Francuska

 

Porodica evropskih zemalja problematična i nesložna kao rogovi u vreći

 

Savez večnih neprijatelja

 

Evropska unija je nusproizvod agencije CIA-e, spomenik antikomunizmu iz vremena hladnog rata. Iza lepe bajke o bratstvu među narodima krije se priča o patološkoj mržnji Zapada prema Rusima. U borbi protiv komunizma i uz svestranu pomoć neizbežnih lokalnih petokolonaša i zakletih rusofoba, Evropska unija je postala najveća prevara dvadesetog veka. O tome piše Milan Ratković, srpski književnik koji živi i radi u Parizu...

 

Milan Ratković

 

Evropa se ujedinjuje od pre Hrista pa sve do ovog modernog doba belosvetskih antikrista, i opet nikako da se ujedini. Stara Rimska imperija je vekovima bila neka vrsta rano ujedinjene Evrope, al je pukla pod najezdom germanskih varvara. Srednjovekovno carstvo Karla Velikog je bila nova EU, ujedinjena germanskim mačevima. Ni to nije trajalo. Napoleon je takođe na kratko vreme svojim topovima i bajonetima ujedinio mnoge države u jedno carstvo, a onda su ga proterali na ostrvo svete Jelene i sve je moralo da se ujedinjuje ispočetka.

Njegov obožavatelj Adolf Hitler je pokušao da bude ujedinitelj posredstvom šmajsera, "štuka"i pancera, ali nije uspeo. Staljin je potvrdio pravilo da je greška svih diktatora bila u tome što su za izvođenje radova na ujedinjenju primenjivali alatke sile i dominacije. Genijalnost novih diktatora je upravo u tome što su  uspeli da milovanjem niz dlaku, i praznim obećanjima, ujedine narode koji su međusobno vekovima ratovali.

Na principu magarca i šargarepe, sve države hrle na zajedničke jasle, i ne pitaju koliko će to da ih košta u budućnosti. Francuzi su prvi imali ideje da udvaranjem osvajaju srca ljudi, a iza leđa da prisvajaju njihove teritorije ili resurse, onako; prijateljski.

 

Od Cezara do Angele 

 

Vojvoda Maksimilijan de Suli je još u XVI veku molio Boga za zajednicu "hrišćanskih država", koju bi, naravno, predvodila Francuska i kardinal Rišelje.

 U vreme apsolutizma Luja XIV, filozof Sen-Pjer se pročuo idejom o federativnoj zajednici nezavisnih evropskih država. Šarl Monteskije je 1734. godine štampao "Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji". Žan Žak Ruso je u veku svetlosti objavio svoja razmišljanja o koristi malih republika u federaciji sa velikim državama.

Najveći francuski književnik Viktor Igo je pre sto pedeset godina predvideo da će naš kontinent jednoga dana biti država jednog naroda, svet bez granica, sa jedinstvenom valutom i slobodom kretanja.

Francuski filozof XIX veka Sen-Simon je kao kamen temeljac velike Evrope video savez večnih neprijatelja Francuske i Engleske, tumačeći da bi svi ostali morali da odustanu od svoje nacionalnosti, a evropsku vladu bi birali samo pametni ljudi a ne lud i polupismen narod, koga on vidi kao neki kamen spoticanja za bilo kakav dogovor.

Ta vizija je, izgleda, preživela vekove i danas je najbliža onome što vidimo u Briselu i Strazburu. Doduše, Francuska više nema glavnu ulogu u građenju Evropske unije, ali su zato tu Nemačka i, pre svega, Amerika, kao glavna i najsjajnija zvezda na evropskoj zastavi. Pored Nemca Imanuela Kanta za Evropu su se borili i Italijan Đuzepe Macini, Rus Lav Trocki i pogotovo austrijski grof i polujapanac Coudenhove-Kalergi.

Čuveni Kalgerijev panevropski manifest je objavljen 1924. godine i on se smatra pradedom današnje Evropske unije. Dve godine kasnije održan je u Beču i prvi kongres ovog pokreta, koji se zasnivao na ravnopravnosti nacionalnih država i na sklapanju saveza sa Rusijom, što je najveća razlika prilikom komparacije sa današnjom unijom.

Još u vreme razdora Lenjinovih naslednika, Trocki je smatrao da versajski ugovor nije nikakva nova mapa ujedinjene Evropa već samo razlog što je u pobeđenoj nemačkoj naciji počela da tinja želja za osvetom i novim poretkom. On je takođe uvideo da je glavna prepreka ostvarenju jedne evropske države radnika bila loža francuskih masona  koja se zalagala za toleranciju i dogovore. Da silni i bedni imaju iste ciljeve, znalo bi se. Tolerancija ne može da zameni klasnu borbu.

Kako se u Evropi nikada nije dugo čekalo na novu i pogibeljniju ujdurmu, Evropa je svoje pregovore pretvorila u drugu svetsku tragediju. Bio je to rat špijuna; trka u naoružanju i stvaranje jedne tampon zone između dva antagonizma. Stvaranje ove tampon zone bilo je finansirano od strane Rokfelera, Forda i CIA-e, a sama zona je, evolucijom, postala današnja Evropska Unija.    

 

Princip trojanskog konja

 

 

Dugo se mislilo da se Evropa ujedinjavala sama po sebi, u želji da se prestane sa neprijateljstvima. Tako su nas lagali. A onda je došla 2000-ta godina, kada je Bil Klinton odobrio objavljivanje arhive tajnih dokumenata od 1940. do 1960. godine. U deklasifikovanim papirima sa pečatom "strogo poverljiva državna tajna" prvi put je na svetlo dana izbila istina u koju se do tada samo sumnjalo. Američka vlada je igrala ključnu ulogu u organizovanju Evropske ekonomske zajednice. Novi svet je na prevaru privatizovao Stari kontinet.

Ujka Sem i CIA su zamislili, organizovali i finansirali celu aferu sve dok se nameštaljka nije aklimatizovala, pustila koren i postala neizbežna realnost za same Evropljane. Objavljeni dokumenti pokazuju da je Vašington korumpirao sve ključne figure u evropskom političkom establišmentu i pretvorio ih u federaliste, atlantiste petokolonaše.

Neki uticajni ljudi su čak bili na platnom spisku Američkog komiteta za ujedinjene Evrope, ACUE, ili, skraćeno zvanog, Komitet. General William Donovan, zvani Divlji Bil, prvi predsednik Komiteta, bio je saradnik fondacije Rokfelera a kasnije ratni špijun u ekipi Vinstona Čerčila od 1942, i jedan je od osnivača CIA-e 1947. godine.

Iza njegove organizacije za Ujedinjene Evropske Države nije stajala samo Trumanova podrška već su taj projekt podržavale i banke Rotšilda, novčane sume Forda, kao i vojska špijuna i savetnika Bilderbergove komisije. Visoke ličnosti, kao što su Robert Paterson, sekretar ministarstva rata, James Webb, iz budžeta, ili Paul Hoffman, šef uprave Maršalovog plana, samo su neke od sivih eminencija koje su krojile evropsku kapu. Potpredsednik Komiteta Walter Bedel Smith, zvani Bitles, u prevodu nešto kao bubašvaba ili skarabej, inače bivši načelnik štaba Ajzenhauera, a potom američki ambasador u Moskvi, postavljen je 1950. za direktora CIA-e. 

To već samo po sebi dosta govori o namerama CIA-e. Na dan prve probne eksplozije ruske atomske bombe Amerika je pretrnula, a svi uslovi za hladan rat su se stvorili u jednom trenu. Ujedinjena Evropa je postala veoma urgentna stvar. Pretrpljeni strah od ruske invazije zapadne Evrope se pretvorio u otvorenu mržnju, a u Americi je FBI krenuo u lov na komuniste, sindikaliste i druge simpatizere. Tako je i CIA počela da ostvaruje svoju tajnu ideju, Evropu (bez komunista i bez Rusa) i, naravno, pod kontrolom Ujka Sama i Miki Mausa.

Trumanov ministar spoljnih poslova Džordž (George) Maršal je smislio odlučujući plan za buduće Sjedinjene Evropske Države, koje su u početku trebale da imaju ulogu tampon zone prema  komunizmu.

S obzirom na to da je beda leglo komunizma, plan akcije je bio vrlo jednostavan. Finansijskim injekcijama treba podići standard ljudima, i komunizam im više neće  trebati. S druge strane, inflacija je dobra i za američku ratnu industriju, koja je morala da se preorjentiše u civilne fabrike. Evropa je idealno tržište pogotovo što joj je pomoć uslovljena ujedinjenjem i kupovinom ekskluzivno američke robe.

U isto vreme kada je stvorena Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj,  od 17 država koje su prihvatile plan, stvorena je Savezna Republika Nemačka, sa Adenauerom na čelu. Ovaj proamerički čovek je vršio pritisak na sve ostale zemlje zapadne Evrope da se učlane u OECD i prihvate plan Maršal sa uslovima koji stoje u ugovoru. Tako je Evropska zajednica započela kao neka unija država-sponzoruša. Hteli mi to ili ne, tako je bilo u početku i tako je danas.

Da bi se uspostavila jaka veza sa Evropom, u Francuskoj je oformljena nevladina organizacija pod nazivom Unija Evropskih Federalista, skraćeno UEF.

U periodu od 1949. do 1959. Amerikanci su tajno, preko svojih obaveštajnih službi, i javno preko Komiteta, uplatili, na banku Unije Evropskih Federalista, više od 50 miliona tadašnjih dolara.

Dugo vremena predsednik UEF-a je bio Francuz Henri Frenay i veliki deo priče o tajnom finansiranju i lobiranju Evrope po američkom ukusu dolazi upravo iz njegove ispovesti  francuskom novinaru Remiju Kauferu, koji se već 15 godina bavi istraživanjima mračne geneze EU. Kaufman je sve svoje zaključke objavio u poznatom časopisu "Historia".

 

 

Priručnik za pravljenje modernih diktatura

 

 

Engleska je u Evropi i pored nje: zavisi šta vam treba, kažu Englezi. Njihova filozofija je  jednostavna. Evropa se pravi od Francuske i Nemačke a okolo se ubace sve ostale demokratije i banana države. Engleska i Amerika kao prirodni partneri i braća po materi su tu da organizuju i nadgledaju celu operaciju.

Sa druge strane La Manša jedan od glavnih zagovornika federalne Evrope bio je ser Vinston Čerčil, koji je u igru ubacio i svog zeta Dankana Sandisa, žestokog američkog agenta. Manje poznat ali puno opasniji bio je engleski sekretar za inostrane poslove Ernest Bevin, koji je otac tajne organizacije za ideološki i psihološki rat, Information Research Department. IRD. Ovaj džentlman je učestvovao u organizaciji plana Maršal, u stvaranju NATO pakta i bio je jedan od glavnih u nabavci britanskog nuklearnog naoružanja.

U slobodno vreme on je radio na promociji najžešćeg oružja protiv Staljinovog režima, pravoj atomskoj bombi od papira koja je nosila naslov "Životinjska farma".

Malo kasnije psihološko oružje je usavršeno i bačeno na svet pod brojem "1984". Ova dva romana Džordža Orvela su više naškodili Marksu i Engelsu nego CIA i FBI zajedno. Engleska tajna služba je prevodila, štampala i rasturala ove knjige po celom svetu.

 Iako su u Rusiji bile zabranjene, svaki je ministar imao knjigu u svojoj biblioteci i koristio je kao neki udžbenik iz oblasti: kako organizovati jednu modernu diktaturu, tvrde svedoci iz tog vremena. Veliki brat, Staljin, sa svoje strane, odbacio je američku pomoć i plan Maršala, i to ne samo za Rusiju već i za sve istočnoevropske zemlje. Uostalom on ih je već finansirao, kao i neke sindikate i komunističke partije po zapadnoj Evropi. Posebno su dobro bili plaćeni francuski komunisti i sindikat CGT. Tako je hladni rat u Evropi započeo razbacivanjem para i korumpiranjem država...

 

 

Ko su federalisti?

 

Allen Dulles je bio desna ruka i naslednik W. B. Smitha, čuvenog Bitlsa, koji je bio direktor CIA-e od 1950. do 1953. Dulles je kao prvi civilni director CIA-e proveo na mestu prvog špijuna sveta punih osam  godina.

Beše blizak saradnik Divljeg Bila Donovana sa kojim je "izmislio" Komitet, i brat Ruzveltovog ministra spoljnih poslova, sa kojim je držao veliku firmu za uvoz južnog voća.

Njihova londonska veza su bili Čerčilov zet Dankan i njegov poslovni partner advokat Džordž Franklin (George Franklin). U Komitetu za organizovanje evropske zajednice često su se mogle videti velike ribe svetskog džet-seta, lideri moćnih sindikata American Federation of Labor, AFL, kao na primer ruski jevrejin David Dubinsky, neprijatelj nacista i komunista.

Arthur Goldberg, takođe Jevrejin, ujedno i najbolji advokat u AFL, postao je ministar rada, a nešto kasnije imenovan je za predsednika Vrhovnog suda, pa čak i za ambasadora u UN. Veoma važna ličnost u lobiranju evropskih lidera, zadužena da preplavi Evropu dolarima i da finansira antikomuniste.

Ništa manje važan za američku stvar nije bio ni Jay Lovestone. Ovaj litvanski Jevrejin beše čudo od čoveka. Najpre je bio generalni sekretar američke Komunističke partije, i to sve do velike krize 1929. godine. Onda je "okrenuo kožuh" i postao najžešći neprijatelj komunizma.

