(P)likovi

 

Ko je Marija Nenić, žena jača od policije, tužilaštva, sudova...

 

Na svoju ruku, u tuđem posedu

 

Zahvaljujući zaštiti koju uživa od direktora policije Milorada Veljovića, Marija Nenić nesmetano otima kuće i zemljište po Beogradu, zida i prodaje objekte suprotno odlukama suda i na svakom koraku dokazuje kako je jača i od same države.

 

Mersiha Hadžić

 

Nekadašnja novinarka TV B92 i RTS-a Marija Nenić danas služi kao telal koji medijima i javnosti prenosi šta je vrh policije odlučio - koga će da hapsi, a koga neće. Zbog toga ima izvanredne veze u srpskoj policiji koje obilno zloupotrebljava za lične potrebe.

  Ona je vlasnica placa na beogradskoj adresi Sanska 43, koji je 2005. kupila od Latinke Perović. Na placu se u to vreme nalazila letnja kuhinja, kao pomoćni objekat glavnog objekta, stambene kuće, na susednoj parceli. Ukupna površina Nenićkine parcele je iznosila manje od tri ara, koliko je najmanje potrebno da bi se odobrila izgradnja. Uprkos tome, ona uspeva prvo da dobije dozvolu za adaptaciju i proširenje letnje kuhinje, a zatim kreće u otimačinu zemljišta na kome se nalazio glavni objekat, tada u vlasništvu Milorada Dimića koji je na boravku u Sjedinjenim Američkim Državama.

  Da bi ovo ostvarila ona tokom 2006. i 2007. angažuje ovlaštene geometre preduzeća "Prima Res" DOO iz Beograda koji su falsifikovali potpis Stevana Stefanova, jednog od komšija, koga zatim bez njegovog znanja i odobrenja predstavljaju kao vlasnika i korisnika nepokretnosti, podnosioca zahteva za brisanje objekta u katastru i investitora stručnih geodetskih radova. Posle toga, "Prima Res" u Katastru prikazuje da je Dimićeva kuća srušena, iako to tada nije bilo tačno, pa se ista briše. Kada je Stefanov saznao da je njegov potpis zloupotrebljen on 8. juna 2011. podnosi krivičnu prijavu Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu protiv Marije Nenić i njene majke Slavice Nenić, zavedene pod brojem Ktr. 5685/2011, ali se po istoj još nije postupalo.

  Tek dve godine pošto je Dimićeva kuća proglašena nepostojećom, preduzeće "Peđa Crnotravac" istu ruši po nalogu Marije Nenić i iz nje u nepoznatom pravcu odnosi vredne stvari i mašine. Nenićka se zatim upisuje kao jedan od vlasnika pomenute parcele, dok su ostali suvlasnici bili Stefanov (koji o svemu još uvek nema pojma) i Milorad Dimić, jedini pravi vlasnik koji boraveći u SAD ne zna da mu u Beogradu otimaju imovinu. Posle toga je Marija Nenić preko svojih veza u Katastru uspela da ostale "suvlasnike" isknjiži i da ostane jedini vlasnik nepokretnosti. Pošto je Stefanov saznao da je njegovo ime zloupotrebljeno kako bi se otela parcela njegovog komšije, on Katastru podnosi zahtev za ponavljanje postupka njegovog isknjiženja i uknjiženja Nenićke kao jedine vlasnice. Predsednica Komisije za izlaganje Ljiljana Majstorović, pod pritiskom Marije Nenić i državnog sekretara iz Ministarstva životne sredine Vladimira Jovanovića, donosi rešenje kojim ovaj zahtev odbacuje, jer je, navodno, podneto od strane neovlašćenog lica!? Tako je Stefanov ovlašćen kada je po njegovom falsifikovanom zahtevu Dimićeva kuća proglašena nepostojećom, ali je po potrebi i neovlašćen kada zaista podnosi zahtev za vraćanje parcele u posed pravog vlasnika.

  Pošto se tako domogla susedne parcele, Marija Nenić podnosi zahtev za proširenje svoje kućice, koja je nekim čudom sa prvobitnih petnaestak kvadrata u međuvremenu narasla na preko 40, pa po dobijanju odobrenja doziđuje zgradetinu sa više stanova ukupne površine od preko 600 kvadratnih metara. Pošto joj je oteto zemljište za ovo bilo malo, ona od susedne parcele otima još. Tom prilikom od nje podstreknuti radnik Radoje Bulatović ruši deo ograde prema susednom placu u vlasništvu porodice Mišić i verbalno napada vlasnike koji su to hteli da spreče. Na lice mesta izlazi policijska patrola koja sve zapisnički konstatuje, ali Nenićka zahvaljujući svojim vezama, Milana Mišića od žrtve pretvara u agresora protiv koga vodi krivični postupak. Čak su i jedne dnevne novine svojevremeno prenele njenu žalopojku kako je, navodno, žrtva jednog ludaka i psihopate i da je iz bezbednosnih razloga napustila svoju kuću i otišla u podstanare.

  Mariju Nenić ne mogu da zaustave ni sudska rešenja, kao ni čitav niz krivičnih postupaka koji se protiv nje vode u beogradskom tužilaštvu, budući da ona iste opstruiše pomoću svojih. Iako je Prvi osnovni sud 2010. doneo privremenu meru kojom joj se nalaže da uzurpirani deo parcele porodice Mišić vrati pravim vlasnicima i obustavi sve dalje radove na istom zemljištu, ona nastavlja po starom. U julu 2011. odlazi i korak dalje, pa zemljište koje je privremenom merom trebalo da oslobodi, ona ograđuje i time u potpunosti sprečava stvarne vlasnike da ga koriste.

  Ova žena je, izgleda, jača i od policije, tužilaštva, sudova...Jača je i od same države, jer ima potpunu zaštitu direktora policije Milorada Veljovića i njegove desne ruke Rodoljuba Milovića. Verovatno će uskoro da prisvoji celu opštinu Voždovac.