Druga strana

 

Šta su Aleksandar Vučić i ostali akteri "parafiranja" nezavisnog albanskog Kosova prećutali srpskoj javnosti?

 

U raljama izdaje

 

Članovi srpske delegacije (bez Aleksandra Vulina) koji su stavili "paraf" na predaju kosovsko-metohijskih Srba u ruke albanske administracije, uporno se trude da srpska javnost stekne utisak kako je sve moralo biti "ovako i nikako drukčije". I dok traje besomučna propaganda vladajućih medija o "nužnosti", iz Austrije se oglasio Hajnc Kristijan Štrase predsednik najveće opozicione partije i sa nekoliko izjava potpuno razobličio sve evroatlanske magle Aleksandra Vučića, rekavši, između ostalog, da nije došlo do održivog rešenja koje bi građani Srbije mogli prihvatiti na Kosovu.

 

Nikola Vlahović

 

Neposredno nakon "parafiranja" nezavisnog albanskog Kosova u Briselu, javnost u Srbiji je zasuta gomilom laži o velikim evropskim perspektivama. Iz tih razloga je i Aleksandar Vulin dao ostavku na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, jer je shvatio da je jedno dogovoreno u Kosovskoj Mitrovici, a drugo se desilo u Briselu.

 U isto vreme, dok je ta propaganda trajala, vođa najveće opozicione stranke u Austriji, "Slobodarske partije", Hajnc-Kristijan Štrahe, uputio je poruku svima koji nisu razumeli šta se desilo u Briselu i skrenuo pažnju da je Srbija najveća i najvažnija država centralnog Balkana, te da bez nje nije moguće rešavati nijedno pitanje u regionu. Nimalo slučajno, u vreme kad Vučić nudi referendum o Kosovu (i diktira njegove uslove, prethodnim sakupljanjem potpisa), Štrahe je kazao ono što niko od vlastodržaca u Srbiji ne sme da kaže: "...Poznato je da posle pristupanja Hrvatske, na duže vreme, neće biti daljih prijema novih zemalja članica!"

Usledilo je još veće iznenađenje-Štrahe je dodao da "...Rezolucija UN 1244 nikada nije izmenjena"!  A, za srpske političare u Beogradu, izgleda da nije tako, oni su tu spasonosnu Rezoluciju 1244 odavno odbacili, kao da nikada nije ni valjala.

Nasuprot njima, Štrahe kaže: "Ako se želi održivo rešenje potrebno je da se i Rusija uključi u razgovore" i dodaje da bi dobro bilo poslušati i Srpsku pravoslavnu crkvu, koja se usprotivila vladajućem režimu u rešavanju kosovskog pitanja. Predlaže Štrahe i da se pregovorima obezbedi autonomija za sever Kosova, po uzoru na Južni Tirol ("...Tek tako vidim da će to biti rešenje koje se može održati. Ukoliko toga nema rešenje neće biti održivo i trajno"), i napominje da nikako ne sme da se zaboravi istorija Srba na Kosovu i Metohiji, i da je bilo više od 150 napada na crkve i manastire, da je bilo zločina i to pod međunarodnim nadzorom.

Mada to Vučić nikako ne razume, vođa najveće opozicione stranke u Austriji zna da  Srbi na severu strahuju da bi mogli biti napušteni i "ostavljeni na cedilu" sporazumom koji je u Briselu "parafiran".

A šta je tamo srpska delegacija "parafirala" najbolje govori podatak da u taj dokument uopšte nije ušao podatak o broju proteranih Srba sa Kosova, što bi bila neka garancija da će biti povratka, da će njihova imovina biti nekada vraćena i da će se međunarodna zajednica pobrinuti da sve izbeglice koje danas u Srbiji cinično zovu "interno raseljena lica", vrati svojim kućama. Kome to u Evropskoj uniji nije odgovaralo, pita se i  prvi opozicionar Austrije, Hajnc-Kristijan Štrahe: "...Zašto se Evropska unija toliko stavila na stranu kosovskih Albanaca, ukazujući da je jedan od faktora što NATO, između ostalih, sa svojom bazom ima geostrateške interese?"

Malo je onih evropskih političara i intelektualaca koji su spremni da prizanaju šta je prava istina u otimanju dela istorijske Srbije. Zbog toga je i dobio na težini Štraheov glas solidarnosti sa Srbijom i Srbima, gde kaže:

"...Razumem iz istorije Srba njihov strah, jer oni su na svojoj koži osetili kako je biti tlačen 500 godina od Osmanske imperije. Koji narod na planeti je preživeo petovekovno tlačenje? To pokazuje koliko je snažan srpski narod, i koliko je uspeo da sačuva svoj identitet. To je nešto zbog čega imam ogromno poštovanje prema srpskom narodu. Ne postoji puno primera u istoriji čovečanstva koji su uspeli da opstanu u takvim uslovima...".

Ko ovo danas u Srbiji sme da citira u vladi i parlamentu, koja novina i koji analitičar može ovako da govori, a da se ne zameri svojim vođama? Zar je stvarno samopoštovanje ubijeno do tolike mere, ili je od silne pljačke i bitke za vlast sve drugo postalo nevažno?

Poslednju reč, ipak, daće kosovski Srbi, koji sada nemaju nikakvog drugog izbora osim borba za opstanak na svojoj zemlji. Od Leška, Leposavića, Sočanice, Zvečana, Mitrovice, pa sve do poslednje srpske kuće koja još postoji na Kosovu, svima je jasno da su prodani, izdani, prepušteni volji albanske nadri-države i njenih siledžija. To je motiv više da vode svoju politiku i da ne slušaju nikakve Vučiće, nego sebe same. I da sami traže saveznike, ponajpre kod Ruske federacije, čije su i vođe i narod spremni da im, bez ostatka, pomognu, što i javno poručuju, ali, očito, Vučićev zadatak je da taj glas spreči.