Dežurna

 

Srpska ekonomija je mrtva, a vlastodršci šminkaju mrtvaca: budžet je manji za dve milijarde evra, dinar je u padu, a u 17 ministarstava i dalje radi preko sto hiljada ljudi

 

Sudnji dan je u toku

 

U 2013. godinu budžet će od usvojenih deset biti u manjku za dve milijarde evra, a ukupni deficit sa prenetim dugovanjima iznosiće tri milijarde evra. Smanjenje broja zaposlenih u javnim službama za 10 odsto dovelo bi do pada prometa robe i usluga za dodatnih tri odsto na već postojećih 16 odsto.

 

Milica Grabež

 

Budžet Republike Srbije za 2013. godinu usvojen u Skupštini Srbije krajem decembra prošle godine u projektovanim prihodima iznosi 956,7 a u planiranim rashodima 1.078,1 milijardi dinara, uz projektovani deficit od čak 121,8 milijardi dinara, ili 12,73 odsto prihoda.

To budžetski stručnjaci iskazuju kao 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kako je očekivani BDP oko 35 milijardi evra, proizlazi da je tih 3,6 odsto bilo uneto u budžet kao 1,1 milijarda evra. Bez obzira na manja neslaganja, današnji budžetski deficit dostigao je osam osto BDP, a to je na godišnjem nivou oko 2,8 milijardi evra.

Planirani rashodi od milijardu i 78 miliona dinara, preračunati po srednjem kursu evra na dan 31. decembra prošle godine iznose  9,5 milijardi evra. U periodu januar-april ove godine, dakle, u prva četiri meseca ukupni prihodi budžeta bili su 249,8 milijardi dinara, ili 26,11 odsto u odnosu na planirane ukupne prihode budžeta, umesto 33,33 odsto. Prema tome, manje su naplaćeni prihodi za 69 milijardi dinara.

U periodu januar-april ove godine ukupni rashodi budžeta bili su 325,8 milijardi dinara, ili 26,11 odsto, umesto 30,22 odsto. Prema tome manji su isplaćeni rashodi u odnosu na planirane za 33,5 milijarde dinara.

Kako je planirani deficit republičkog budžeta za 2013. godinu bio 121,8 milijardi dinara, a u ovom četvoromesečnom periodu ostvaren je 76 milijardi dinara, ili više od planiranog u ovom periodu za 33 milijarde dinara. Ako bi se ovako nastavio trend naplate planiranih budžetskih prihoda i isplate iz budžeta u narednih osam meseci, kao i u prva četiri meseca, budžetski deficit u 2013. godini bi umesto 121,8 milijardi dinara, ili 1,1 milijardu evra, dostigao neverovatnih 231 milijardu dinara, ili više od dve milijarde evra.

  Problem, čak, nije ni u tome da se u 2013. godini ostvari budžetski deficit od dve milijarde evra, problem je u tome što na isplatu iz budžeta formiranih obaveza i prihvaćenih situacija za izvedene radove i izvršene nabavke robe i usluga, posebno putarskoj privredi i isporučiocima lekova, čeka više od milijarde evra. Prema tome, ako se ovako nastavi, a ne može se očekivati drugačije, minus u budžetu za 2013. godinu iznosiće tri milijarde evra.

Bivši ministar finansija i ekspert za finansije i računovodstvo, Prof. dr Jovan Ranković, sa pravom ukazuje da je Zakon o budžetu faličan, jer u rashodima obuhvata samo isplaćene rashode, a ne i rashode koji su stvarno izvršeni. U završnom računu budžeta ne stoji stavka dospeli neisplaćeni rashodi.

To je iskrivljena istina o pravoj slici ovog jednog od najvažnijih računa u ukupnom poslovanju privrede, javnih preduzeća i budžetskih ustanova. A to pravilo primenjuju i lokalni organi, opštine i gradovi. Koliko nam je poznato revizorska republička institucija na ovu manjkavost posebno ne ukazuje. Ako bi se neko obratio Ustavnom sudu jasno je da bi taj sud doneo razumnu odluku da se ova iskrivljena slika dovede u pravo stanje rashoda i prihoda svih korisnika budžeta.

Subvencije iz budžeta, gde su i one za zaposlene u preduzećima u restruktuiranju, isplaćene su samo u visini od 22 milijarde dinara, ili manje, čak, sedam milijardi od planiranih.

Za kamate je Republika Srbija u ovom četvoromesečnom periodu isplatila 33,9 milijardi dinara, dok je u celoj prošloj godini isplaćeno 63 milijarde dinara. Ako se isplate za kamate nastave ovim trendom, one će do kraja godine dostići iznos od 102 milijarde dinara. Eto zbog čega ne može mirno da spava prvi potpredsednik Vlade i zbog čega ga muči noćna mora. A Velja Ilić i Milutin Mrkonjić putarsku privredu su doveli do prosjačkog štapa.

Raniji ministar zdravlja preneo je ogromne dugove za nabavljene lekove novoj ministarki Slavici Đukić Dejanović, ali ona nikad nije saopštila koliki je taj nasleđeni dug.

To što ih sve žedne preko ćuprije prevodi ministar finansija i privrede Mlađen Dinkić je samo prvi deo porcije koju im je servirao. Sada ih čeka glavno jelo i na kraju dezert i portugalsko vino.

Ovom prilikom moramo odati poštovanje Fiskalnom savetu, u kome su stručni, savesni i odgovorni ljudi, jer njihovi nalazi ne podležu želji pojedinaca, posebno ministra finansija i privrede Dinkića. Ta malobrojna grupa nezavisnih stručnjaka radi svoj posao u duhu nacionalnih interesa. Na drugoj strani, Ekonomski savet sastavljen od skoro trideset lica, niti je stručan, niti radi svoj posao.

On nema ni svoj sat, ni svoje analize, ni svoje stavove. Iz tih razloga ga pod hitno treba raspustiti i formirati novi savet od pet lica, savesnih, poštenih i odgovornih stručnjaka. Ako se to uradi neće ostati analize Agencije za privredne registre (Godišnja saopštenja o poslovanju privrede i Godišnja saopštenja o poslovanju banaka i drugih finansijskih organizacija) neanalizirana i na osnovu njih izvedeni zaključci i preporuke, a pogotovu, vlada će ih, ne kao do sada, razmatrati, već će oni biti osnov za vođenje ekonomske politike, a ne laički stavovi ministra finansija i privrede. Takav ekonomski savet vlade imao bi svoj sajt i aktivno sarađivao sa Fiskalnim savetom, a bili bi mu dostupni svi podaci, pa i podaci Narodne banke Srbije, a među njima i gde se drži deset milijardi evra državnih rezervi i po kojoj godišnjoj kamatnoj stopi?

Planirano smanjenje plata državnih službenika i zaposlenih u javnim preduzećima, je moguće, ali se ono ne može odnositi na zaposlene u: ministarstvu unutrašnjih poslova, bezbedonosno-informativnoj agenciji, ministarstvu odbrane, pravosuđu, prosveti i zdravstvu.

Država, opštine i gradovi moraju da smanjuju broj činovnika, jer je elektronika i informatika to omogućila. Međutim, činovnici nisu državni već partijski kadrovi i nema ko da ih pošalje na tržište rada.

Ako se plate činovnicima i zaposlenima u javnim preduzećima smanje za deset odsto, promet robe u trgovini na malo i promet usluga, pašće za oko tri osto, a mnogi ovih dana ističu da je taj promet pao za 16 odsto, mada zvanični podaci beleže pad od nešto iznad deset odsto. Kako se izvući iz tog začaranog kruga?

Guverner je rešen da dinar drži na visokom nivou, a tu analizu niko zdravom logikom ne potkrepljuje. Sve propada samo dinar čvrsto stoji, jer jedna ondulirana gospođa tako želi. To što se država godišnje zadužuje za nekoliko milijardi evra znači, po njenoj logici, prodaju po tom niskom kursu, a vraćanje po znatno višem.

Iz pregleda broja zaposlenih u republičkoj administraciji i republičkim organima jasno se vidi, da smanjenje plata za deset odsto ne bi se odnosilo na 240 hiljada zaposlenih, već samo na 30 hiljada njih. Naravno da bi tim smanjenjem plata bilo obuhvaćeno 41.046 zaposlenih u opštinskoj i gradskoj administraciji, od čega 10.707 zaposlenih u Pokrajini Vojvodini.

 

 

A 1.

 

Zašto narod ovo plaća?

 

U 17 ministarstava zaposleno je 110.899 lica, od kojih u Ministarstvu unutrašnjih poslova 56.946, a u Ministarstvu odbrane 36.000 osoba.

U posebnim vladinim organizacijama (kao što su na primer Republički geodetski zavod ili Srpska akademija nauka i umetnosti) rade 5.062 osobe.

U 24 službe vlade radi 1.941 osoba, 286 u 29 okruga i sa 3.671 izabranim licem u vladi i pravosuđu, kao i zaposlenima u još nekim službama, ukupno je u stručnim službama zaposleno 4.741 lice.

U obrazovanju i socijalnom osiguranju radi 134.470 osoba, njih 12.980 je zaposleno u sudstvu i tužilaštvima, tako da je u 2013. ukupno 270.670 lica na izdržavanju iz budžeta.

 

GLOSA

 

Sve propada samo dinar čvrsto stoji, jer jedna ondulirana gospođa tako želi.