Radio je kao desna ruka J. J. Angletona, šefa međunarodne kontrašpijunaže CIA-e. Njegova dužnost je bila da na sve moguće načine razbija sindikate po Evropi i Južnoj Americi i da organizuje nezavisne, tj. proameričke  desničarske sindikalne podružnice. Uz pomoć još jednog ruskog disidenta, Irvinga Browna,  agencija je uspela da oslabi francuski komunistički sindikat CGT, i da ga prepolovi.

Disidenti su tako 1947. oformili novu, konkurentnu podružnicu, Force Ouvrier, FO. Iz svega ovoga se vidi da su upravo Jevreji i ruski disidenti bili glavni organizatori zapadnoevropske unije i borci protiv Staljinizma i komunizma uopšte, zaključuje francuski autor u svom tekstu.

Ova saga o Evropi u kandžama SAD ne bi bila kompletna ako se ne bi spomenulo ime Thomasa Bradena, još jednog špijuna koji je radio sa  Agencijom, kako su nazivali CIA. Po zanimanju je bio novinar, ali je honorarno radio za Agenciju.

Jedno vreme Braden je bio lider antikomunističke grupe AFK-CIO. On je taj koji je preko Irvina Brauna i Jaz Lovenstona organizovao transfer keša iz Amerike u Evropu. Za njega se zna da je imao neograničen kredit i da je mogao da troši koliko god je hteo i koliko je bilo potrebno da se kupi neka važna ličnost ili organizacija. Niko ga nije kontrolisao. Nikome nije polagao račune. Posebno je minirao sindikate, jer su baš u njih ruski agenti KGB  najviše ulagali. Godine 1967. Braden se proslavio izjavom u britanskom listu "The Saturday Evening Post": "Ponosan sam što je CIA  nemoralna"!

 Toga dana priznao je da Agencija  već godinama finansira razne sindikate. Za ostalo je prećutao, tajna je tajna.

Godine 1952. u Londonu je dogovoreno da tadašnja Evropska zajednica formira svoju vojsku. De Gol je te godine počeo da prvi francusku atomsku bombu, i nije hteo da ulazi u savez sa Englezima, koji su, po njemu, američki špijuni u Evropi.

Naredne godine je umro Staljin, i stvari su se dosta izmenile.

 Američki prijatelji su svoju poslednju nadu uložili u Žana Monea. Ovaj Francuz, koji je dugo boravio u Americi, i bio lični prijatelj sa Donovanom i američkim ambasadorom u Francuskoj Davidom Brusom, osnovao je u Parizu Komitet za Sjedinjene Evropske Države.

 Uskoro mu se pridružio i francuski ministar spoljnih poslova Moris Šuman sa kojim je osnovao Uniju za čelik i ugalj. Formiranje te zajednice, 9. maja 1950, slavi se sada kao Dan Evrope. Svi zaboravljaju da je pre početka Evrope već sve glavno bilo sređeno.

Treba znati da se Nemačka industrija tada ubrzano razvijala, i da je unija više bila način da se kontroliše nemačka industrija nego da se pravi neka nova država od gvožđa i ćumura. 

S obzirom na to da je tako Nemačka bila oslobođena vojnih troškova, ona je sve američke pare ulagala u svoju ekonomiju i tehnologiju, i brzo  stigla i prestigla sve ostale zemlje Zapada. Danas je svima jasno da je posle sedamdeset godina na kraju  ipak pobedila Nemačka, jer je  ostvarila sve svoje ideje dominacije na Starom kontinentu i poništila Versajski ugovor.

 

 

Pogledaj dom svoj, anđele, i videćeš čuda

 

 

Taktika o kojoj je reč uči se u svakoj oficirskoj vojnoj školi. To je klasična taktika, koju su Kinezi upotrebljavali još pre pet vekova. Cela mudrost je u tome da se neprijatelj ugura u apsurdne sisteme saveza i nelogičnosti pravila i zakona, koje ga blokiraju. Amerikanci su prvi put primenili ovu taktiku 1812, kad su zaratili sa Englezima, a i kasnije, kad su Kanadu stavljali pod svoj uticaj. Primer na kome se jasno vidi nelogičnost i blokada je glasanje u Evropskoj skupštini, zajednička valuta bogatih i siromašnih, ubacivanje novih država u sistem Unije sa 20 raznih jezika i mnogo što šta drugo.

Prezadužili su sve nacije u svojim bankama i zapečatili sudbinu onima koji su ušli u igru. Zato je njima i stalo da uvuku što više  novih problematičnih stanara, Hrvata danas, Srba sutra, da Unija bude lavirint bez izlaza, vrsta mišolovke za one koji su se pomamili na miris sira i slanine u njoj. 

Predsednik Evrope Herman Van Rompej (Herman Van Rumpoy), kao i neka vrsta premijera, Žoze Barozo (Jose Barosso), nisu izabrani od naroda, niti narod može da ih smeni a vladaju našim sudbinama. Njih biraju članovi evro-mafije i to je takozvana lajt diktatura. Tu od demokratije nema ni slovo D.

Ako se tome doda da je Barozo atlantista, totalno pod uticajem Amerike, stvari postaju mnogo jasnije. Ovaj "golman" ekipe kapitalističkih interesa u Europi, počeo je karijeru kao predsednik mladih maoista. Komunjara do daske.

Bilo je to 1974, u vreme portugalske karanfil revolucije. Agent CIA-e i ambasador u Lisabonu Fren karluči (Frank Carlucci) ga je vrbovao i poslao na doškolovanje. Upisao ga je na fakultet u Lozani, gde mu je profesor bio Dušan Šiđanski, naš zakleti atlantisata i federalista, koji godinama lobira za ulazak Srbije u EU.

Stari profa je danas savetnik svog bivšeg đaka. Barozo je preko Socijaldemokratske stranke Portugalije postao prvi ministar nove demokratske vlade u Lisabonu. Svima je jasno ko ga je ugurao u fotelju. Karluči je takođe napredovao i posle funkcije ambasadora i rušenja Salazara, postao je zamenik direktora CIA-e, i čak američki ministar odbrane.

Da bi se nekako odužio svome dobrotvoru, premijer Barozo je pokušao da proda portugalske izvore nafte u Angoli. Kupac je bila investiciona firma Carlyle, čiji je predsednik nekim pukim slučajem bio baš Karluči. 

Firma je, inače, pripadala i Bušu a tu su na važnom mestu sedeli Oliver Sarkozi i gazda IBM-a Louis Gerstner. Lepo društvance.

Kako je prodaja ipak bila sprečena, Barozo je dobio bolje radno mesto, kao predsednik Evropske komisije. I već je u drugom mandatu.

Niko ga nije hteo, ali su svi morali da ga izglasaju, kako tvrde mnogi komentatori briselske hronike. Svako ko insistira za članstvo u jednu nedemokratsku zajednicu, iz koje je nakon ulaska nemoguće više ikada izaći, taj mora da je slep i gluv poput Domanovićevog  Vođe.

Osim ako nije totalno korumpiran i veoma zlonameran, što opet nikoga ne bi iznenadilo u ovome svetu i na ovim prostorima, gde para buši i tamo gde burgija neće ni da pipne. Svaka država koja pristane da joj evro bude valuta nadrljaće i propasti ko Grčka. 

I sad, ako Srbi i dalje ne žele da vide da je u toku eksperiment upravljanja masama i brisanje kolektivne svesti, tu ni jedna deblja knjiga ništa ne može. Već decenijama zaluđuju narod i lažu sami sebe, i jednog dana će se zapitati, kao Gorbačev kada je došao na vlast: - "Bože već 70 godina smo živeli u lažima i iluzijama i svi smo mislili da je to normalno."

I nama danas Evropa i Evro izgledaju normalno i poželjno, ali...

 

 

A 1.

 

Život na uslovnoj slobodi

 

Zamislite dve porodice: jedna ima zasebnu kuću i avliju, a druga stanuje u zgradi sa 27 stanova. Bilo šta da želite da radite u svom stanu vi morate dobiti odobrenje od svih stanara. Vaša sloboda je uslovna. Nema roštiljanja ispred zgrade, ni glasne muzike, a nije dozvoljeno ni farbanje fasade. Ali ima i gore. Gospođi Grčkić curi plafon na sedmom spratu i sad porodica Švabić iz prizemlja treba da plati deo popravke krova. Njima ne curi, i baš ih briga za babu u potkrovlju.

Evropa je upravo to: stara zgrada sa super gajbama u prizemlju i šupama na ostalim spratovima. Nikada ta zgrada neće biti cvećem okićena i sa stanarima koji se vole.

 

 

A 2.

 

Prevara veka

 

Mnogi ljubitelji EU će biti iznenađeni kad budu uvideli koliko je ta Evropska unija, koju nam neki naši evrofanatici predstavljaju kao jedinu mogućnost u ostvarivanju bolje budućnosti, ustvari jedna neljudska paklena organizacija, programirana za samouništenje

 

GLOSA

 

Ne pravi Amerika EU da joj bude konkurent nego sluga