Polemika

 

Ko su muslimanski fundametalisti

 

(Povodom tvrdnji u knjizi "Begovi na granici" Šerba Rastodera)

 

Piše: Profesor dr Kaplan Burović, akademik

 

Šerbo Rastoder je 2011. godine objavio u Podgorici knjigu "Begovi na granici - Resulbegovići od Novog, Trebinja do Ulcinja". Preko sajta I-N Serbska dijaspora, dana 22. januara 2012. godine, stavio sam na znanje sve da je ova knjiga Šerba Rastodera plagijat mojih knjiga "Resulbegovići - porodična istorija" (Ulcinj 1994.) i  "Burovići - porodična istorija" (Perast 2008. godine), kao i očiti falsifikat porodične istorije Resulbegovića, jedna od najznačajnijih plemićkih porodica Herceg Novog, Trebinja i Ulcinja, koja vodi svoje poreklo od peraške plemićke porodice Burović, što je striktno naučno, dokumentima, činjenicama i naučnim argumentima dokazano ne samo sa moje strane, pomenutim knjigama, već i od drugih istoričara, naučnika i akademika, kao što je konkretno poznati akademik, prof. dr Vojislav Korać. Taj sam članak prethodno objavio u mojoj knjizi "Velika je Crna Gora", Ulcinj 2011.

Luka Tomović, svojom studijom Plagijati Šerba Rastodera, objavljena isprva na sajtu Glas dijaspore (Lübeck-Nemačka, 2. februara 2012, zatim i u njegovom delu "Istinom protiv laži", Ulcinj 2012.) dokazao je citatima i upoređenjima da je knjiga Š. Rastodera stvarno jedan plagijat mojih pomenutih dela.

Savo Zmajević, njegovom studijom "Falsifikati Šerba Rastodera", objavljenom isprva u listu Tabloid (br. 252, Beograd 16. februara 2012. i br. 253, dana 1. marta 2012, a pod naslovima "Ne po materi, već po ocu", odnosno, "O prošlosti se ne piše po narudžbini", preštampana u mom delu "Srpski vitez", Ženeva 2012.) isto tako je dokazao da je Š. Rastoder falsifikovao istorijsku istinu o ovoj značajnoj i rodoljubivoj porodici, koja je tako mnogo doprin'jela ne samo u istoriji gradova Herceg Novi, Trebinje i Ulcinj, već i u istoriji Crne Gore, Hercegovine, Bosne, Srbije i čitave Jugoslavije, pa i drugih naroda i zemalja.

Š. Rastoderu je ovu knjigu objavio "Almanah" iz Podgorice, poznati muslimanski fundamentalistički godišnjak, koga sam ja svojevremeno izložio konstruktivnoj kritici. Urednik je Atvija Kerović, dok joj je lekturu i korekturu izvršio poznati albanski književnik Zuvdija Hodžić, koji je jedno vreme postojao na zdravim pozicijama progresivnog stvaraoca, ali se poslednjih godina jasno vidi da naginje prema veliko-albanskim falsifikatorima istorije, šovinistima i rasistima.

Knjiga je naručena i plaćena od strane četvorice ulcinjskih dahija, sve samih Resulbegovića: Selim-beg, Gano-beg, Šućuri-beg i Ekrem-beg. Promovisana je u Ulcinju uz učešće ministra unutrašnjih poslova Crne Gore i drugih zvaničnika, sigurno i policijskih snaga obezbeđenja, ali tek pošto su videli da sam se ja popeo na avion i odleteo za Švajcarsku, bez znanja da je ta knjiga i objavljena, kamoli i o planiranoj promociji. Krili su sve od mene, a knjigu kriju i dan-danas! Jedva sam uspeo, po povratku u Ulcinj, da ubedim jednog rođaka da mi je da, koliko da vidim što nam je to tamo naškrabao Šerbo Rastoder.

Treba znati da su ovi ulcinjski begovi tradicionalno najveći bogataši Ulcinja, izuzev Ekrem-bega (Otac mu je išao za repom magarca i nikada se nije pošteno najeo hleba!), koji je kao „komunista" dospeo i na položaj predsednika Izvršnog odbora Opštine Ulcinj, pa i na dužnost sekretara Opštinskog komiteta Saveza komunista Crne Gore za Ulcinj. Bio je i delegat na XII Kongresu Saveza komunista Jugoslavije i završio svoju karijeru kao muslimanski fundamentalista, koji poriče i svoju crnogorsku nacionalnost (dok je bio sekretar opštinskog komiteta Saveza komunista, izjašnjavao se kao  Jugosloven!), pa nam se sada izjašnjava i kao Albanac, militantno učestvjujući u njihovim veliko-albanskim i šovinističko-rasističkim pretenzijama nad Crnom Gorom.

Zajedno sa ostala tri bega, on je sistematski sabotirao izdanja mojih knjiga uopšte i posebno one o Resulbegovićima, gde se govori i o njemu i njegovom ocu, dedi, pradedi, čukundedi. Harangirao je protiv mene i kod moje rođene braće, pa - pošto mi je uz prisustvo hodže (isto tako u mom odsustvu !) sahranio brata, pukovnika JNA, Dževeta Resulbegovića, komunistu još iz partizanskih redova, oženjenim Srpkinjom (deca Anka i Ljubomir), zarekao se da će to učiniti i sa mnom. Moguće dav se tako zarekao i neosunećenom Ljubomiru. Sigurno je planirao da ga osuneti posle smrti ! Ali, mora da je Ekrem-bega čuo taj njegov bog, pa ga pozvao sebi, naravno - sa hodžom, kako mu i dolikuje. Pokoj mu duši i laka mu bila zemlja crnogorska, koju ne stiže da nam je osuneti i napravi albanskom!

Vremena se menjaju, pa se sa vremenom i ljudi menjaju po svojoj ćudi i naravi. Ekrem-beg nam ode ne položivši računa za svoja zlodela. Ipak - kako vidite - za sve što nam je učinio, sâm ili po naređenju svojih pretpostavljenih, i posle smrti ćemo mu tražiti računa ovde, na ovom svetu, ma koliko ga branio njegov ministar.

Koliko da znate, Šerbo Rastoder je pedagog istorije na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Bio je i nastavlja taj posao, iako je demaskiran na nacionalnom nivou kao muslimanski fundamentalista i bezobrazni falsifikator istorije jugoslovenskih naroda, posebno srpsko-crnogorskog, još pre objavljivanja ove knjige. Naš narod kaže: kome je Bog otac, lako mu je biti svetac!

Ali, kad će jadni naši muslimani shvatiti ko su im ovi njihovi muslimanski fundamentalisti i pred kojim se to bogom oni klanjaju, ko ih instruira i plaća da tako laju, ne samo usmeno, već i preko čitavih knjiga sa više stotina stranica?! Imenovali su ih i za vaspitače naše dece, u ono vreme kad Crnogorskoj akademiji nauka i umetnosti, koja me angažovala za jedno planirano predavanje, nije dozvoljeno da to ostvari!!!

Carta canta !