraju Zagreb.

 Eto, ovo je prava istina kako je zaista otkrivena grupa „Azra" i ko je to uradio!!!

Naravno, moja priča se lako može proveriti, ne samo kod ljudi koji su u to vreme vodili „Suzy" ili pak Branimira Džonija Štulića, već i kod onih koji su sačuvali stare brojeve „Džuboksa" - tu , crno na belo leži, kako istoričari kažu - materijalni dokaz da je ova priča istinita! A sve one nameštaljke i lagarije raznih almanaha i radio i tv emisija, kao što rekoh na početku - bacite na lomaču!

Revizija jugoslovenske rok istorije, ovim tekstom, tek je počela. Dosta je bilo laži!