Natrag

Do koske

Do koske

 

Zašto je izvršna vlast razvlastila Bezbednosno informativnu agenciju?

 

Kome Služba služi?

 

Kako je Bezbednosno informativna agencija postala servis  moćnih grupa i pojedinaca, okupljenih oko vladajuće elite i njenih interesa, zašto još uvek nije usaglašen Zakon o bezbednosnoj agenciji sa Ustavom Srbije, i koliko je opasna ovako „raspuštena" i tragikomična BIA?

 

major Goran Mitrović

 

Ustavni sud Srbije saopštio je, nakon održane sednice 26. decembra prošle godine, da je odlučio da poništi kao neustavna tri člana Zakona o bezbedonosno informativnoj agenciji (Službeni glasnik RS broj 111/09). Narodnoj skupštini Srbije ostavljen je rok od četiri meseca da usaglasi Zakon o bezbednosnoj agenciji sa odredbama Ustava Srbije.

Od 26. aprila ove godine sporni članovi Zakona ne mogu se primenjivati, i rad ove agencije biće, praktično, onemogućen.

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije Odboru za kontrolu službi bezbednosti zastupnik Bezbedonosno informativne agencije, uputio je pismo u kojem navodi mogućnost da Agencija dođe u velike poteškoće, ako Narodna skupština, po hitnom postupku, ne usvoji novi Zakon. Izražena je u tom pismu koje je upućeno 24. januara ove godine, da ako dođe do vanrednih izbora, sigurno je da se do 26. aprila ne može konstituisati Narodna skupština Srbije.

Predlog BIA je da narodna skupština od Ustavnog suda Srbije zatraži produženje roka u kojem se treba promeniti osporene zakonske odredbe. Ustavnom sudu Srbije nije upućena iz Narodne skupštine nikakva inicijativa, a potom je odlukom predsednika Nikolića ona i raspuštena, zbog raspisivanja vanrednih parlamentarih izbora.

Odavno je Bezbedonosno informativna agencija postala Bezvezna informativna agencija! Dolaskom DOS-a na vlast, svaka fukara je mogla nekažnjeno da piša po ovoj službi, da javno sudi njenim rukovodiocima, da ih optužuje, presuđuje, hapsi, a najviše se u tom napadu isticao bračni par Danica i Vuk Drašković.

Danas je BIA zaista u punom rasulu. Visokobrazovani i upućeni operativci odlučili su da umesto državnog, vode svoje poslove. Postoje u Agenciji najmanje 20 organizovanih grupa. Svaki član te interesne grupe učlanio bi se u drugu političku stranku, tako da su spremno dočekali sve promene. Jedni drugima bi štitili leđa.

Čime se bave te organizovane grupe u srpskoj državnoj bezbednosti? Uglavnom rasprodajom informacija, praćenjem, uhođenjem...

Oni koji imaju novca, tajkuni, narkodileri, špekulanti, političari, mogu da naruče od ovih grupa iz BIA da im se dostave potpuni podaci o onome koji su interesantni za naručioca.

Tako se žrtva stavi na mere, a operativac napiše predlog da je dobio informaciju da se to lice često viđa u društvu nekog stranog diplomate, i to se lice legalno prati. Svi podaci se daju naručiocu. Cena je od pet do deset hiljada evra. Upućeni koji rade i Agenciji smatraju da je veći broj lica koja su ubijena, bio pod ''obradom'' interesnih grupa, koje su utvrđivale njihovo kretanje, veze, stanove.

Politizacijom BIA, za šefove su postavljana lica koja nemaju nikakvu predstavu o radu službe, niti standardima u njenom radu. Dovoljno je da operativci, koji ne izlaze iz stranačkih prostorija iz koje stranke je i direktor službe, preuzmu vođenje poslova.

Prethodni direktor BIA Nebojša Rodić dolazio je na posao u šest ujutru, i držao kolegijum, što je izazivalo urnebesno sprdanje na njegov račun, i niko ga ozbiljno nije shvatao. Sadašnji direktor je advokat, uvek pijan, koji čeka da postane specijalni tužilac za organizovani kriminal!

Da li Srbija ima Službu državne bezbednosti, i kome ona služi? BIA služi njenim organizovanim grupama. Vesela Udba je sve opasnija.

 

 

A.1

 

Neustavni članovi Zakona

 

Član 13

Direktor Agencije može, ako je to potrebno iz razloga bezbednosti Republike Srbije, svojim rešenjem, a na osnovu prethodne odluke suda, odrediti da se prema određenim fizičkim i pravnim licima preduzmu određene mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja, u postupku utvrđenom ovim zakonom.

Član 14

Odstupanje od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, na predlog direktora Agencije odobrava odlukom predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno sudija tog suda koji je određen da po ovim predlozima odlučuje u slučaju odsustva predsednika tog suda (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija), u roku od 72 časa od podnošenja predloga.

Predlog i odluka iz stava 1. ovog člana sačinjavaju se u pismenom obliku. Predlog sadrži podatke i činjenice koje su od značaja za odlučivanje o primeni mere.

Odobrene mere mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produžiti još jedanput najduže na još šest meseci.

U slučaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno ovlašćeni sudija u obrazloženju odluke navodi razloge odbijanja.

 

Član 15

Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, a posebno u slučajevima unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, odstupanje iz člana 14. ovog zakona može svojim rešenjem naložiti direktor Agencije, uz prethodno pribavljenu pismenu saglasnost za početak primene odgovarajućih mera predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno ovlašćenog sudije.

U slučaju iz stava 1. ovog člana pismeni predlog za primenu odgovarajućih mera dostavlja se u roku od 24 časa od dobijanja saglasnosti.

Odluka o nastavku primene odgovarajućih mera, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 72 časa od podnošenja predloga.

Odluka o obustavi odgovarajućih mera mora biti pismeno obrazložena.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane