Beli kriminal

 

U novosadskoj Hitnoj pomoći, direktor zapošljava "preko stranke" ili "preko kreveta"

 

Daj mi, pa ću ti dati

 

Pred kraj decembra 2013. godine, na ruke našeg novinara Arpada Nađa stiglo je pismo u kome ga autor moli da mu pomogne kako bi ispovest lekarke iz Novog Sada (dr Šović), stigla do javnosti, jer je bila žrtva seksualnih ucena i maltretiranja na poslu od strane direktora Hitne pomoći: "...Upravo sam primio e-mail kojim me doktorka Šović, moli za pomoć. Veruj mi jako me potreslo jer se radi o jednoj izuzetno karakternoj i stručnoj doktorki prijatne naravi. Sada te molim da ovo proslediš Brki (Milovanu Brkuću, glavnom i odgovornom uredniku "Tabloida")...Molim te da ovo pročita i Milovančev (Aleksandar Milovančev, članu predsedništva SNS) koji je lično postavio dr Bogdana Živanovića na mesto direktora Hitne pomoći, kao predstavnika stranke Treća Srbija. Ja ću od danas početi da obilazim sve novinske redakcije i nevladine organizacije jer mi se ovo gadi. Ovakvo gaženje ljudskih prava nije bilo primereno ni srednjem veku. Voleo bih da i ovaj moj tekst proslediš Milovančevu i da čujem njegov ljudski stav o ovome.  Ja stojim iza svakog napisanog slova. Svi mi imamo sestre, žene, ćerke...Ovo je prelilo čašu. Vidimo se."

Tabloid objavljuje njenu ispovest koja je stigla i do sindikata radnika Hitne pomoći, ali, očito, bez efekta.

 

Priredio: Arpad Nađ

 

Poštovani, ugovorom o radu 16. marta 2012. godine, zasnovala sam radni odnos na određeno vreme do tri meseca, zbog potrebe procesa i organizacije rada sa direktorom Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Nenadom Arackim. Ovaj ugovor je otkazom prekinut 15. juna 2012. a dan kasnije, 2012. sam potpisala novi ugovor na isti vremenski period i zbog istog razloga. Taj ugovor je prekinut 15. septembra 2012, a 16. septembra 2012. potpisala sam ugovor na određeno vreme, na petnaest dana, "zbog potrebe procesa i organizacije rada". U ta dva slučaja, direktor je bio Zoran Štrbac.

Ugovor je prekinut  30. septembra 2012. godine na inicijativu dr Bogdana Živanovića, sa kojim sam 1. oktobra 2012. potpisala ugovor na mesec dana. Ugovor je prekinut 31. oktobra 2012. Ŕ1. novembra 2012. sam potpisala ugovor do 9. decembra 2012. takođe "zbog potrebe procesa i oorganizacije rada", a 10. decembra 2012. sam potpisala ugovor o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme radi zamene privremeno zaposlene dr Vanje Kurjakov, za vreme njenog odsustva sa rada zbog korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Dana 10. oktobra 2013. nakon što je dr Vanja Kurjakov prestala da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta potpisala sam i otkaz ugovora o radu.

Istog dana,10. oktobra 2013. sam potpisala novi ugovor na određeno vreme "zbog potrebe procesa i organizacije rada", ali je on prekinut istog dana, da bi sutradan, 11. oktobra 2013. potpisala novi ugovor "zbog potrebe procesa i organizacije rada" na period do 10. januara. 2014.

Sve do trećeg septembra 2013. nisam koristila godišnji odmor. Pisala sam molbu za godišnji odmor koja je odobrena, ali nisam dobila nikakvo rešenje. Za vreme tog godišnjeg odmora i mog boravka van zemlje mi je prekinut ugovor i dat novi.

U oktobru 2013, dat mi je godišnji odmor u trajanju od osam dana, to nisam sigurna, bez bilo kakvog rešenja, i u decembru sam bila takođe poslata na odmor u trajanju od deset dana, bez rešenja, a kako mi je objašnjeno, zbog prekida ugovora koji predstoji. U broj dana godišnjeg odmora sam računala i vikend.

U januaru 2012. sam usmeno zamolila upravu firme da mi omogući prvih pet dana januara slobodno zbog bolesti oca, koji je bio u vrlo kritičnom stanju, da bih bila uz njega, ali mi nisu  izašli u susret. Nakon njegove smrti 4. januara 2012. dobila sam rešenje o korišćenju slobodnih dana zbog smrtnog slučaja u porodici, do 14. januara 2013. Zvali su me da se vratim na posao 13. januara 2013. zbog dežurstva na trgu, uz obrazloženje "da mi neće biti loše jer pevaju bendovi Apsolutno romantično i Garavi Sokak!".

Od februara do maja sam dobijala razne ponude od strane direktora, jedne prilike mi je rekao kako sam vrlo lepa žena i kako bi, samo da hoću sa njim, mogla da rešim sve svoje probleme, kako ću ja biti prva na listi za ugovor na neodređeno vreme, na šta sam odgovorila da ne želim na taj način da dođem do posla. I da ne želim da budem bilo čija ljubavnica, da želim da radim ono što znam, i da već ima dovoljno žena koje se lome oko njega i da meni tu nije mesto.

 Onda je krenulo rovarenje po mom privatnom životu, iznošenje priča kojima nema mesta. Šef voznog parka je nastavio da bude uporan, sa svojim porukama, redovno kad je u alkoholisanom stanju,  neretko i kad je trezan. Za incident na stadionu "Karađorđe" (kada je vozilo hitne pomoći stalo na očigled publike) meni je rečeno da snosim krivicu i postavljeno mi je pitanje: da li znam da kažem-nemojte molim vas. Rekla sam da smatram da sam ispravno postupila, da je vozač bio zamenik šefa voznog parka i da on bolje nego ja zna šta može da se desi sa autom, mada sam ga upozorila da ne sme da se gura "jer može da preskoči zupčasti remen".  Direktor je sam izneo teoriju u kojoj sam ja pisac članka u  "Tabloidu" mada sa tim nemam nikakve veze.

Kad mi se poslednji put obratio rekao je da ću ja dobiti otkaz jer postoje jače stranačke veze, da je morao da primi dr J. Arsenović, da u januaru mora da primi u stalni radni odnos još jednog lekara po stranačkoj liniji. A da za mene nema mesta, jer nemam vezu.

Zbog svega ovoga, stvarno nemam kome da se obratim, volim ovaj posao, ostala sam bez oca, izdržavam majku i imam još gomilu problema. Ako ništa drugo, posle svega što su mi uradili nije fer.

 

Seksualno uznemiravanje u Hitnoj pomoći

 

Seksualno uznemiravanje i uslovljavanje u Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć Novi Sad, postalo je osnovni način komunikacije direktora dr Bogdana Živanovića zvanog Žilica sa mladim doktorkama ove zdravstvene ustanove.

Na startnom mestu Liman, sa koga na intervenciju kreću dve ekipe, maštoviti dr Žilica je odredio sam sebe da radi noćne smene u jednoj ekipi, dok u drugoj ekipi obavezno radi jedna od atraktivnih mladih doktorki. Doktorke su do te mere privlačne da je direktor odlučio da većinu radnog vremena radi kao lekar u ekipi, a poslove direktora u preostalim i prekovremenim satima.

I pored  dve potpuno prazne sobe za odmor u kojima mogu boraviti atraktivne doktorke (soba br 4. prazna preko godinu dana i bivša soba šefa smene!) dr Žilica je odredio da mlade doktorke noćne sate odmora provode u njegovoj sobi za odmor.

Njegova soba, istini za volju, ima najbolje uslove: topla i hladna voda, erotsku boju zidova, veliki televizor za noćne filmove, frižider za hlađenje vina itd. Dve od četiri doktorke koje noćne sate moraju provoditi u direktorovoj sobi za odmor, još nisu primljene za stalno, pa im ostaje da dobro razmisle kako do radnog mesta. Možda im za primer može poslužiti najiskusnija u harem-četvercu, koja je još davno unapređena i dobila duplu specijalizaciju. Zahvaljujući pronicljivosti dupe specijalizantkinje zadovoljeni dr Žilica može mirno da čeka momenat zapošljavanja dve mlade doktorke od kojih je jednu u svojstvu poslovne pratnje vodio na stranačku proslavu u Beograd.

Među zaposlenima u Hitnoj vlada veliko gađenje na ovakvo ponašanje  ovog seks-direktora, ali niko ništa ne preduzima da zaštiti ove devojke, jer se svi plaše rada u vaspitno-popravnoj ekipi Srem 2. Ovu ekipu je Žilica osmislio radi iživljavanja na dvojici tehničara koji su tužili Hitnu zbog zakinutih plata, a u kojoj se menjaju lekari i vozači koji „imaju komentare".

Ekipa mora imati najviši učinak od svih drugih ekipa pa dolazi na intervencije sa Petrovaradina u Novi Sad, tako umesto civilizacijskog pravila da unesrećenog spašava najbliža ekipa, unesrećeni građani u Novom Sadu čekaju kažnjeničku ekipu u proseku preko 20 minuta dok sa Petrovaradina stigne na mesto nesreće u Novi Sad!

 Da zaštiti ove devojke od seksualnog uznemiravanja, ništa nije učinio ni zakleti borac za prava radnika dotrajali predsednik Novog sindikata zdravstva Milan Delić. Na ovog sindikalnog preletača svi sindikati i nevladine organizacije u kojima je do sada bio potrošili su ogroman novac za njegovo stručno usavršavanje na prevenciji i sprečavanju mobinga (bio je predstavnik stop-mobing kancelarije  za Novi Sad), ali ovaj slučaj  Delić ne smo što nije spomenuo, već Žilicu ohrabruje potpisivanjem nekakvog "mirovnog sporazuma" o još mirnijem rešavanju mirnih sporova  između Novog sindikata i direktora.

Ovaj "mirovni" sindikalni lider nije bio u stanju ni sebe da zaštiti od direktorovog proganjanja, pa je" mirno"  radio u ekipi Srem 2 „dok se ne opameti". Dok Delić "mirno" ne ode u Krkobabićev podmladak, a vlast Novog Sada  bude „mirno" posmatrala Žilicino direktorovanje, ko zna koliko će mladih doktorki  mimo svoje volje  poniženo i  „mirno" morati provoditi noći u direktorovoj sobi za odmor, naročito ako direktorova muškost i pored godina i vina bude u stanju zauzeti stav „mirno".

 Interesantan je i slučaj jedne mlade doktorke koja nije pristala na seks sa direktorom od Nove godine. Ona više neće biti među zaposlenima u Hitnoj i pored toga što je završila  fakultet  u roku sa visokim prosekom, a u radu pokazala izuzetnu stručnost, sposobnost i izuzetan odnos prema pacijentima i saradnicima.

Na to mesto je primljena dr Jelena Arsenov (stranački kadar Treće Srbije) koja je studirala punih dvanaest godina, a urgentna medicina joj ide ko' babi smola. Kao kadar Treće Srbije primljena je mimo propisa i to bez jednog dana probnog rada, odmah na neodređeno vreme, tako da i druga mlada atraktivna  ali pametna i sposobna mlada doktorka, ako ne pristane na seks sa direktorom, može da računa da će joj se vrata Hitne pomoći Novi Sad uskoro zatvoriti. Direktor Žilica obmanjuje javnost o nekom vežem broju potrebnih ekipa hitne pomoći, koje ministarstvo neće da mu odobri.