Francuska

The Balkanski špijun: kako se u Americi školovala elita

Deveti krug mondijalizma

Pitanje nedelje: koja  je zajednička tačka vrlo različitih osoba kao što su Božidar Đelić, Ban Ki Mun, Vuk Jeremić, Robert Zelik, predsednik svetske banke,  Samanta Pauer, glavna savetnica američkog predsednika Obame, Ana Trbović, Felipe Kalderon, predsednik Meksika, Alvaro Uribe, bivši predsednik Kolumbije, Dejan Anastasijević novinar, Eliot Trido bivši premijer Kanade, ili  Klaus Švab, osnivač Svetskog Ekonomskog Foruma  u Davosu? Pogodili ste. Svi su oni gulili istu klupu u bostonskoj školi za vladare JFK School of Governament.

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Na početku španskog građanskog rata, general Emilio Mola objavio je preko radija da na Madrid idu četiri kolone nacionalista dok u samom gradu već postoji peta kolona Frankovih simpatizera, koji imaju za zadatak da na republikance udare iznutra i s leđa.

Ernest Hemingvej je ovekovečio naziv Peta kolona u svojoj istoimenoj drami. Džordž Orvel, koji je i sam učestvovao u španskoj pogibeniji, upravo je tada dobio inspiraciju za „1984" i „Životinjsku farmu". Manje je poznato da je otac velikog brata pred svoju smrt sročio dugu listu tajnih petokolonaša, u to vreme komunista iz redova engleskih intelektualaca i spisak poslao u Forin Ofis. Danas postaje jasno da pojam moći jedne svetske sile nije isključivo vezan za tehnologiju njenog naoružanja. Da bi negde izbio građanski rat i stvorio uslove za brutalno humanitarno bombardovanje, potrebna je i mala tiha pomoć prijatelja iznutra. Potencijalna peta kolona uticajnih ljudi koji pogađaju misli Američke administracije. Ako ih nema, treba ih iškolovati.

Zavodnička moć Ujke Sema je ogromna. Svi hoće rado da budu američki prijatelji ili da liče na kauboje, pa čak i oni koji su popili američke bombe, od Vijetnama do Srbije. Ipak je poželjnije i efikasnije da raja sama poželi isto što i Amerika i da na tome sarađuje. Više nije pitanje koja je vojska jača već čija će priča da pobedi. To je deo koncepta takozvane meke sile o kojoj postoji jedna knjiga čuvenog američkog profesora jevrejskog porekla i jednog od deset najuticajnijih intelektualaca sveta, Džozefa Samjuela Naja (Joseph Samuel Nye). Bivši dekan, a sada profesor u JFK School of Government u Bostonu, dr. Naj u knjizi pod naslovom, Soft Power, u prevodu Meka Sila, obelodanjuje plan i metodu koji treba da obezbede američku domimaciju nad ostalim delom planete. Malo silom, više milom, malo tomahavkama, a više putem modernizovane pete kolone. Brutalna sila se upotrebljava tek kada meka ne funkcioniše i to samo na određene mete. Serije američkih vojnih intervencija postaje sve manje popularne čak i u zemljama Zapada, koje inače uživaju da prate na TV-u tuđe nesreće. S obzirom na to da neprijateljstvo prema američkoj spoljnoj politici raste, bilo je pod hitno da se izmisli neka nova taktika. Doktor Naj dolazi tako do naj koncepta meke sile.

 

Kukavičina jaja

 

U slobodno vreme Joseph Naj radi dobrovoljno za neke poznate nevladine organizacije kao što su: Trilatelarna komisija gde komanduje kao glavni za grupu Severne Amerike. Citiran je i kao član "Iluminata" i sličnih diskretnih organizacija koje se bave kreiranjem (tajne) svetske politike. On je takođe autor i teorije o međunarodnim odnosima, Kompleksne međuzavisnosti, po kojoj se Zapad karakteriše međusobnim uticajima država jedne na drugu kroz različite "kanale", kao što su: kultura, umetnost, trgovina, finansije, itd. Jedino se isključuje vojna sila. Evropa je upravo zato i stvorena da Nemci i Francuzi više ne ratuju. Sve ostale države koje se nalaze van privilegovanog "western kluba" pripadaju takozvanoj zoni "realpolitike", koja se karakteriše dominacijom vojne sile kao glavnim sredstvom uticanja zemalja jedne na drugu. Srbija, se još uvek nalazi u tom predgrađu čovečanstva gde je realpolitika sredstvo "komuniciranja" sa sličnim zemljama.

Sredinom devedesetih godina, doktor Naj, koji je bio savetnik Klintona za bezbednost  i koji je urgirao da se Srbi bombarduju,  ipak je uvideo da čisto bombaška politika možda nije najbolje sredstvo za druženje sa zemljama izvan Zapadnog bloka. Naravno, realpolitički odnosi (mogućnost vazdušnih udara) nisu napušteni, ali je akcenat na drugim sredstvima.

To je takozvana "međuigra", na lapo-lapo, između realpolitike i meke sile. Jedno od glavnih partnera za međuigru su svakako nevladine organizacije. Idealno ša špijunažu i vrbovanje. Tehnika takve dominacije na kvarnjaka je ne samo zvanična politika SAD već je to i nastavni program Harvard Kenedi škole koju je britanski nedeljnik Times Higher Education proglasio za naj fakultet na svetu i tako udvostručio interes za ovu meku mondijalizma.

Tek kada se sve ovo zna, masovno obrazovanje stranih studenata, dobija svoju pravu boju. To je moćno, iako ne tako intenzivno, al' ekstenzivno sredstvo kreiranja i sprovođenja spoljne politike, jer se Harvardu najverniji đaci ugrađuju u političke sisteme zemalja na koje se primenjuje meka sila.

Kao neka vrste "pete kolone", koja deluje iz "drugog reda", sasvim diskretno i čak možda nesvesno, ti mladi ljudi, buduće diplomate, političari, ekonomisti ili medijski lideri, sprovode politiku svoje "mater nostra".

Sa šarom Veritas, koju donose s one strane okeana ovako doškolovani ljudi lako nalaze posao. Specijalisti za prevođenje žednih preko vode, oni bi trebalo da ostaju verni od kolevke pa do groba svom đačkom dobu na Harvardu. Primena znanja treba da deluje sporo, ali široko i đavolski efikasno. Podmetnuti kao jaje kukavice, oni amerikanzuju svoju okolinu preko raznih bratstava, klubova ili akademskih profesija. Kroz novinarstvo, kulturu ili obrazovanje. Takvom scenariju se bar nadaju Američki producenti, koji ulažu velike pare u kreiranje robota od krvi i mesa za uloge u ovoj ljudskoj komediji. Harvard ne propisuje neko intenzivno delovanje, tj. direktno vidljivo sabotiranje: Moderna tehnika podilaženja s vazelinom, nalaže široko (ekstenzivno) delovanje na različitim poljima, što je stimulativno za stvaranje jednog duha vremena. To je upravo glavni cilj ovog velikog projekta - stvaranje duha vremena koji je po volji SAD. Vrsta masovne hipnoze i pretvaranje demokratije u iluziokratiju.

 

Postdiplomski radovi

 

Koncept meke sile je relativno nov, povezan sa napretkom tehnologije komunikacija. Delotvornost mu je blaga, skoro neprimetna ali je širina delovanja ogromna, a krajnji rezultat poguban. Većina harvardiranih mozgova ima relativno jak uticaj, jer čini samu srž intelektualnog i političkog potencijala jedne zemlje u razvoju. Srbija je jedan takav primer delovanja iz "drugog reda". Gospođa Aleksandra Martinez, direktorka za uterivanje talenata u učionice Harvarda je pre tri godine lično glavom i bradom dolazila u Beograd po sveže meso. Bilo je to nešto kao javna emisija,  ja imam talenat za komandovanje.

Amerikanci ne kriju prave ciljeve svojih stipendija. Jedan student pojede 200 000 dolara al može da donese puno više. U Beogradu je čak veoma aktivan Harvard klub of Serbia: studije ne moraju da budu uvek na školi: može i u kafiću. Koncept ekstenzivnog delovanja je s time kompatibilan. Efikasnost harvardske veze može da bude zadivljujuća, ali samo ako se ex-student nalazi na samom vrhu piramide vlasti. Kao primer navodimo dva detalja iz procedure rešavanja kosovskog problema po Vuku. U vreme dok je Jeremija drmao kao ministar  njegove odluke su  imale ukus Hardvarske studentske menze u kečapu. Mnogima i dan dani ostaje nerazumljivo izazivanje procedure o Kosovu u Haškom tribunalu pravde. Taj sud se ko iz topa izjasnio pozitivno u smislu priznavanja Kosova - nešto je što bi i moja baba predvidela. Svi znaju da je taj sud za Srbe zapravo arbitraža za probleme koji celu Srbiju žigošu kao kriminalnu državu koju treba kazniti.

Čemu pitanje ako se unapred zna odgovor koji tako dobija i neku vrstu pravne osnove. Slažemo se, presuda nije eksplicitna, ali to sad njima nije važno. Bitnija je činjenica da je nakon ovog uspeha predmet odnešen na debatu u Skupštini UN. I niko se ne pita zbog čega se u Njujork prebacuje pitanje koje se po svojoj logici mora završiti negativnim odgovorom. Treba li američka diploma da bi se razumela tako jednostavna stvar. Rezultat bi i moj deda pogodio! Sud u Hagu dobija svoj legitimitet u Skupštini UN i sve to jednim udarcem ispod pojasa. Time je zapečaćena sudbina, kako rata i ratnih zločina, i što je najgore, potvrđena neka vajna legitimnost Kosova kao "države" koju više niko ne može da izbriše. Mondijalisti nam kroje kapu, a šiju nam je domaći šnajderi. Ako ne zlonamerno, u šta verujemo, onda zbog znanju koje su nabubali preko bare...

 

 Francuske pudlice

 

Veoma razgranata mreža Harvard programa i takozvane meke sile, JFK School of Government, genijalna je ideja prijatelja koji vam želi sve najgore. Tehnika takvog pripitomljavanja naroda i vladanje svetom "na kvarnjaka" je već dugo zvanična politika SAD, koja se uči u školi Džozefa Naja. Da bi smejurija bila veća, za istom katedrom školuje se i opozicija i vladajuća politička elita mnogih zemalja. Od Mongolije do Francuske. Nije tajna da Amerika poseduje svoje potencijalne ili aktuelne visokoškolovane saradnike u Francuskoj, ali i u mnogim zemljama. Predsednici Valeri Žiskar d'Esten i Džerald Ford su još 1976. godine sklopili ugovor o doškolovanju mladih lidera i oformili fondaciju Yungs Liders.

Danas članstvo ove fondacije broji preko 400 značajnih lidera među kojima su i sam francuski predsednik Fransoa Oland zatim Pierre Moscovici, ministar finansija, Arnaud Montebourg, ministar industrije, Najat  Belkasem, portparol vlade, kao i mnogi iz vremena Sarkozija - Alain Juppe, Valeri Pecresse ili Natali Kosciusko - Morizet,  samo su neka od imena: Tek da se bolje razume nova podanička privrženost Francuske prema Americi i objasni njena ratoborna usamljenost u Evropi i kvazi fizička izolovanost prema Sirijskom hemijskom problemu.