Do koske

 

Bojan Pajtić i njegova družina su surovo opljačakli Vojvodinu, a zauzvrat sugrađanima poručuju

 

Šta će vam novci - evo Deklaracije

 

Posle pustošenja svih javnih fondova koje su sprovodile vlasti na svim nivoima, za običan narod je pitanje o stepenu autonomije severne srpske pokrajine manje važan od odgovora na pitanje kako preživeti. Deklaracija o autonomiji se ne maže na hleb, zaključuje Đorđe Višekruna, direktor NVO Evropska građanska reakcija i saradnik Tabloida.

 

Đorđe Višekruna

 

Nesposobna pokrajinska vlast je najodgovornija za ekonomski i privredni sunovrat nekada najrazvijenijeg dela Republike Srbije. Za 12 godina vladavine ove koalicije, pokrajina je ekonomski opustošena i osiromašena, nije završena ni jedna kapitalna investicija, korupcija i malverzacije potresaju pokrajinske ustanove, a broj nezaposlenih je sve veći. Užasavajuće posledice neodgovorne politike stranaka na vlasti u AP Vojvodini su, pre svega drastičan pad proizvodnje za čak 13 indeksnih poena, kao i pad ličnih dohodaka koji je za 2.000 dinara niži od republičkog proseka!

Nezaposlenost u Pokrajini je u poslednje dve godine porasla sa 14 odsto na 22 odsto i trenutno je u Vojvodini 204.000 lica bez posla od ukupnog broja stanovnika koji iznosi 1.931.809 ljudi. Samo u prethodne tri godine bez posla je ostalo 30.000 ljudi, a 30 odsto nezaposlenih su mlađi od 29 godina, dok polovinu ukupnog broja nezaposlenih čine žene.

Iako je iz pokrajinskog budžeta godišnje izdvajano preko 3,5 milijardi dinara za programe zapošljavanja, više je nego očigledno da je takav potez bio bez ikakvog efekta. Sa druge strane, povećanje zaposlenosti zabeležila su jedino brojne opštinske i gradske uprave, javna preduzeća kao i pokrajinska administracija.

 

U gradskoj upravi Novog Sada u poslednje dve godine je uposleno dodatnih 200 ljudi, u svim javnim i komunalnim preduzećima još nekoliko hiljada, iako su dugovi navedenih preduzeća sve veći i danas iznose preko 11 miliona evra.

U pokrajinskoj administraciji se takođe konstantno povećava broj novih radnih mesta čiji je tačan broj teško utvrditi, jer se vešto skriva, ali po podacima do kojih smo došli trenutno u pokrajinskoj administraciji radi 1.208 ljudi, u tri javna pokrajinska preduzeća još 2.200, u Fondu za kapitalna ulaganja stalno je zaposleno 40 osoba plus 66 lica koja su angažovana po raznim osnovama (najčešće usko stranačkim). Posebno su zanimljiva sve češća i brojnija osnivanja raznih pokrajinskih zavoda, fondova i drugih institucija (ukupno ih je već 14), koja uglavnom služe za upošljavanje partiskih kadrova aktuelne pokrajinske koalicije.

Svu svoju nesposobnost pokrajinska vlast u sadejstvu sa onom ranijom na republičkom nivou pokazala je u katastrofalnom odnosu prema rasprodaji imovine i lošim privatizacijama, koje su ostavile pustoš u mnogim opštinama i gradovima u Vojvodini.

Podaci govore da je najviše poništenih i štetnih privatizacija bilo upravo u Vojvodini, i to čak 210, a većina radnika je nakon poništavanja privatizacije ostala bez posla. Samo u agraru je preko 50.000 hektara i 15 poljoprivrednih kombinata sumljivo privatizovano, najčešće sistemom obezvređivanja imovine i ispumpavanjem kapitala putem robnih kredita u naturi, a bez prihoda od posla ostalo je 5.000 porodica.

Uništavanjem privrede i tajkunskom dogovornom privatizacijom, pokrajinska vlast je direktno uticala na povećanje broja socijalnih slučajeva, a po socijalnoj karti nadležnog ministarstva u AP Vojvodinu se usmerava 40 odsto sredstava namenjenih za pomoć socijalno ugroženim stanovnicima Srbije, čiji se broj drastično povećava. Umiranje sela (trenutno je više od 20.000 napuštenih kuća na selima), pad nataliteta i sve veće migracije ka Novom Sadu u kojem su skoncentrisane sve pokrajinske poluge moći, samo govore o lažnoj priči o decentralizaciji i ravnomernom razvoju...

O razvojnim projektima, kapitalnim investicijama i privlačenju stranih ulagača koji su osnovni preduslov za sveukupan razvoj pokrajine ova vlast nije učinila gotovo ništa. Samo je od dela prodaje NIS-a u pokrajinski budžet uplaćeno 180 miliona evra, od kojih se moglo uraditi 250 kilometara autoputa, a ne samo 50, moglo se otvoriti minimum 20.000 novih radnih mest, a od sistema za navodnjavanje, atmosferske kanalizacije u svim naseljenim mestima, Banatske magistrale ili tunela kroz Frušku Goru ostala su samo predizborna obećanja.

Fond za kapitalna ulaganja je postao Fond za stranačka ulaganja i izvor finansiranja stranaka na vlasti, a ukupna sredstva kojima Fond raspolaže su veća od 10 milijardi dinara. Dugovi prema izvođanjima su premašivali i 6 milijardi dinara.

O kriminalnim radnjama u Razvojnoj banci, Tesla banci, Direkciji za robne rezerve Vojvodine svoja mišljenja su već u dobroj meri dali nadležni istražni organi.

S obzirom na pomenute činjenice najmanje je važno ko krade pare iz Vojvodine, da li vlast na republičkom ili pokrajinskom nivou. Za napaćeni narod od značaja je samo da te pljačke prestanu, i da se sredstva konačno koriste za povećanje blagostanja svih, a ne samo onih na vlasti, ili sa njom bliskim.