Natrag

Amerika

Amerika

 

Na godinjicu japanskog napada na ameriku vojnu bazu Perl Harbur, i Kina potraila svoj deo Pacifika

 

Bura na Tihom okeanu

 

Rata nee biti, ali je jedan hladni rat sasvim mogu. Mogu je kao to je mogue da se sudare dva vojna aviona iz suprotnih tabora. Takav sudar mogao bi da veoma zaotri situaciju, i odnose, izmeu tri najvee svetske ekonomije. Amerike, Kineske i Japanske. O ovim novim geostratekim okolnostima na Pacifiku, pie Milan Balinda, Tabloidov urednik i dugogodinji novinar amerikog Majami Heralda.

 

Milan Balinda

 

Kinesko Ministarstvo nacionalne odbrane izdalo je 23. novembra saoptenje o prostoru, pribline veliine Engleske, nad Istonim kineskim morem proglaavajui ga Zonom identifikacije vazdune odbrane. ta to znai? To znai da svaki avion, civilni ili vojni, mora da javi da e proi kroz tu zonu, bez obzira da li se uputio u samu Kinu, ili samo nadlee tu zonu koja je, inae, izvan kineskih teritorijalnih voda. Sjedinjene Drave odmah su uputila dva nenaoruana bombardera B-25 koji su proletali nad zonom bez javljanja Kinezima.

Njima su se pridruili japanski lovaki avioni, a odmah potom i vojni avioni June Koreje. Japanska i Korejanka vlada rekla je svojim civilnim avio-kompanijama da preleu preko Zone bez javljanja, ali je Vaington preporuio svojim komercijalnim kompanijama da se ipak prijave. Kinezi su poslali nekoliko svojih lovaca da identifikuju strane letelice. Ali, ovo nije ni poetak a ni kraj dotine prie.

  Takve iste, ili sline, Zone identifikacije imaju nekih dvadesetak zemalja irom sveta. Ukljuujui i SAD. Takoe, ukljuujui i Japan, ija se zona delimino sada preklapa sa Kineskom. Jedan od problema su dve gomilice kamenja, nazvanih ostrvima, koje su pod kontrolom Japana, ali za koje Kinezi kau da pripadaju Kini. Ovi drugi Kinezi, sa Tajvana, tvrde da je taj kr njihov. Kinezi su ve pre nekoliko godina oteli od Filipina par takvih ostrvca koristei svoju ratnu mornaricu. Sada filipinski ribari, koji su tamo lovili, ne mogu ni da se priblie tim ostrvima. Da li su ta ostrva pripadala Filipinima ili Kini, sasvim je druga pria.

Kinezi ne mogu da na taj nain prisvoje te dve ostrvske minijature, jer Japan ima nadmoniju mornaricu i vojnu avijaciju. Problem moe da bude manje naivan ukoliko su tane prie da se velika nalazita nafte ba tu kriju ispod mora. Jedno je sigurno, Kinezi nee glavom u zid i rade sve polako i na duge staze. Kako Amerika ima ugovor sa Japanom da im brani svako, koliko god da je malo, ostrvo, moglo bi da doe, teorijski, do vojnog sukoba, odnosno rata, izmeu Kine i Amerike. Slaba take ove teorije" lei u tome da tamo niko nije lud da ulazi u rat zbog gomilice kamenja, niti da izaziva sukobe iz istih razloga.

 

 Osveta kineskog "zmaja"

 

Rata nee biti, ali je jedan Hladni sasvim mogu. Mogu je kao to je mogue da se sudare dva vojna aviona iz suprotnih tabora. Takav sudar mogao bi da veoma zaotri situaciju, i odnose, izmeu tri najvee svetske ekonomije. Amerike, Kineske i Japanske. Tome bi valjalo dodati i Junu Koreju. to se ostalih zemalja u regionu tie, svi tajno navijaju za Vaington jer im je Kina isuvie blizu. A ta hoe Kinezi? Oni hoe ono to je i normalno - vei uticaj u toj zoni sveta. Oni hoe da se Sjedinjene Drave malo povuku iz kineskog dela Pacifika".

Amerika to ne namerava, mada je i Vaingtonu jasno da je prirodno da zemlja kao Kina zahteva svoju zonu uticaja, a to se poprilino dobro postie prisustvom ratne armade. Kina nee da ubrzano ostvaruje svoje ciljeve na Pacifiku iz prostog razloga to za sada imaju samo jedan nosa aviona, da ne ulazimo u detalje oko podmornica i krstarica. Za svaki sluaj, Amerikanci su odmah poslali u Japan tri svoja specijalna aviona koji slue za otkrivanje i unitavanje brodova i podmornica. Ako bude nekih sukoba, onda e to biti, na manjoj skali, izmeu Kine i Japana i to iz specifinih, istorijskih, razloga.

Kinezi i Japanci razmiljaju, i deluju, na dva razliita naina. Japanci su na kraju Drugog svetskog rata iskusili dve atomske bombe, ali danas ne mrze Amerikance i sa njima izuzetno dobro sarauju. Kinezi mrze Japance. Ue ih u kolama da ih mrze, imaju muzeje koji podstiu tu mrnju, snimaju filmove sa istim ciljem. Najosetljiviji ivac u kineskoj istoriji je japanska okupacija koja je trajala od 1937. do 1945. godine. Kina je isprobavala svoje miie u nedavnoj istoriji i to na Vijetnamu i Filipinima, ali je rivalitet izmeu Pekinga i Tokija mnogo dublji i mnogo mraniji.

Za Kinu, u sutini, nije ni postojao Drugi svetski rat, samo brutalna invazija i okupacija japanskih snaga. To je poelo vie od etiri godine pre nego to je Japan napao ameriku bazu Perl Harbur. Ta japanska okupacija kotala je Kinu 20 miliona rtava. Samo u gradu Nanjingu masakrirano je 300.000 Kineza. Kina to nije zaboravila i veoma se trudi da se ne zaboravi. Japance u Kini nazivaju avolima" i to ak na javnim skupovima. U udbenicima pie da su japanski banditi" terorisali Kinu i da bi to uradili i danas samo kad bi imali neke anse. S druge strane Japan se nije nikada istinski pokajao zbog uinjenih zloina, ili makar to smatraju Kinezi.

Kinu zabrinjava i injenica da Japan polako naputa svoj posleratni pacifizam gradei moniju armiju. Mada je u japanskom Ustavu naglaeno da Japan nee imati jake oruane snage, Kinezi se plae da e Japanci promeniti i taj Ustav. U osnovi, elje Japana da ima normalniju, jaku armiju lei injenica da Japanci isto tako ne vole Kineze.

Preko 90 odsto graanstva obe zemlje ne gledaju s blagonaklonou jedne na druge. Kinezi Japancima nisu nikada uradili neto slino onome to su od Japanaca doiveli, ali kineski zmaj" izaziva strah kod Japanaca. Plae se kineskog ekonomskog uspona, ali, ini se, najvie plae da bi Kinezi mogli da dou na ideju da im se osvete.

Koja je uloga Sjedinjenih Drava u svemu tome? Sukob dve najvee ekonomske sile na Dalekom istoku prouzrokovao bi globalnu ekonomsku katastrofu. SAD takoe imaju bezbednosne ugovore sa Japanom, ali bi malo ko verovao da bi Vaington uao u vojnu konfrontaciju zbog majunih ostrva. Osim Japana, naravno, Amerika je ekonomski i finansijski tesno povezana i sa Kinom. Zato je tokom poslednjih tenzija Vaington preuzeo ulogu posrednika i poslao svog potpredsednika Dozefa Bajdena u Tokio, Peking i Seul.

Za razliku od Sjedinjenih Drava, koja ovakve Zone za identifikaciju, ima jo iz vremena Drugog svetskog rata, Kini je ovo prva. Problem moe da bude u tome to ju je Peking objavio bez ikakvih prethodnih dogovora, ili najava, sa bilo kim. Zona je stupila na snagu istog trenutka, a to strunjaci ne cene kao mudar potez. Ipak se moda radi o ta dva mala ostrva, te Kinezi kreu prvo sa proglaenjem Zone sa namerom da vide ta e kasnije biti u stanju da preduzmu. Osim toga, ta kineska zona se jednim uglom poklapa sa prethodno objavljenom japanskom zonom.

Nije uobiajeno da se tako postupa sa interesima susednih zemalja. Japan i Juna Koreja odluile su da svojim civilnim avio-kompanijama narede da se ne prijavljuju Kinezima kad nadleu Zonu, a dodatni razlog je i taj da ukoliko neki avion ne ide u zemlju ija je takva Zona - onda on ne mora ni da se prijavljuje. Peking zahteva da se svi letovi prijave, ak i oni koji su samo u prolazu. Vaington je rekao svojim kompanijama da se prijave iz prostih razumnih razloga", dodavi da to ne menja neslaganje Amerike sa takvom kineskom odlukom. Da li menja ili ne menja, ostaje otvoreno pitanje.

 

 

 Interesi i realizam

 

Sjedinjene Drave su praktino jedna ostrvska zemlja koja je sa skoro tri strane opkoljena okeanima i morima. Amerika ima odbrambene zone du svojih obala, a u jeku Hladnog rata, kada je strah da li e sovjetski bombarderi da ih napadnu bio poprilian, nebo je posmatrala Severnoamerika komanda vazdune odbrane, zajednika vojna organizacija Kanade i SAD. A da se mogu dogoditi nepredvidljive greke u proceni opasnosti pokazuje i sluaj iz 1983. godine. Naime, tada je, 1. septembra, jedan sovjetski lovac Su-17 sruio avion korejske kompanije.

Tada je poginulo 269 putnika leta KAL 007 koji nije bio prijavljen sovjetskoj kontroli vazdunog prostora. Sa kineskom odbrambenom zonom, to jeste i pre nje, u regionu su svi postalo nervozniji i krenuli u znaajno naoruavanje. Juna Koreja, malo paranoina zbog Kine, malo zbog Severne Koreje, gradi novu pomorsku bazu za 20 ratnih brodova, ukljuujui podmornice, tvrdei da hoe da zatiti svoje teretne brodove sa izvoznom robom u Istonom kineskom moru. Ta roba veim delom ukljuuje korejsku elektroniku koja se izvozi za Kinu.

Japanci, koji uglavnom zavise od amerikih snaga smetenih u bazi na Okinavi, planiraju da do 2016. izgrade vojnu bazu na jednom malom ostrvu koje se nalazi u blizina dva ostrvca koja prisvaja Kina, Tajvan i Japan. Tokio takoe planira da dopremi vie aviona F-15 i aviona s radarima u bazu na Okinavi.

Takoe bi tamo uputili i novi nosa helikoptera i razmiljaju da kupe amerike dronove da bi nadgledali region. Tokom poslednjih tri godina Japan je odluio da se osposobi da sam moe da se odbrani jer nisu sigurni da bi Sjedinjene Drave ule u konflikte s, recimo, Kinom zbog nekih japanskih ostrva. I dalje najvea opasnost vreba da e se neko sudariti, neto slino to se dogodilo kada je se jedan ameriki izviaki avion sudario s kineskim lovcem iznad ostrva Hainan.

Takoe opasnost moe da bude i pogrena procena jedne strane ta e ona druga da uradi. Nedavno je jedan vii kineski funkcioner upozorio da je moguno da kineske agresivnije akcije u regionu mogu da poguraju zemlje u okruenju u amerike ruke. Takoe je rekao da je potpuni mit" ideja da Kina hoe da nasledi Sjedinjene Drave kao svetsku velesilu. Vaington pokuava da proceni sledee kineske akcije jer, iako te Zone identifikacije vazdune odbrane postoje irom sveta, jedino ju je Kina proglasila nad teritorijama o kojima postoje neslaganja o vlasnitvu po pitanju par ostrvca.

A onda je u nedelju, 8. decembra, Juna Koreja povukla potez proglasivi proirenje svoje defanzivne zone. Ta proirena zona sada se delimino preklapa sa kineskom i obuhvata jednu jedva vidljivu stenu oko ijeg vlasnitva se te dve drave prepiru. Ministarstvo odbrane June Koreje izjavilo je da to proirenje stupa na snagu 15. decembra. Taj kamen, koji jedva da stri iznad vode, takoe se nalazi u japanskoj odbrambenoj zoni. Seul je prethodno obavestio Vaington o svojim namerama i SAD su pozdravile nameru June Koreje da obaveste svoje susede o proirenju zone pre nego to ono stupi na snagu.

A u petak, 6. decembra, ameriki ef Generaltaba, general Martin Dempsi, izjavio je da Sjedinjene Drave, uprkos tenzijama izazvanim kineskom Zonom upozorenja, moraju da ojaaju vojnu saradnju izmeu Amerike i Kine. Dodao je da obe zemlje moraju traiti naine i mehanizme kojima bi se izbegle mogune tragine greke. Uprkos tome, podvukao je general Dempsi, to Sjedinjene Drave ne priznaju novu kinesku odbrambenu zonu, Amerika razume razloge za takav kineski potez:

 ...Iz realistike perspektive, nacije se ponaaju u skladu sa svojim interesima. Kina nije nita drugaija".

 

Kinezi ire zonu odbrane, Amerikanci smanjuju budet

 

Analitiari kau da je znaajno povean rizik za sukob izmeu azijskih sila i da je to ozbiljno zabrinjava Sjedinjene Drave koje bi pri takvom razvoju dogaaja morale da pomognu Japanu. Sve je to jo komplikovanije ako se uzme u obzir da je Juna Koreja ogorena japanskim nonalantnim ponaanjem prema svojoj kolonijalnoj prolosti kada su Japanci koristili Koreanke kao seksualno roblje tokom Drugog svetskog rata. Cela ta regija se pomera ka veoma problematinom pravcu kao rezultatu teritorijalnih pretenzija, istorijskih dogaaja, vievekovnog rivaliteta i nemogunosti tih zemalja da ostave istoriju u prola vremena i krenu u izgradnju boljih meusobnih odnosa.

O tenzijama i poboljanju odnosa su poetkom decembra, najverovatnije, razgovarali ameriki potpredsednik Do Bajden i kineski predsednik Si inping. Nakon skoro est sati razgovora, tokom kojih je Bajden izneo ameriki stav o kineskoj Zoni identifikacije, a Si izneo svoja gledita, nije postignut nikakav iznenaujui dogovor, ali su razgovori najverovatnije bili korisni u smislu izgradnje poverenja da e sve zainteresovane strane biti oprezne i razumne. Amerika, u svakom sluaju, nije ni oekivala da e Kina odustati od svoje Zone.

Druga velika tema o kojoj su razgovarali, pretpostavlja se, bila je Severna Koreja. Naroito u svetlu poslednjih dogaaja kada je mladi voa Severne odstranio svoga teu i mentora. ak ni preklinjanje tetke vrhovnog lidera Kim Jong-una nije bilo dovoljno da do nedavno uticajni tea ostane sa glavom na ramenima. Amerikanci su odbili da kau da li Kina ima obavetajnih podataka o skidanju uticajnog teu. Tokom razgovora raspravljali su se i napori da se sprei Iran u nameri da izgradi atomsko oruje i kakav utisak to ostavlja na Severnu Koreju.

 

Verovatno da je tein sluaj" veoma jednostavan i da se svodi na to da mladi vrhovni voa hoe da upravlja sam i bez uticaja starijih lanova vojnog i politikog vrha Severne Koreje. Kim Jong-un hoe neprikosnovenu vlast i tokom postizanja tih namera, kau analitiari, mladi lider igra opasne igre pri kojima je mogue krajnje surovo ponaanje. U svakom sluaju, ekonomsko stanje u Severnoj Koreji ne pokazuje nikakve znake oporavka i jaz izmeu privilegovanih i osiromaenog naroda neprestano se produbljuje. A u subotu, 9. decembra, Severna Koreja je objavila da je deportovala amerikog turistu, koga su prethodno uhapsili, 85 godina starog, i biveg savetnika June Koreje za gerilsko ratovanje tokom Korejskog rata.

U tom problematinom regionu nalaze se i Filipini, nedavno pogoeni katastrofalnim olujama i poplavama. Na geografski stratekom poloaju, Filipini su ponovo privukli panju Sjedinjenih Drava koje bi da se preko ove ostrvske zemlje jo bolje uvrsti u tom vanom regionu Tihog okeana. Iako je Obamina administracija javno insistirala da obnovljena amerika interesovanja za Daleki Istok nisu usmereni na tetu Kine, mnogi analitiari vide to ameriko pomeranje kao glavni razlog tenzija izmeu Kine i njenih suseda. Pre neto vie od dve decenije filipinski parlamentarci glasali su za zatvaranje amerike vojne baze. Protesti protiv te vojne baze insistirali su da je ona podsetnik na ameriku kolonijalnu vladu na ostrvu. Njihovi zajedniki vojni manevri takoe su uvek izazivali snane demonstracije ispred amerike ambasade u glavnom gradu Manili.

Amerika od tada nije imala ni jednu bazu u centru Junog kineskog mora. Tokom prole godine Vaington i Filipini zapoeli su razgovore o blioj vojnoj saradnji ove dve zemlje. Kada Barak Obama sledeeg aprila poseti Filipine, oekuje se da e se postii dogovor o veem amerikom vojnom prisustvu na toj ostrvskog dravi. Veliki ameriki napori da pomogne unesreenim Filipincima tokom nedavnih vremenskih nepogoda, kao i prisustvo USS Dord Vaington nosaa aviona, uzrokovalo je blagonaklonom raspoloenju lokalnog stanovnitva prema amerikim vojnicima. Filipinci su ih zaustavljali na ulicama da bi im se zahvalili na pomoi koju su im pruali. Istovremeno, Kina je u prvom trenutku ponudila kao pomo sumu od 200.000 dolara, to je manje nego to je kompanija Ikea donirala. Kasnije su Kinezi poslali svoj brod-bolnicu da pomogne unesreenima.

Jedan od razloga zato je Kina izabrala ba ovaj trenutak da objavi svoju Zonu odbrane moda lei i u injenici da Vaington priprema smanjenje budeta Pentagona, da ameriko javno mnjenje zahteva da se reavaju kuni problemi i zato to je ameriki sigurnosni tab" fokusiran na Iran, Siriju i pregovore na Bliskom Istoku.

 

 

A 1.

 

Komunisti sabotiraju sami sebe

 

Deda kineskih reformi, Deng Ksiaoping, zastupao je stavove da bi politiko otvaranje tetilo ekonomskom progresu koji je Kina ve do tada bila postigla. Neki drugi visoki politiki akteri tvrdili su suprotno. Da politike reforme moraju postati prioritet. Znamo da je pobedio Deng i danas, skoro etvrt veka kasnije, njegove ideje uglavnom su i dalje na snazi. Evidentno je da Kinezi ovih dana imaju mnogo vie sloboda - da komuniciraju, studiraju, putuju nego to je bilo u ranijim vremenima komunistike vladavine, ipak mona Partija vrsto dri dizgine vlasti.

Gledajui na dosadanje rezultate, 30 godina industrijskog rasta bez prestanka, lako je poverovati da je Deng bio u pravu. Meutim, to vie napreduje kineska ekonomija, to je jasnije da Partija gubi sposobnost da sve kontrolie. Dalji rast ekonomije zahteva izvesnu promenu sistema. Da li e Komunistika partija biti voljna da sprovede reforme koje e umanjiti njenu vlast? O tome danas raspravlja politiki vrh Kine. O tome se diskutovalo na plenumu komunista koji je odran poetkom novembra.

Najavljene su mnoge reforme, a vei broj njih odnosio se finansijski sektor, ono za to ekonomisti tvrde da je veoma neophodno. To bi bilo oslobaanje cena i kamatnih stopa i poboljavanje upravljanja u dravnim firmama. Koliko e se te reforme i sprovoditi ostaje da se vidi, ve kad nije postavljen nikakav vremenski okvir. Najavljene su mnoge reforme, a takav zadatak bi bilo teko postii u bilo kom drutvu. U sutini tih reformi lei injenica da bi komunisti izgubili dobar deo svoje partijske moi. Sa tolikim brojem partijaca na vodeim pozicijama, normalno je oekivati otpor, isto kao to je normalno oekivati da nema dovoljno znanja i iskustva da se takve reforme pravilno i sprovedu.

Da li e Peking biti raspoloen za znaajne reforme, da li e imati creva da to svari, koliko e to trajati, u kom e pravcu sve krenuti? To su pitanje na koje emo morati saekati odgovore.

 

 

A 2.

 

Godinjica Perl Harbura

 

Za Sjedinjene Drave Drugi svetski rat zvanino je zapoeo 7. decembra 1941. godine. Tog su jutra u cik zore Japanci napali ameriku pomorsku bazu Perl Harbur na Havajima. Nakon samo dva sata bombardovanja vie od 2.400 Amerikanaca je poginulo, 21 brod je ili bio potopljen ili potpuno onesposobljen i skoro 200 amerikih aviona uniteno. Nijedan nosa aviona nije pogoen jer se nisu nalazili u luci. Ima ih koji se i dan danas pitaju da li je to bilo sluajno da est nosaa budu na bezbednom.

Razlog za japanski napad je bio taj to su se Japanci ve bili umorili pregovarajui sa Vaingtonom koji im je uveo ekstremne sankcija pokuavajui da zaustavi njihovu agresiju u regionu. Japanci su reili da onesposobe celokupnu ameriku flotu, makar na Pacifiku, i tako dobiju jo vremena za dalja osvajanja, a sa idejom da e se sve ostalo reiti pregovorima izmeu Tokija i Vaingtona. Veoma loa procena od strane Japanaca koji nisu dovoljno dobro poznavali ni ameriki karakter ni njihovu industrijsku mo.

I ovog i prolog 7. decembra u Sjedinjenim Dravama drale su se komemoracije na taj dan, uz prisustvo malobrojnih preivelih veterana.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane