Do koske

 

Da li je Srpska pravoslavna crkva već priznala nepriznato albansko Kosovo

 

„Oče, hvala Vam za sve što činite za nas..."?

 

Kako je Aleksandar Vulin prešao put iz crvene partije u crkvenu bratiju, zašto mu je dodeljen orden Svetog Save, u čije ime iguman Sava Janjić posredno priznaje lažnu državu Kosovo, šta mu je rekao američki potpredsednik Džozef Bajden prilikom poslednjeg susreta u Dečanima, koga je sve odlikovao patrijarh Irinej i za čiji račun je ubeđivao Srbe u Kosovskoj Mitrovici da glasaju protiv Ustava Republike Srbije, a za državu koja ne postoji? Na sva ova pitanja srpska javnost i pravoslavni vernici još nisu dobili odgovor. U međuvremenu,  odnarođeni vrh SPC čini šta god mu je volja, samo ako je to dobro plaćeno. 

 

Milica Grabež

 

Iguman manastira Dečani, Sava Janjić, nedavno je čestitao mladoj kosovskoj Albanki, Mejlindi Kelmendi, na osvojenoj zlatnoj medalji na Svetskom prvenstvu u džudou za reprezentaciju nepriznate države Kosovo. Ovo su na sva zvona objavili albanski mediji u Prištini, kao dokaz da je u pitanju "građanska država", uprkos tome da Srbi nemaju ni osnovnih ljudskih prava, a o građanskim i da ne govorimo..

Tako je ovaj visoki sveštenik Srpske pravoslavne crkve) SPC, jednim neprimerenim gestom priznao da je Kosovo tuđa zemlja, zapravo, priznao ono što nijedan Srbin priznati ne može, da je ono što je oduvek bilo srpsko, čak i pod turskom okupacijom, danas postalo tuđe!

Treba se setiti da je i iguman Sava Janić do pre nekoliko godina i sam bio meta stalnih napada Albanaca, da je manastir Dečani bio cilj antihrišćanskog i anticivilizacijskog nasilja. Šta se to desilo pa je ovaj sveštenik Srpske pravoslavne crkve naprasno postao lojalan nepriznatoj albanskoj tvorevini na ustavnoj i istorijskoj teritoriji Srbije? Ili to uopšte nije bilo naprasno?

Na žalost, i dečanski kaluđeri, na čelu sa igumanom Savom Janjićem, još ranije su priznali takozvano „nezavisno Kosovo", što su u maju prošle godine, jednim sramnim činom i pokazali, kad su zatražili (i dobili) dokumenta samoproglašenog albanskog Kosova.

Čak i laici koji su površno upućeni u crkvena previranja, vide da su među vladikama zavladali otvoreni jeretici. Sad postaje jasno zašto je progon vladike Artemija bio onako žestok. Podsećanja radi, vladika Artemije je tužio zemlje članice NATO pakta koje su pasivnim odnosom prema martovskom pogromu 2004. godine nad srpskim narodom i njegovim svetinjama, omogućili još jedan talas etničkog čišćenja.

Vladika Artemije se tada našao na putu mnogima, a pre svega onima koji su na Kosovu i Metohiji hteli da peru novac, pa sve do velikih bosova narko-mafije među kojima su i članovi bivše administracije Bila Klintona i Evropske unije. Ali, Artemije je pre svega zasmetao svojoj nekadašnjoj braći u Hristu, korumpiranom delu sveštenstva koje se danas bavi poslovima antihrista, priznaje albansko Kosovo, mimo volje vernika, mimo volje celog srpskog naroda i protiv slova Ustava Republike Srbije.

Koliko je daleko otišla ova odnarođena grupa sveštenika, najbolje govori i podatak da je u poslednjih nekoliko meseci SPC odlikovala najviše državne funkcionere koji su svu svoju snagu upotrebili kako bi naterali Srbe na Kosovu da glasaju za albansku državu i ostanak u njoj. Tako su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dobili orden Svetog Cara Konstantina. Patrijarh Irinej je sasvim iskreno rekao da su grudi ministra Velimira Ilića male da prime sva crkvena odličja koja je zaslužio (sa koliko je „dobrotvornih" sredstava ministar Ilić podstakao patrijarhovo oduševljenje?).

Slici  jadnog licemerja i najgoreg blata u kome se SPC danas nalazi, dodata je i scena dodele ordena Svetog Save Aleksandru Vulinu, dojučerašnjem ateisti-komunisti, čoveku koji ne zna ni da se prekrsti, ali zna kako da se bavi izdajom, i homoseksualcu. On, koji je za račun sulude politike režima iz devedesetih sve činio da uništi nacionalne interese.

Čudno da je u ovim počastima za prodaju Kosova i kosovskih Srba, zaobiđen i iguman dečanski, Sava Janjić, koji je dao nezaobilazan doprinos priznavanju samozvane albanske države Kosovo. Ali, kako je krenule, neće njega zaobići ni ordenje SPC ali ni ordenje okupacionih vlasti na Kosovu. Uostalom, nije li Sava Janjić za svoju lojalnost već pohvaljen sa najvišeg mesta u Vašingtonu? Zar nije kod njega lično došao i legendarni srbomrzac, potpredsednik SAD, Džozef Bajden, stisnuo mu ruku i rekao: „Oče, hvala Vam za sve što činite za nas..."?

I dok Tomislav Nikolić deli ordenje svima redom, Arapima i Azerbejdžancima iz koristoljublja a ruskim ministrima iz straha od hladnog vetra iz Sibira, SPC se zahvaljuje samo donatorima. Dok su velikodostojnicima SPC "pune bisage", dotle su lojalni svakom režimu. Na žalost, činjenice govore da je to tako. I sam patrijarh Irinej, koji se, koliko do prošle godine isticao povremenim izjavama da je Kosovo srpsko i da će uvek biti srpsko, svom snagom je pomogao Aleksandru Vulinu da ubedi preostale Srbe u Kosovskoj Mitrovici i u još dve opštine, da ostanu u albanskoj državi, priznaju je i glasaju za nju.

Kad je već počela sezona deljenja ordenja, kolajni i odličja, ne bi bilo nikakvo čudo da Srpska pravoslavna crkva dodeli i orden Svetog Save albanskoj vladi u Prištini. Kako je krenulo, ni taj datum nije daleko.