Na nišanu

 

Kojim putem će poći srpska vlada posle rusko-američke podele interesa na Balkanu

 

Kako uhapsiti bližnjeg svoga

 

Nakon najnovijih događaja u vezi sa početkom izgradnje trase gasovoda Južni tok kroz Srbiju, i najokorelijim izdajnicima srpskih nacionalnih interesa postalo je jasno da svet više nije grubo podeljen na Istok i Zapad, nego one koji gledaju u budućnost, i one koji su opsednuti dogmom o demokratiji i liberalnom kapitalizmu. Nedavno je, obraćajući se pre svega srpskoj političkoj eliti, tu lekciju biranim rečima očitao i američki ambasador Majkl Kirbi. Poručio je, na indirektan način, da ova mala država uzme ono što joj Rusija nudi. I da ne žuri tamo gde je niko ne želi. Ne tako skoro. Neki od vodećih srpskih političara brzo su shvatili da ove dve velike sile odlično sarađuju u vezi sa nerešenim pitanjima ovog podneblja. Za neke od njih, kasno je da shvate o čemu je ovde reč.

 

Nikola Vlahović

 

I bi čudo.

Američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi snažno je podržao izgradnju kraka gasovoda Južni tok kroz Srbiju, i to samo 24 sata nakon što je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu potpisao sporazum o vojnoj saradnji Ruske federacije sa Srbijom.

Kirbi, je, na zaprepašćenje kompletnog antiruskog "orkestra" u srpskoj vladi i oko nje, doslovno rekao da je izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju, način da se stvori najbolji energetski ambijent za buduće investitore, da je to prilika da Srbija krene u otvaranja novih radnih mesta, da je to dobro i za Srbiju i za region i za Evropu. Još je blagonaklono dodao:

"...Mogli biste imati situaciju s boljim i manje skupim pristupom energentima, to će stvoriti bolje uslove za rad kompanija jer će moći da imaju niže cene...".

Mada je ovaj Kirbijev nastup bio šokantan za mnoge ostrašćene prozapadne mozgove u vrhu srpske državne birokratije, sada je očigledno da ni SAD ni Rusija neće dozvoliti da im šaka korumpiranih lokalnih političara remeti utvrđenu strategiju. Naime, Kirbi se ovim putem obratio prevashodno srpskoj političkoj eliti, sa ciljem da joj stavi do znanja kako su Rusija i SAD podelili svoje interese na ovom delu Balkana, te da je na srpskom rukovodstvu da to ima u vidu.

Mesecima ranije, Tabloid je detaljno opisivao kako je u Srbiji već obavljena preraspodela moći ove dve velike sile, i gde se ko od njih pozicionirao. Ali, to očigledno niko od vlastodržaca nije shvatio previše za ozbiljno. Tek kad su iz Vašingtona počeli da duvaju hladniji vetrovi, jedan deo političkog vođstva se osvestio, ali, pojedine vodeće ličnosti, na čelu sa prvim potpredsednikom vlade, Aleksandrom Vučićem, potražile su zavetrinu u Londonu. Ništa čudno, London je oduvek bio stecište diktatora sklonih padu, zbačenih suverena i odbeglih vlada, koji su po navici tražili političku zaštitu od Britanije, a dobijali bi samo kućnu izolaciju i sefove u bankama, da čuvaju ono što su opljačkali od svojih sunarodnika. U tom smislu, ni srpski vlastodršci nisu ništa više od već viđenog.

Uprkos tome, najveći deo srpskih političara i važnijih državnih službenika, masovno su počeli da se pravdaju u medijima kako nikada nisu bili protiv izgradnje Južnog toka, niti protiv sprovođenja energetskog sporazuma sa Rusijom.

Shvativši, valjda, da je đavo odneo šalu, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, reagovao je "promtno", pa je dodelio ruskom ministru odbrane Orden srpske zastave prvog reda, na dan njegovog kratkog radnog boravka u Srbiji. I Nikoliću je od povratka iz Moskve sve postalo jasno, a ono što mu nije bilo jasno, objasnili su mu nadležni službenici u Kremlju, posle inspirativnih informacija koje su stigle od ruskih ljudi u Beogradu.

Počela je i sezona "revidiranja stavova". Svi oni koji su na direktan, ili indirektan način uticali na opstrukciju izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, na čelu sa ministarkom energetike Zoranom Mihailović, odjednom su počeli da se pravdaju kako nikada nisu učestvovali u "sabotiranju" ovako važnog posla. Vreme će pokazati ko je tu bio "vjera a ko nevjera".

 

Ko će raspisati poternice?

 

Ništa više neće biti isto kad gasovod Južni tok bude potpuno u funkciji. Već prvi kilometri radova na njegovoj trasi kroz Srbiju, doneće ozbiljno angažovanje celokupne privrede. Na vrhuncu izgradnje ovog istorijski važnog projekta, biće angažovano blizu 15.000 ljudi i sva raspoloživa mehanizacija, puniće se budžet, ali i fondovi. U zemlji koja danas ima problem da retkim zaposlenim srećnicima overi zdravstvenu knjižicu, biće to događaj bez presedana.

U međuvremenu, dok traju poslednje pripreme za realizaciju trase gasovoda Južni tok kroz Srbiju, i dok srpski ministri munjevitom brzinom izdaju sve potrebne dozvole (ministar Velimir Ilić je za samo 24 sata uradio ono što mesecima nije urađeno), Rusija je ušla i u realizaciju velikog, sveobuhvatnog vojnog sporazuma sa Srbijom, pa su iz Moskve doneli "krovni dokument", koji će objediniti i unaprediti sve dosadašnje vojne sporazume. Ministar Šojgu je bio jasan-iz njega će nastati mnogi drugi dokumenti o vojnoj saradnji Srbije i Rusije. Ministar odbrane Srbije Nebojša Rodić, potvrdio je da je reč o sporazumu koji "posle petnaest godina na novim osnovama reguliše međusobne odnose vojske Rusije i Srbije".

Sporazum je, inače, logičan sled dešavanja u 2013. godini, pošto je u maju ove godine potpisana i Deklaracija o strateškom partnerstvu dve zemlje. Ali, svakako, najzanimljivija rečenica koja daje novo svetlo tom sporazumu glasi: "Ovaj dokument bazira se na partnerskim odnosima i podrazumeva kontinuitet bez oscilacija ka zajedničkom cilju, a to je očuvanje mira u svetu."

Prema pisanju ruskih medija, Srbija može, u dogovoru sa Rusijom, da šalje svoje profesionalne vojnike u vojne misije pod komandom Ruske federacije, mada Rusija neće ići izvan granica svog istorijskog uticaja.

Energetsko zbrinjavanje Srbije i njena vojna neutralnost, to je ono što i Nemačka vlada želi da vidi. I ništa više ni manje od toga. Ruski i američki stav je tu takođe jasan. Ali, od Srbije kao evropske države, ultimativno se očekuje konačan obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

Treba podsetiti da je početkom ove decenije, američka agencija Global fajnenšel integriti (GFI) koja za interese vlade u Vašingtonu prati tokove novca u zemljama koje su dužnici prema SAD, utvrdila šokantne činjenicu: iz Srbije je u periodu od  2001. do 2010. nelegalno izneto više od 51 milijarde dolara! Ovo je nedavno potvrdio i Majkl Hadson, urednik „Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo" iz Vašingtona, koji je objavio rezultate petnaestomesečnog proučavanja of-šor skandala u Srbiji, u vreme 2000. do 2011. godine, dok je trajala masovna pljačka preduzeća u Srbiji.

Postavlja se pitanje: da li će Evropska unija, SAD ili neko treći, morati da raspiše poternice za istaknutim perjanicama demokratske pljačke Srbije, Mlađanom Dinkićem, Aleksandrom Vlahovićem, Božidarom Đelićem, Tomicom Milosavljevićem, Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, Miodragom Rakićem, Draganom Šutanovcem, Stevanom Nikčevićem, Bojanom Pajtićem, i mnogim drugim znanim i neznanim državnim funkcionerima koji su ojadili Srbiju za narednih sto godina, najsurovijom otimačinom najboljih nacionalnih resursa.

 

Svi čuvari demokratske pljačke na svom mestu

 

U leto prošle godine, prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić, tvrdio je da će pokrenuti "bespoštednu" borbu protiv kriminala i korupcije. Tabloid je uporno tvrdio suprotno, da on to neće ni pod kakvim okolnostima da uradi.

Vreme je pokazalo da je to bilo tačno. Vučić nije očistio ključna gnezda prethodnog režima, kao što su vrh policije i tužilaštva. Na svom mestu ostao je i tužilac za organizovanim kriminal Miljko Radisavljević, jedna od ključnih poluga Tadićevog režima i veliki zaštitnik pljačkaša iz vrha Demokratske stranke, i njoj srodnih satelita. Vučić je ostavio na funkciji i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac, koja je odgovorna zato što nikada, nijedan član demokratske mafije nije seo na optuženičku klupu. Sačuvao je novi režim i sudije Višeg suda iz Odeljenja za organizovani kriminal. I direktor policije Milorad Veljović, kome su istekli svi mandati, i koji bi u svakoj normalnoj državi već bio u penziji, sada je zreo za optuženičku klupu, jer je i u vreme demokratske pljačke, i danas dok traje njen naprednjački kontinuitet, izrastao u ozbiljnog zaštitnika i saučesnika u kriminalu.

Da je iko od ovih ljudi imao ozbiljnu nameru da se bavi svojim poslom, a ne da sluša šta mu stranački oci sugerišu, mogao je,  samo čitajući Tabloid, da napiše sve ključne optužnice kojima bi u najvećoj meri očistio Srbiju od zla organizovanog kriminala. Ovako, realno je za očekivati da će Evropska unija i SAD angažovati svoje specijalizovane policije i da će se uskoro pojaviti međunarodne poternice za onima koji su opljačkali milijarde evra i dolara.

Za sadašnji režim, problem je u tome što bi se mnogi od njih na tim poternicama pridružili "žutoj mafiji". Zbog toga Vučić odugovlači, "labavi" i otvoreno izbegava da svoje prijatelje iz Demokratske stranke izvede pred lice pravde. Bio bi to težak udarac za njega. Bio bi to kraj njegovoj  navici da uživa u konspirativnom obavljanju funkcije, kraj njegovih   igara sa koalicionim partnerima, medijima i opozicijom, i uopšte, kraj svih njegovih predstava u kojima se on uvek i iznova pojavljuje kao žrtva i pravednik.

Zbog toga što je nespreman da se suoči sa istinom, učiniće to neko drugi. Rusija mnogo poslova na planu svoje geopolitičke strategije ne radi direktno, nego u okviru širih, evroazijskih interesa. Na tom putu neće i ne može joj stajati mali balkanski satrapi i armija njihovih agresivnih, poluobrazovanih juniora, bez životnog iskustva, obrazovanja, ali sa bolesnim ambicijama.

 

Vreme je da se krene!

 

Bivši ministar i čovek koji je sumanuto uništio finansijsku moć Srbije Mlađan Dinkić, zahvaljujući  premijeru Ivici Dačiću, isteran je iz vlade, i otvoren je put ka njegovom izvođenju na sud. U petak, 15. novembra, pojedini slovenački mediji su javili kratku vest da je Mlađan Dinkić u bekstvu. Nije tajna da on ima i norveški pasoš, kao i njegove stranačke kolege Tomica Milosavljević, zloglasni ministar zdravlja u četiri mandata, a pasoš ove zemlje ima još šest srpskih ministara.

Hrvatski novinar Domagoj Margetić podsetio je 15. novembra na konferenciji za novinare u Beogradu, na koji je način Dinkić, sa saradnicima, sa Kipra uzeo nekoliko milijardi para koje je iznela predhodna vlast Slobodana Miloševića, sa ciljem da finansira život države,  zbog uvedenih sankcija i prekida platnog prometa. Da podsetimo, bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte dostavila je svojevremeno bivšem ministru pravde, danas pokojnom Vladanu Batiću, dokumenta pod nazivom ''Kiparske pare''. Batić je nekoliko desetina kilograma dokumentacije prosledio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je sakrilo predmet, mada je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije uspela da zadokumentuje, ali je tužilaštvo predmet ''izgubilo'', kada ga je preuzeo specijalni tužilac Miljko Radisavljević.

Nije, dakle, slučajno da međunarodna zajednica kreće na srpsku mafiju preko Domagoja Margetića, inače veom obaveštenog čoveka, isturenog igrača evropskih snaga bezbednosti. Dinkića bi uskoro mogla da goni evropska policija! U iznenada stvorenoj konstelaciji odnosa, sa srpske političke scene definitivno, zauvek, moraju da odu Boris Tadić i njegova stranačko- mafijaška elita (Miki Rakić, Đilas, Pajtić, Šutanovac, Vlahović, Mirko Cvetković...) i Mlađan Dinkić. Oni moraju biti izvedeni na sud, na ovaj, ili onaj način.

Takođe, na dnevnom redu je i konačno rešenje slučaja Čedomira Jovanovića - narkomana, ubice, provokatora, pljačkaša i miljenika Londona. Iza Jovanovića je ostalo mnogo krvi, pljački, laži i destrukcije. Njegovo uklanjanje sa političke scene, više nije sporno.

 

Novo zavrtanje ušiju

 

Da li će koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije imati snage da napravi radikalni zaokret u svojoj politici, i suoči se  sa realnošću. A ona je sledeća: dugoročno, Srbija neće ući u Evopsku uniju, mada treba svakodnevno da radi na usklađivanju svog zakonodavstva sa evropskim, i na stvaranju institucija sistema. Drugo, Srbija se mora osloboditi raznih strateških sporazumima sa "bašibozlučkim" zemljama, i vratiti se saradnji sa Rusijom, Kinom, zemljama Evropske unije i SAD.

I, što je najvažnije, Vlada Srbije mora, bez odlaganja, smeniti direktora policije Milorada Veljovića, državnog tužioca Zagorku Dolovac, specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, a potom, u što kraćem roku, očistiti policiju od Veljovićeve mafije i prekinuti skoro svake kontakte sa bezbedonosnim službama Crne Gore, i uspostaviti institucionalnu saradnju sa ovom državom i njenom privredom.

Može li se očekivati da će Srpska napredna stranka, a najpre njeni ključni ljudi Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, smoći snage da odmah, preko noći, prekinu sve kontakte sa Tadićevom i Dinkićevom mafijom, da se oslobode njenih ključnih ljudi u policiji, državnoj bezbednosti i tužilaštvima?

Od Vučića bi se, donekle, i moglo očekivati da se odrekne ličnih i političkih veza sa Tadićevom i Dinkićevom mafijom, a od Nikolića da ih odmah i potpunzaboravi.

Da li će se Vučić odlučiti za novo ''zavrtanje ušiju'' srpskim građanima, lažnim pričama o odlučnoj borbi protiv organizovanog kriminala i investicijama? I on, po svemu sudeći, ima obaveze prema pomenutim.

Poslednjih dana, očigledno je, Vučić i Dačić bolje komuniciraju. Možda to ukazuje da će se u Srbiji, iznenada, vlast radikalno drukčije ophoditi prema svojoj ustavnoj ulozi. Doduše, i kada bi, preko noći, srpska vlada okrenula ćurak na drugu stranu, u Srbiji je toliko strane agenture, počev od RTV B 92, nevladinih organizacija i klasičnih izdajničkih organizacija, da bi se moglo očekivati i značajnije sabotiranje vladinih mera. Ali, to se, preko noći, može podvesti pod zakonske norme, i izvršiti  asanacija.

 A zima dolazi...