Pljačka

 

Kako je direktor RTS-a, penzioner Aleksandar Tijanić, opstao na čelu ove javne ustanove finansirajući političke stranke na vlasti

 

Koga boli, što javna kuća gori?

 

Za poslednjih godinu dana dugovanja Radio-televizije Srbije sa manje od 90 miliona dinara narasla su na skoro 1,2 milijarde. U izbornoj godini je Aleksandar Tijanić u privatne džepove lidera stranaka od kojih mu zavisi opstanak na funkciji prelio 100 miliona evra koje sada narod treba da nadoknadi kroz budžetske dotacije.

 

Milan Glamočanin

 

Javna ustanova Radio televizija Srbije sa Aleksandrom Tijanićem na čelu, koji se već godinu dana nalazi u radnoj mirovini, Srpskoj naprednoj stranci predstavlja samo finansijski problem, jer građani Srbije nemaju pravo da znaju istinu. Istina je na ovom javnom servisu sahranjena sa prelaskom u penziju njenog čelnog čoveka,

Po godišnjem obračunu za 2012. godinu RTS, na dan 1. januara ove godine duguje 11,3 milijarde dinara, ili tačno 100 miliona evra po srednjem kursu na dan nastanka ovog članka. Sa godišnjim prihodom ostvarenim u 2012. godini od 8,9 milijardi dinara, ili 79 miliona evra, dugovanja ove javne ustanove dostigla su jednoipogodišnji ukupan prihod. Ta dugovanja čine: 959 miliona dinara obaveze po dugoročnim kreditima, 3,8 milijardi dinara obaveze po kratkoročnim kreditima, 3 milijarde dinara obaveze prema dobavljačima i 655 miliona dinara ostale kratkoročne obaveze, 2,3 milijarde obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda i 593 miliona dinara dugoročna rezervisanja.

Tijanić, inače, javno priznaje tek petinu pomenutih dugovanja u visini od 20 miliona evra. U periodu od kraja 2011. do početka 2013. godine, znači za samo godinu dana, RTS je uspeo da svoje dugove poveća za 14 puta, odnosno sa oko 88 miliona dinara na skoro 1,2 milijarde.

Evo ko sve, sa ovolikim sredstvima, finansira rad RTS-a i njenog prvog čoveka:

Obaveze po dugoročnim kreditima: Banka Intesa 424 miliona dinara, Komercijala banka 227, Unikredit banka 80, i Raiffeisen banka 52 miliona dinara, kao i inostrani kreditori Exski banka iz SAD 60 miliona dinara, reprogramirane obaveze od 115 miliona dinara, u čemu je 101 milion dinara obaveza prema EBU.

Obaveze po kratkoročnim kreditima: Unikredit banka 728 miliona dinara, Preduzeće EPS 720 miliona, Hipo Alpe Adria banka 193 miliona dinara, Banka Intesa 114 miliona, Societe Generale bank 114 miliona dinara, Beogradska banka u stečaju 25 miliona dinara i Ministarstvo finansija 125 miliona dinara. U 2012. godini su dospeli dugoročni krediti koji nisu plaćeni i to od sledećih pravnih lica: Banka Intesa 595 miliona dinara, Raiffeisen bank 175 miliona, Unikredit banka 51 milion, Hipo Alpe Adria banka 26 miliona i Exski banka tri miliona dinara. Dakle, dospeli a nevraćeni krediti ovih pet banaka su 849 miliona dinara, ili nešto manje od osam miliona evra.

Obaveze po dozvoljenom minusu iznose 299 miliona dinara. Obaveze po primljenim avansima dosegle su 530 miliona dinara, ili nešto manje od pet miliona evra, među njima najveće obaveze su prema Direct media, 495 miliona dinara, i Media Pool, 31 miliona dinara.

Obaveze prema dobavljačima iznosile su 1,36 milijardi dinara, ili oko 13 miliona evra, a u tome potraživanja: Dunav osiguranja 111 miliona dinara, Media Pool 83 miliona dinara i FK Partizana 28 miliona dinara. Posebno se ističe obaveza prema Radio televiziji Vojvodine u iznosu od 688 miliona dinara, a odnosi se na pripadajući deo pretplate. Obaveze prema dobavljačima iz inostranstva su 368 miliona dinara.

Ostale kratkoročne obaveze su: 655 miliona dinara, od čega 338 miliona dinara obaveze prema zaradama i naknadama zarada zaposlenih i po osnovu obaveze za neplaćene kamate 202 miliona dinara, dok su obaveze za neisplaćene honorare i naknade fizičkim licima dostigle 115 miliona dinara, ili čak više od milion evra.

Obaveze po osnovu PDV (porez na dodatu vrednost) i drugih javnih prihoda su 1,4 milijarde dinara, dok su obaveze po osnovu neplaćenih računa javnim preduzećima 945 miliona dinara, ili oko devet miliona evra.

Broj zaposlenih u poslednjih šest godina iznosio je: 3.870 radnika u 2007. godini, 4.001 u 2008. godini, 4.040 u 2009. godini, 3.530 u 2010. godini, 3.255 u 2011. godini i 3.247 zaposlenih u 2012. godini.

Za isplatu zarada u 2012. godini RTS je ukalkulisao tri milijarde i 462 miliona dinara, ili oko milion dinara bruto po zaposlenom. U toj godini smanjen je broj zaposlenih za samo 8 lica! Po svoj logici, u penziju je u toj godini moralo otići najmanje 100 lica! Dakle, u ovom javnom servisu, vodi se kadrovska politika servisiranja vladajućih stranaka u zapošljavanju lica van konkursa i ikakvog razumnog rangiranja.

Kako političke stranke potkradaju RTS najbolje se vidi iz popisa nenaplaćenih potraživanja od političkih stranaka i drugih uticajnih organizacija.

Tako na primer RTS-u G-17 plus duguje 55 miliona dinara, Liberalna demokratska partija 36 miliona dinara, Srpska radikalna stranka 17 miliona dinara, Jugoslovenska levica 46 miliona dinara, a ugašena TV Avala 45 miliona dinara. Samo ovih pet potraživanja iznose199 miliona dinara, ili skoro dva miliona evra!

Kapital ove javne ustanove sveo se na 9,65 odsto ukupnih poslovnih sredstava, dok su obaveze RTS-a 90,35 odsto. Dakle, sopstvenim sredstvima, nekad su pokrivane vrednosti stalne imovine tojest nepokretnosti, danas se one u RTS-u pokrivaju samo sa 18,4 odsto.

To što je Vlada formirala radnu grupu da utvrdi način i izvore sredstava iz kojih će se u 2013. godini pokrivati rashodi i ove nasleđene, odnosno prenete obaveze iz ranijih godina, ništa neće rešiti, u budžetu za 2013 godinu nema sredstava, a predsednik vlade i prvi potpredsednik kažu da se teret neće prevaljivati na narod. Najbolje rešenje je uvođenje prinudne uprave u javni servis, ali pre svakog rešenja mora da se kako je, kome je i na koji način utvrdi za ovih šest godina prodavana najdragocenija vrednost RTS-a - minutaža.

I na kraju, Tabloid moli Tijanića da ne žuri da ode, nego neka sačeka istražitelje da im objasni kako je proćerdao 100 miliona evra.   

 

A 1.

 

RTS, krava muzara svih režima

 

Nagomilana dugovanja iz nedomaćinskog i rasipničkog poslovanja Aleksandar Tijanić bi da prebaci na narod koji puni budžet Srbije. Pošto je nivo naplaćenosti pretplate zahvaljujući katastrofalno lošem programu pao na samo 29 odsto (po priznanju samog Tijanića), Radio-televizija Srbije nema više mogućnost da se sama finansira, pa je Aleksandar Vučić odlučio da vlada davanjima iz republičkog budžeta finansira javni servis.

Jedan od najžešćih protivnika ove ideje je upravo stranka Mlađana Dinkića koja je, istovremeno, i najveći dužnik RTS-a među političkim strankama Srbije.

Jedan deo dugovanja bi RTS mogao da reši otpisivanjem međusobnih dugova, takozvanim prebijanjem. Tako javni servis Media pool-u duguje 114 miliona dinara, a od ovog preduzeća potražuje oko 100 miliona dinara. Preduzeću Dragana Đilasa duguje se skoro pola milijarde dinara, a potražuje 63 miliona. Bilo bi, takođe, interesantno saznati kako je uopšte nastao ovoliki ukupni dug prema pravnim licima koja po prirodi stvari treba da plaćaju RTS-u, a ne obratno.

Sa druge strane, RTS bez ikakvih problema plaća odabranim producentskim kućama i za najstrašniji šund koje ove isporučuju, kao što je na primer serija "Selo gori a baba se češlja". Druge privatne produkcije moraju da se zadovolje dobijanjem besplatnih minuta u okviru EPP-a umesto para, koje zatim uz popust između 50 i 75 odsto daju preduzećima Dragana Đilasa koja ih onda po punoj ceni prodaju svojim klijentima. Na ovaj način Aleksandar Tijanić finansira političke stranke od kojih mu zavisi ostanak u fotelji prvog čoveka upropašćenog javnog servisa.

Zbog toga uopšte ne čudi enormni skok zaduženosti upravo u izbornoj 2012. u kojoj su se namirivali i oni koji odlaze i oni koji dolaze na vlast.