Natrag

Rocky Stars club

 

Rocky Stars club

 

 

Hleb i čokolada

 

                                   

Rok samit u Sarajevu porodio je turbofolk

 

 

 piše Rajko Roki Dvizac

 

 

Beše to vreme kada sam pisao sa visokotiražni „Zum Reporter"...A„ Zum Reporter"  je bio čudo od novina. Po svemu drugačiji od ostalih listova. Posebno je imao dobar odnos prema honorarnim saradnicima.

Kao spoljni/honorarni saradnik mogli ste od „Reportera" da dobijete novac - unapred, za tekst koji još niste napisali! Takvo nešto bilo je nezamislivo u drugim listovima. A pogotovo danas u Srbiji, gde neki nadobudni „podobni" samozvani urednici nemaju ni toliko osnovnog kućnog (a profesionalnom i da ne govorim) vaspitanja da vam odgovore na pismo. Kakav kodeks novinara, kakvi bakrači. Sramota profesije…

Ono po čemu ću ja pamtiti rad u „Zum Reporteru" je i rekordni honorar koji sam dobio za jedan jedini tekst. I to legalno,bez ikakvih „donatora". Reč je o koncertu  grupe"Ajron Mejden" na Hipodromu. Naime, koncert smo zajedno pratili moj kolega Miroljub Nikolić i ja. Urednik je odlučio da zajedno i napišemo izveštaj sa koncerta i to na nekoliko strana. Radili smo celu noć i ujutro je tekst bio spreman za štampu. Na žalost, džepovi su nam bili prazni. Jedva smo skupili za jedan jogurt i kiflu koju smo podelili. Urednik je znao da smo obojica švorc i obećao nam je da ćemo istog dana dobiti honorar iako je „Reporter" tek počeo da se štampa. Umesto kući, ostali smo u redakciji i čekali, čekali, čekali...

Prošlo je i radno vreme, novinari su otišli kući a mi smo i dalje čekali na honorar. Gladne, umorne i neispavane, iz redakcije su nas izbacile čistačice. Izašli smo na ulicu. Ja sam hteo da idem kući ali me je kolega ubeđivao da „još malo" sačekamo.

Već iscrpljeni negde oko pola osam uveče, javili su nam da odemo na poštu i da podignemo honorar. Onako gladni prošvercovali smo se do pošte gde nas je čekao novac. Pokazali smo na šalteru lične karte i službenik je počeo da broji novac. Broji, broji, broji...Nikako da stane. Sa nevericom sam potpisao nalog i počeo da trpam gomilu novca u sve moguće džepove. Pre toga, pitao sam službenika da se nije zbunio, da nije u pitanju neka greška, da je nenamerno dodao neku nulu na iznos honorara. On se samo nasmejao i pokazao nalog. Iznos je bio tačan. Šokirani, kolega i ja smo izašli iz pošte džepova punih para i otišli u prvu pekaru da pojedemo burek. Tek posle smo prebrojali novac. Svako od nas je dobio honorar u iznosu dve tadašnje plate direktora Televizije Beograd! Znam da zvuči neverovatno ali bilo je istinito. Za jedan tekst - dva plate direktora televizije?! Odmah sutradan otišao sam u Trst u Italiju. Ne pitajte šta sam sve nakupovao…                                                                                                                                                                Druga anegdota iz vremena rada u "Zum Reporteru" koju rado pamtim zbila se u gradu na Miljacki. U Sarajevu je održavan "Samit jugoslovenskih rok kritičara". Jedini pozvani iz Beograda bili smo Miroljub Nikolić i ja. Okupljene kritičare i novinare „satima je davio" zagrebački kritičar Darko Glavan. Gotovo da niko nije slušao o čemu brblja. Novinari su gotovo dremali. U jednom trenutku shvatio sam o čemu zapravo priča i šta je cilj ovog „Samita". Gospon Glavan se iz petnih žila zalagao da se rokeri povuku iz hala u male (garažne) klubove. U to vreme, Beograd je imao najjaču rok i folk scenu u Jugoslaviji.

Ali narodnjaci su jedino tada mogli da nastupe u zemunskoj hali „Pinki" i nigde više. Beogradskim halama su vladali rokeri. Javio sam se za reč i osuo paljbu po Glavanovoj ideji. Jasno i glasno sam predvideo šta će se dogoditi - ako  se rokeri povuku iz sportskih hala, na njihovo mesto doći će narodnjaci. Svi novinari su se odjednom okrenuli prema meni i samo mene snimali, potpuno ignorišući Glavanove opaske i  neargumentovane upadice. Organizator je bio šokiran jer je „izrežirani" „Samit" potpuno propao, pretvarajući se u svoju suprotnost.

Drugi zagrebački kritičar Dražen Vrdoljak, videvši da je đavo odneo šalu, tiho je ustao i pobegao za šank u uglu. A on je trebao da bude sledeći zagovornik ideje povlačenja rokera u male klubove. Posle mog govora „Samit" je prekinut i više se nije nastavio. Prišao sam šanku. Dražen mi je tiho, da ga ostali ne čuju, priznao da sam u pravu. Dražen Vrdoljak  za razliku od Darka Glavana  bio je mnogo mudriji, a bogme i muzički pismeniji" (u jednom od narednih brojeva dokazaću vam „muzikalnost„ Darka Glavana).

Kada smo sutradan krenuli kući, saznali smo da jedino nama iz Beograda organizator „Samita" nije platio smeštaj!

To je bila njihova osveta za ono što sam rekao, što nisam tupavo tapšao na smicalice Darka Glavana. Kolega i ja smo se samo nasmejali, platili račun i otišli sa propalog „Samita jugoslovenskih rok kritičara". Tog dana sam u ime beogradskih rokera dobio bitku, ali ne i rat.

Zagrebčani su sačekali da se stiša bura oko mog teksta u „Zum Reporteru" a onda su u tajnosti krenuli u akciju.

U Beogradu su pronašli nekoliko „dupeglavaca" i „uvlakača" koji su na sve moguće načine počeli da rovare beogradsku rok scenu i rokere pošto-poto guraju u male klubove. Odjednom je postalo „in" da velike grupe koje su do tada sa lakoćom punile „Pionir" i „Halu sportova" na Novom  Beogradu - sviraju (ispočetka) u SKC-u i Domu Omladine. Čim su beogradski rokeri „razradili" male prostore, usledio je dvostruki epilog. U te male prostore počeli su da dolaze poluanonimne garažne grupe iz Zagreba. A „izveštaji" u beogradskim medijima sa tih koncerata su bili ravni, po obimu ,sadržaju i pažnji" - nekadašnjim izveštajima beogradskih rok grupa sa koncerata u sportskim halama.

Na žalost, obistinilo se i moje „proročanstvo" iz Sarajeva. Narodnjaci su, „preko noći", iz malog „Pinikija" prešli u velike sportske hale u srcu Beograda. Tada je počeo da se rađa - turbofolk koji opstaje sve do današnjih dana. Tek da se zna!

                                        

 

 

RTV Svetac 

 

 

Zašto? E, baš zato!

 

 

Vrlo često mi stižu pitanja od znatiželjnih čitalaca (a bogme ponekad i sam sebi postavim pitanja koja me muče) a na koja ne stižem da odgovorim.Izabrao sam neka najčešća ili pak najzanimljivija pitanja koja već sama po sebi opisuju kakva nam je medijska slika danas u Srbiji.

Zašto grupa Smak,jedna od najboljih srpskih grupa svih vremena, nije "podobna" da bude gost kod Ivana Ivanovića?

Zato što nije ni iz Zagreba, ni Sarajeva, ni Splita, ni iz Podgorica pa čak ni iz Beograda, već iz srca Šumadije. A to gospon Iveku malčice smeta.

Zašto na TV Pinku uporno forsiraju voditelje čije je osnovno zanimanje poštar,pčelar i slično? Zato što gazda Željko Mitrović „voli" da pomaže radničku klasu. Zašto je Aleksandar Tijanić upropastio RTS? Zato što mu je neko iz vlasti rekao da je to obična socijalistička fabrika. A u Srbiji se napreduje ako upropastite bar jednu fabriku. Zašto na TV Vojvodini sve manje i manje rade Novosađani a sve više i više Beograđani? Zato što novokomponovani Beograđani misle da je Novi Sad samo predgrađe Beograda. Zašto se na televiziji objavljuju samo  inicijali ubica i kriminalaca a njihovim žrtvama puna imena? Zato što žrtve nemaju novca da plate skupe advokate koji će se odmah žaliti sudu da njihovim klijentima povređen „ugled i čast".

Zašto zbog Kosova protestuju Česi, Poljaci, glumci iz Holivuda ali ne i aktuelna vlast? Zato što je njima važnija borba za fotelje od borbe za Kosovo? Zašto je na našim televizijama nepoželjan Robert Nemeček, najproduktivniji i najuspešniji filmski urednik ?  

Zato što mnogo zna,ume i razume! Zašto je u Srbiji umro rokenrol?  Zato što svako veče u „Grandu"ritualno  Maratonci trče počasni krug šireći negativnu energiju. Zašto se emisija „Tačno u podne" na TV Pinku redovno emituje između 13 i 15 časova a ne kao što pravopis nalaže - tačno u 12? Zato da bi Gari Kuper u istoimenom filmu zakasnio na dvoboj. Zašto Olja Bećković nikad u svoju emisiju nije pozvala gospodina Brkića? Zato što ste neobavešteni. Olja često u goste poziva gospodina Brkića ali Mišu koji je podoban a ne Milovana koji je nepodoban. Zašto novosadska ženska grupa „Frajle" nije učestvovala na „Beosongu" a tako su originalne?

Zato što na tom takmičenju pobeđuju isključivo loše kopije. Zašto televizije ne poštuju naredbu RRA da skandalozne,vulgarne i prizemne emisije se emituju isključivo posle ponoći?Zato što i članovi RRA vole da ih gledaju pre ponoći jer moraju rano da ustaju kako bi čili i orni krenuli u nove (ne)radne pobede/saopštenja. Zašto se Ivan Ivanović okomio na glumca Ivana Bosiljčića.

Zato što je i on hteo da bude ozbiljan glumac a ispao je kome(n)dijaš. Zašto Prva TV  objavljuje najobjektivnije vesti? Zato što slogan njihove televizije nije „Vaše pravo da znate sve". Oni se umesto „prava" radije drže istine. Zašto Vanja Bulić ne tuži Milomira Marića jer je njegova emisija „Goli  život" loša kopija Bulićeve emisije „Crni biseri"? Zato što se plaši da će ga onda Marić pozvati da gostuje u „Ludoj kući". Zašto plavuše sa RTS-a ne vole pisca Sinišu Kovačevića? Zato što Siniša više veruje crnkama. Zašto TV Pink ponovo uvodi rijaliti-šou „Farma"? Zato da bi iskoristila problem sa mlekom i plasirala svoje „muzare". Zašto sve što je lepo ima kraj. E,baš zato da bi smo tek onda shvatili koliko je „loša prošlost" bila lepa!

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane