Rusija

 

Ekskluzivno: u Rusiji je dokazano da su korumpirane žene u vlasti gore i opasnije od oružja

 

Kriminalni harem ministra odbrane

 

îńęâĺĚîńęâĺ

Godine 2007. V. Putin je na mesto ministra odbrane postavio čoveka koji nije bio vojno  lice, A. Sredjukova. Pokazalo se da on nije samo običan ljubitelj žena, da ne kažemo ženskaroš, već da se u životu oslanja na slabiji pol. U novom ministarstvu odmah je na visoke dužnosti postavio svoje „Amazonke". Prema rečima vojnih zvaničnika, hodnike ministarstva odbrane i generalštaba ispunili su „zadnjice, dekoltei, kratke suknje, moderne frizure, tanke figure". Do dolaska Serdjukova, u ministarstvu je radilo 16% žena, a od njegovog dolaska taj procenat je porastao na 46. To, samo po sebi, ne bi bilo problem. Ali, Serdjukovljeve devojke počele su da kradu i čine takve mahinacije, koje ni muškarcima ne bi pale na pamet. Na jesen 2012. godine Serdjukova su smenili sa mesta ministra, a istražitelji su otkrili da je preliminarna šteta od delovanja „ženskog bataljona" oko 4 milijarde rubalja (oko 90 miliona evra, koliko u Srbiji za godinu dana opljačka vlasnik nekog privatizovanog preduzeća, napomena redakcije). Istraga se nastavlja...

 

Viktor Hlistun

(dopisnik iz Moskve)Ě

 

 

Glavna naložnica

 

Kao i u svakom haremu, žene iz Serdjukovljevog okruženja nazivane su „ministrovim naložnicama". Ali, koren ovog naziva nalazi se u tome što su skoro sve dame koje su došle u ministarstvo odbrane, ranije radile sa Serdjukovim u poreskoj službi (na ruskom nalogovaja služba - otuda igra reči sa naložnicama). Neke od njih su bile tek nešto starije od 25 godina. Istorija ne govori o tome sa kojom je konkretno damom ministar imao ljubavne veze, ali kada su istražitelji rano ujutro došli sa nalogom za pretres u trinaestosoban stan (uzgred, stanovi u toj zgradi koštaju do 300 miliona rubalja - 10 miliona dolara), glavne ministrove naložnice, Evgenije Vasiljeve, tamo su zatekli i Anatolija Serdjukova. Zli jezici čak govore o tome da je pedesetogodišnji ministar izgubio funkciju zbog burne romanse sa saradnicom svog ministarstva i komšinicom, tridesettrogodišnjom Evgenijom Vasiljevom. Valja reći i to da je zvanično A. Serdjukov oženjen četrdesetdvogodišnjom Julijom Serdjukovom, ćerkom Viktora Zubkova, bivšeg predsednika vlade Ruske Federacije i dobrog prijatelja Vladimira Putina. Upravo zahvaljujući tom braku, Serdjukov je od privrednika i postao prvo veliki šef, a zatim i ministar odbrane.

I njegova ljubavnica je, takođe, kako se priča, bliska onima na vlasti. Uostalom, i ona je u službi pravila korake od sedam milja. Atraktivna plavuša, Evgenija Vasiljeva je završila pravni fakultet na Petrogradskom univerzitetu. Radila je kao pravni savetnik u raznim privrednim organizacijama. I, odjednom, 2007. godine, postala je generalni direktor peterburške filijale poznate moskovske građevinske kompanije SU-155. Istovremeno je postala savetnik prvog zamenika gradonačelnika Moskve, Vladimira Resina.

Od 2009. godine radi kao savetnik zamenika rukovodioca administracije predsednika RF, Aleksandra Beglova. Zatim je 2010. prešla u Ministarstvo odbrane, gde je dobila mesto savetnika načelnika kabineta ministra odbrane Anatolija Serdjukova, ali vrlo brzo su joj poverili rukovođenje odeljenjem imovinsko-pravnih odnosa. I tu se, 2008. godine, na radost lopova i onih sklonih mahinacijama, ukazom predsednika Medvedeva i odlukom vlade V. Putina, stvara trgovinska firma Otvoreno akcionarsko društvo (OAO) Servis odbrane.

Cilj ove firme bio je veoma plemenit: osloboditi zaposlene u vojsci od njima nesvojstvenih ekonomskih funkcija. Osnovni pravci rada OAO, saglasno ustavu, bili su upravljanje delatnošću OAO Avioremont, Specijalni remont, Remont naoružanja, Izgradnja, Poljoprivreda, Energija, Vojna trgovina, Crvena zvezda, Slavjanka i njihova koordinacija, a sve u interesu oružanih snaga Rusije, državnih i drugih kupaca, uključujući i inostrane.

U Rusiji ovakve firme često nazivaju kancelarijama „rogova i kopita", jer upravo zbog nejasnog zadatka i funkcija takvih firmi u njima cvetaju korupcija i različite mahinacije, pa i krađe.

„Servisom odbrane" u početku je rukovodio sam ministar odbrane Serdjukov. Ali, on je vođenje svih operacija ustupio svojoj glavnoj naložnici Evgeniji Vasiljevoj. Uskoro je Vasiljeva postala član saveta direktora OAO Sevris odbrane, a u stvari glavna osoba na čelu te veoma sumnjive organizacije. I tako se pokrenula lavina mahinacija. Fiktivni ugovori, isplata nerealizovanih poslova i usluga, i tako dalje, i tome slično. Kako je otkriveno tokom istrage, deo tog novca odlazio je za plate ličnom osoblju (kuvari, čistačice itd) same Evgenije Vasiljeve, pa i onima koji su održavali njen trinaestosobni stan u Mlekarskoj uličici (Moločni pereulok). U tom stanu, ona se trenutno nalazi u kućnom pritvoru. Prilikom pretraživanja, osim dokumenata relevantnih za istraživani slučaj, Vasiljevoj je zaplenjeno i tri miliona rubalja, antikviteti, nekoliko desetina slika, velika količina nakita. Plata Vasiljeve iznosila je 5 miliona rubalja mesečno, plus bonusi po 1,5-2 miliona. A šteta od mahinacija Servisa odbrane procenjuje se na više od tri milijarde rubalja.

 

Detalji za portret osumnjičene

 

Ostaje mi da dodam još sasvim malo detalja za portret glavne „naložnice bivšeg ministra odbrane". Prvo: uporno kruže glasine o tome da je Evgenija Vasiljeva rođaka žene Dmitrija Medvedeva. Ako je to tačno, onda su jasni i njeni uzleti u karijeri. Drugo: takođe se priča da je Vasiljeva ostala u drugom stanju sa Serdjukovom i da je zato ne hapse. Istina, ona nosi „narukvicu" koja prati njeno kretanje. Ali, to joj ne smeta da poziva frizerke u svoj dom. I treće: poetska priroda E. Vasiljeve nije slomljena „nevoljama", ona i dalje piše poeziju. Evo njenih stihova:

„Neka bogati budu još bogatiji,

Neka razumna bude sreća.

Ja žudim za zlatom sveta.

Znam: da, veliko i lepo.

Neka bogati budu uljudni,

Neka saosećajni budu lepi..."

 

Može li se ovo nazvati poezijom? Možda i može, možda samo ja nešto ne razumem.

 

Galerija Amazonki

 

Ne mogu da odgovorim na pitanje: zašto se Anatolij Serdjukov „kladio" na mlade i veoma simpatične žene, ali činjenica je da su sva važna mesta u ministarstvu odbrane za tren oka zauzele dame. Nije važno ni to što one nisu imale nikakve veze sa vojnim poslovima. One su se dopadale ministru, i to je bilo dovoljno. Od muškaraca i vojnih stručnjaka iz ministarstva ministar se rastao brzo i bez ceremonije. Neko je poslat u penziju, neko je degradiran itd.

„Ministrove Amazonke" su se, po rečima mnogih službenika iz ministarstva odbrane, blago govoreći, ponašale nekorektno. Bile su nepristojne, psovale kao kočijaši, mogle su da oduvaju generala, tako da srce počne da mu „preskače". Generalno, ponašale su se kao gazdarice kakvog bordela. Vojnike i oficire su ironično nazivale „zelenim čovečuljcima", i sa njima su radile šta su htele.

Evo nekoliko imena i dužnosti iz galerije „Amazonki" ministra Serdjukova.

Ekatarina Prijezževa - rukovodilac odeljenja obrazovanja, Olga Harčenko, rukovodilac vojnog stambenog odeljenja, Tatjana Ševcova, zamenik ministra odbrane nadležna za finansije, Elena Kozlova, još jedan zamenik ministra, nadležna za vojnu medicinu i finansijsku inspekciju, Nadežda Sinikova, rukovodilac odeljenja za nabavke naoružanja i vojne opreme. Šef kabineta ministra bila je Elena Kaljnaja.

Sekretar za medije - potpukovnik Irina Kovaljčuk. Olga Vasiljeva - šef odeljenja za finansijsku podršku. Ana Kondratjeva - šef odeljenja finansijskog planiranja. Darja Morozova - šef odeljenja državnih narudžbi. Ala Jašina - direktor odeljenja za formiranje cenovnika vojne inudustrije. Marina Balakireva - direktor pravnog odeljenja. Marina Čubkina - načelnik centralne uprave Federalne agencije za specijalnu izgradnju.

Tatjana Zavjalova - savetnik ministra za formiranje medijskog holdinga Zvezda. Vera Čistova - zamenik ministra za finansijsko-ekonomske poslove.

 Elena Čufireva - šef odeljenja za zdravstvenu zaštitu. Oficirima Generalštaba i ministarstva odbrane ostajalo je samo da negoduju i budu ogorčeni. Protiv ministra niko javno nije mogao da istupi, jer su ga svi smatrali štićenikom, istovremeno i Putina i Medvedeva. A pripadnici ruskih oružanih snaga su u ratu heroji, ali u kabinetima su plašljivi kao zečevi.

Ne znam koliko bi trajala otvorena otimačina imovine ministarstva vojnog, da Federalna služba bezbednosti i Istražni komitet RF nisu podneli nekoliko krivičnih prijava za pronevere, prekoračenje dužnosti i zloupotrebu dužnosti. Prema podacima Istražnog komiteta, odgovorna lica u ministarstvu odbrane birali su za Servis odbrane najlikvidnije projekte, ulagali u nekretnine ogromna budžetska sredstva, a zatim ih prodavali po nižim cenama, sve u sadejstvu sa komercijalnim strukturama Servisa odbrane. Amazonke nisu zaboravljale ni sebe, ni svoje prijatelje i rodbinu. Razmere krađe još nisu u potpunosti sagledane. Ipak, priča se da su one, zajedno sa svojim pokroviteljem Serdjukovim, pokupile dosta kajmaka. Vreme će pokazati.

 

Amazonke u punom sjaju

 

Ko su one, kako izgledaju, od čega žive ove dame? Predlažem da pogledate nekoliko portreta koje su napravili ruski novinari.

Bolonjka

Sarkastičan nadimak Bolonjka, Prijezževa je dobila za uvođenje troslojnog bolonjskog  sistema (diploma, specijalizacija, magistratura) po kome su, od septembra 2011. počeli da se školuju oficiri ministarstva odbrane. Prelazak na bolonjski sistem izazvao je uznemirenost među ekspertima koji su smatrali da je ovaj obrazovni sistem smanjio kvalitet obuke oficira (novi ministar odbrane Šojgu već je promenio ovaj sistem). Ovim povodom nekoliko puta se sastajao Društveni savet RF. Na jednom od zasedanja saslušana je i Prijezževa.

 Kako su posvedočili učesnici zasedanja, ona „dobro vlada specifičnom terminologijom", ali nije uspela da prisutnim stručnjacima jasno opravda suštinu i cilj reforme vojnog obrazovanja.

To i nije iznenađenje. Jer, najviše što je ta dama uradila za obrazovanje jeste - formiranje internata za učenice ministarstva odbrane RF i odabir prvih učenica koje će u njemu boraviti. To je bilo urađeno po zadatku Serdjukova, koji je doneo ovo rešenje takoreći čim je postavljen na mesto ministra odbrane. Priča se da je upravo za te zasluge Prijezževa i dobila fotelju rukovodioca u odeljenju vojnog obrazovanja. Rezultat toga bio je da su u Rusiji oficiri prestali da se pripremaju u nizu važnih oblasti, ali su se zato u Rjazanskoj vazdušno-desantnoj vojnoj školi pojavile devojke. Uslovi za prijem devojaka bili su oformljeni za praktično sve vojne škole. Svoj glavni zadatak, Prijezževa je pravilno shvatila. Da je Anatolij Serdjukov ostao na svojoj poziciji, nikada ne bi imao „problem sa kadrovima".

 

Dama sa psićem

 

Taj nadimak je dobila dvadesetšestogodišnja Olga Harčenko koja je godinu dana presedela u fotelji šefa odeljenja za stambena pitanja. Na tom mestu je zamenila Olgu Liršaft koja je smenjena 2011. godine, nakon što nije uspela da izvesti koliko je u ministarstvu oficira koji čekaju na poboljšanje životnih uslova. A zašto je to bilo potrebno znati? Ne da bi se izgradili stanovi. Harčenkovoj, koja takođe nije uspela ili nije želela da preokrene situaciju, na kraju su dali otkaz. Istina, za razliku od mnogih oficira ministarstva odbrane koji su završili službu i ne dobivši svoj stan, što im po zakonu pripadada, Harčenko je iza sebe ostavila moskovski stan. Ona je, priča se, dobila prilikom odlaska i lepu „otpremninu" u vidu 15 miliona rubalja.

 

Doktor bez diplome

 

Još jednoj Serdjukovljevoj „Amazonki" poverili su vođenje dve oblasti - vojne medicine i finansijske inspekcije. Nikakvih zasluga za bavljenje medicinom, naravno čak ni medicinsko obrazovanje, nije imala Elena Kozlova. Zato je ona studirala zajedno sa Serdjukovom na Sovjetskom trgovinskom institutu, a zatim radila pod njegovim vođstvom u Federalnoj poreskoj službi.

Nadežda Sinikova, koju je Serdjukov postavio 2010. na mesto rukovodioca Federalne agencije za snabdevanje i isporuku oružja i vojne opreme i materijalnih sredstava, takođe nije imala specijalno obrazovanje koje bi joj pomoglo da razlikuje tenk od aviona. Ali, zato je ona ranije radila zajedno sa Serdjukovom u poreskoj službi.

 

General u suknji

 

Serdjukovljeva štićenica Elena Knjazeva, zamenica načelnika Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju (GUMVS) ministarstva odbrane Rusije, postala je prva žena general oružanih snaga Rusije u ovom milenijumu. Pre nje, taj čin je dobila Valentina Terješkova. Ali, njene zasluge za domovinu ni kod koga ne izazivaju sumnje. Za kakve zasluge je visoko zvanje dobila Elena Knjazeva? Godine 2010. i 2011. ona je bila rukovodilac u GUMVS, zatim je postala njegov zamenik. Do tada je radila kao načelnik katedre za engleski jezik vojnog univerziteta. Po nekim svedočenjima, ona je bila lični prevodilac ministra, ali u vojnom ministarstvu tu informaciju nisu potvrdili. To su sve njene zasluge!

 

Šta će poetesi vlast?

 

U Rusiji ima mnogo pesnika. Lepa „poetesa", Marina Čubkina, bivši načelnik centralne administracije Federalne agencije za specijalnu izgradnju, organizacije veoma važne za ministarstvo odbrane, koja se bavi izgradnjom specijalnih i nuklearnih objekata, koji obezbeđuju odbranu i bezbednost države. Pre nego što je postala jedna od brojnih ljubimica Serdjukova, Čubkina je uspela da radi na televiziji, zatim kao pomoćnik deputata Državne dume i savetnik člana Saveta Federacije.

Svoju karijeru u ministarstvu odbrane, Čubkina je počela kao zamenik načelnika za obezbeđenje vojne infrastrukture, za smeštaj vojske, za strateško raspoređivanje vojske. Zatim je rukovodila odeljenjem za planiranje i koordinaciju izgradnje objekata ministarstva. Kada je Serdjukov započeo ciljanu zamenu ljudi na svim značajnim pozicijama u ministarstvu, ta sudbina je čekala i rukovodstvo specijalne izgradnje, iako je ova organizacija bila praktično nezavisna od rukovodstva ministarstva.

Ali, pokazalo se da se to može promeniti, i posle smene rukovodstva, u preventivne svrhe, Čubkinu su postavili na mesto rukovodioca ove organizacije. Od tog trenutka, od nje je zavisilo obezbeđivanje praktično svih sfera rada direktora organizacije. I ne samo njega.

Na primer, ona je, između ostalog, obezbeđivala međunarodnu delatnost Specijalne izgradnje, njene veze sa drugim ministarstvima i agencijama, formiranje korporativnog imidža i čak „razvoj zdravstvenih odmarališta" i obezbeđivanje pomoći za teško obolelu decu radnika.

Tridesetjednogodišnjoj Čubkinoj je u dobijanju teškog i odgovornog posla pomogla i njena prirodna lepota. Ali, kako se ispostavilo, to nije jedini dar kojim je Bog nagradio srećnicu Čubkinu. Jedan od dopunskih materijala koji je izašao na svetlost dana odmah nakon što je postavljena za „saradnicu ministra", otkriva stvaralačku prirodu Čubkine. Na primer, 2001. godine ona je, tada još uvek studentkinja, dobila diplomu „za veoma značajnu delatnost u slavu ruske kulture i dostojan nastavak otadžbinske prosvetiteljske tradicije". U to vreme ona je objavila svoju prvu knjigu „Suza ćutanja, dnevnik stihova".

A 2006. Čubkina je čak pristupila Ruskom međuregionalnom savezu pisaca. Sada je završila i treću knjigu, ali to nisu samo stihovi, već kako je sama ocenila na svojoj stranici na jednoj od društvenih mreža - roman. Na internetu je moguće pronaći veliki broj njenih fotografija, a kako je ocenjeno u jednom tekstu u njenu slavu, te fotografije „mogu da krase najbolje modne časopise". Postoji i video snimak u kome Čubkina lepo, uz muziku, čita svoje „neprolazne stihove". Izgleda da ona zaista veruje u svoju značajnu delatnost u slavu ruske kulture. U svakom slučaju, u literaturi, sudeći po njenim stihovima, ona sebe smatra gotovo pa Mesijom.

Pravde radi, treba reći da nismo uspeli da nađemo tragove bilo kakve uvrede koju bi Čubkina nekome nanela. Ali, ni tragove bilo kakvog doprinosa državi.

 

Pod državnom zaštitom

 

Ekaterinu Smetanovu, generalnog direktora Centra za pružanje pravne pomoći Ekspert, okrivili su za prevare u prodaji nekretnina ministarstva odbrane Rusije. Za razliku od Vasiljeve, nju su smestili u zatvor, ali su je nedavno i pustili uz potpis o neizlasku iz zemlje. Stvar je u tome da se Ekaterina Smetanova složila da sarađuje sa tužilaštvom i već je dala vrlo važne dokaze koji, kako se mnogi nadaju, mogu pomoći u daljoj istrazi. Verovatno u tim dokazima sijaju imena visokih činovnika, jer Smetanova ne samo da je puštena iz zatvora, već je dobila i državnu zaštitu. Nije teško shvatiti da bi neko mogao da je likvidira kao važnog svedoka. Moram da primetim da još nema nikakvih optužbi za bivšeg ministra Serdjukova „zbog nedostatka dokaza", kako je rečeno u zvaničnom obaveštenju. To, što potpisi Serdjukova stoje na mnogim papirima na osnovu kojih su se sprovodila prestupništva, ne računa se.

 

Kad bih ja bio advokat

 

Iskreno govoreći, nemam želju da zaštitim bivšeg ministra i njegov harem. Na ove ljude se sumnja da su učinili prestup protiv države. Ali i pored svega toga, valja reći da nisu ove žene počele da pljačkaju neizrecivo bogatstvo ministarstva odbrane. Krađa je počela još u vreme Gorbačova i Jeljcina, a nastavila se tokom vladavine Putina i Medvedeva. Nažalost, nijedan od bivših ministara odbrane i njegovih potčinjenih nisu odgovarali za ono što su uradili.

Tako da, ako bih ja bio advokat, obavezno bih istakao da su Amazonke predvođene Serdjukovim samo nastavile ono što su započeli njihovi prethodnici.