Natrag

Rocky Stars Club-ure|uje Rajko Roki Dvizac

Rocky Stars Club-uređuje Rajko Roki Dvizac

 

Novinar i džentlmen

 

Da se danas dešavaju stvari koje ću vam ispričati,verovatno bih bio glavni junak svih tabloidnih listova i tabloidnih televizijsko-radijskih emisija. Istina i u ono vreme 70./80.

postojali su tabloidi As (Sarajevo), Top (Zagreb), Kaj (Maribor) i Itd (Beograd) ali oni ni blizu nisu bili današnjoj vulgarno-uličarskoj formi .Privatnost javnih ličnosti se poštovala u okvirima koje je propisivao kodeks novinara,moral,etika i lepo kućno vaspitanje…

A ako ste pri tome vešto skrivali svoj privatan život, diskrecija bi bila zagarantovana a u javnost bi „procurilo" samo ono što ste vi hteli da se zna.Tu i tamo povremeno bi bilo ponekog iskakanja ali i tada najveći domet svodio se na trač. Slikovito rečeno - tračevi u tabloidima bile su poput izazovne ženske haljine koja ipak više skriva nego što otkriva erotiku ali zato čitaocima budi maštu.I što je najvažnije - ništa nije izmišljeno.Svaki trač morao je da se proveri,bez obzira na novinarski izvor. Danas pak nema maštanja. Ne maštaju ni novinari,ni javne ličnosti ni čitaoci. Sve je na izvol'te. Duplo golo…

Ja sam se ponašao kao novinar i džentlmen. Moja deviza je bila (i ostala) : „Ja sam kao švajcarska banka - tajnost je zagarantovana"!

Do tračeva sam dolazio vrlo lako. Donosili su mi ih sami pevači. Ali ne kao danas - da tračaraju sami sebe da bi pošto-poto dospeli u novine.Otkrivali su mi male tajne svojih kolega i koleginica.A kada bi pak pričali o svojim tajnama činili su to tek da olakšaju dušu a nikako da o tome pišem.Pošto sam stekao reputaciju novinara od poverenja vrlo često mi se dešavalo da budem rame za plakanje ili pak ispovedionica. Od Zdravka Čolića do Sanje Doležal („Novi Fosili") i mnogih narodnjaka…

Za proteklih četiri decenije nikad nisam otkrio a kamoli objavio njihove male/velike tajne. Čak sam neke skandale zataškavao čuvajući im reputaciju,ugled i popularnost.Tajna je ostajala tajna,bez obzira što mi je ispričana. Kako sam čuvao njihove tajne o gresima privatnog života,tako sam pažljivo skrivao i sopstvene.

Ne samo što sam bio javna ličnost, već i mlad, lep, uspešan, popularan i novinar na glasu...Tek sa ove vremenske distance vidim koliko sam bio tražen i mažen. Nekad direktno, ponekad indirektno, a bogme se dešavalo da su se neke poznate pevačice hvalile svojim koleginicama da su spavale sa mnom, da sam im ljubavnik, da sam im dečko itd itd.

Na taj način su potvrđivale svoj uspon u karijeri, svoju popularnost, svoju privlačnostNaravno, o tome često nisam imao pojma i za njihove hvalospeve tek bi kasnije saznao. Samo jednom sam pokušao da demantujem lažnu ljubavnu vezu sa jednom pevačicom ali tek onda mi niko nije verovao. Zato sam digao ruke i puštao da mašta seksipilnih pevačica uradi ono što je naumila.

Uglavnom sam se kretao u krugu koje su činile pevačice - glumice - manekenke -novinarke. I iz tog kruga su najviše izvirali tračevi o meni i mojim ljubavnim aferama. Pošto sam važio za poželjnog ali zakletog neženju obasipan sam pažnjom najrazličitijeg profila. Od konkretne ponude lepe novinarke da mi dobrovoljno rodi sina bez ikakavih mojih obaveza do direktnih nabacivanja bez ikakvog povoda učinjenog sa moje strane. Naravno, lepoj novinarki sam se ljubazno zahvalio odbivši ponudu pazeći da je ne uvredim. Ostali smo prijatelji elegantno gurnuvši njenu velikodušnu ponudu pod tepih. Mnogo veći problem bile su dame koje su bez skrupula pošto-poto htele da mi sednu u krilo. Evo nekih karakterističnih napada…

Moj prijatelj i pobratim, mladi novinar Oliver, doveo mi je za sto u beogradskom hotelu „Union" mladu, lepu, atraktivnu i vrlo ambicioznu pevačicu "Biljanu"(tajnost je, rekoh, zagarantovana).

Pohvalio mi se da mu je to „nova devojka" a kada je ona otišla u toalet, zamolio me je da joj pomognem da postane popularna pevačica narodne muzike.  Kako da odbijem pobratima - pristao sam. No, čim je on otišao u toalet, ona je krenula u kontranapad. Očigledno da je o meni znala sve tračeve jer mi je bez uvijanja rekla da joj je moj pobratim služio samo da bi došla do mene. Bez uvijanja mi je ponudila svoje telo, gurnuvši mi u džep unapred spremljen papir sa adresom stana i brojem telefona:

"...A za Olivera ne brini. On ne mora ništa o ovome da zna. Uostalom, on mi služi samo da me izvodi na mesta gde dolaze poznati i brzo i lako ću ga otkačiti. Ako želiš da naša veza bude tajna, zadržaću ga još neko vreme kao paravan a ako hoćeš da javno izlazimo, šutnuću ga još danas" - u jednom dahu mi je iznela svoju ponudu mlada pevačica. Nisam bio šokiran njenom smelom izjavom, na to sam već navikao, već činjenicom da mi ju je doveo moj pobratim i da, ustvari, ja treba da ga namagarčim, a ne ona! Obećao sam joj da ću razmisliti a kada sam se posle par dana našao sa Oliverom nasamo - sve sam mu ispričao.

 Nije mi verovao. Čak se malo i naljutio. S obzirom da nisam nikad okrenuo njen broj telefona a i on ju je udaljio iz mog vidokruga, ona je vrlo brzo shvatila „igranku" i jednostavno ga napustila tražeći novu žrtvu. Tek posle toga, Oliver je došao kod mene, izvinuo se priznajući mi da sam bio u pravu. A „Biljana"? Ona je danas poznata pevačica narodne muzike. I bez mene je uspela da postane folk zvezdica. Za status velike zvezde sam joj bio ipak potreban ja. To mi nikad nije oprostila…

Sedeo sam jedno popodne sam u hotelu „Union" kada se na vratima pojavio poznati par. Ona - prelepa i izuzetno popularna glumica (još uvek je) a on - uspešan biznismen i menadžer, jedan od najcenjenijih ne samo u Beogradu, već i tadašnjoj Jugoslaviji. On mi se uljudno javio a ona je skrivala svoje čarobne oči iza tamnih naočara.

Iako je restoran bio poluprazan, na njeno insistiranje seli su sto do mene. Naručili su piće i ručak i počeli tihi a čini mi se žestok razgovor. Znao sam da joj je on bio ljubavnik jer je to bila javna tajna. U jednom trenutku nastade tišina a onda, na opšte iznenađenje, poznate glumica je ustala, okrenula svoju stolicu i sela pravo naspram mene. Skinula je naočare i zavodljivo mi se osmehnula. Osmeh je bio direktna ponuda. Pošto sam bio dobar sa njenim pratiocem/ljubavnikom, nisam znao kako da reagujem. Pogledao sam ga. On je sagnuo glavu i ćutao. Ćutala je i ona. Naslonila je svoju lepu glavu na sklopljene ruke ne skidajući pogled sa mene. Povremeno bi obliznula svoje sočne usne koje su jasno poručivale: „Tvoja sam,vodi me"! To je sve trajalo nekih minut-dva dok njen pratilac nije skupio hrabrost i pozvao je da se vrati za sto. Ona mi se još jednom značajno osmehnula, stavila naočare i vratila se za sto. Piće i hranu nije ni pipnula. Pokupila je svoje stvari i ustala. On je odmah ustao za njom.

Bacio je nekoliko novčanica na sto gde je ležao netaknut ručak i krenuo za njom. Na vratima ona se okrenula i darivala mi još jedan ljubopitljiv pogled i - otišla. Nedelju dana kasnije saznao sam da su njih dvoje raskinuli a posle godinu dana na jednom koncertu u „Pioniru" sasvim neočekivano glumica mi je prišla. Skinula je naočare i pružila ruku:

"Nas dvoje se znamo, zar ne"?  Klimnuo sam potvrdno glavom. Ipak sam ja bio novinar i džentlmen!

 

Nastaviće se…

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane