Natrag

Kako u Srbiji posluje nema~ka kompanija

 

Kako u Srbiji posluje nemaka kompanija

 

Simens pljaka podmiivanjem

 

Bez ikakvih, ili preko nametenih tendera, Simens je u Srbiji ve dobio poslove vredne 1,4 milijarde evra, a za podmiivanje je u cenu uraunao izmeu 10 i 25 odsto. Svoje usluge ova kompanija zato moe da naplauje i tri puta vie nego u drugim zemljama. U veini evropskih drava i u SAD-u Simens je ve osuen za plaanje odtete zbog korupcije i naduvanih cena, ali u Srbiji nema ko da ga tui, jer su svi u vlasti korumpirani.

 

Mersiha Hadi

 

Dok 70 odsto nacije gladuje i ivi u bedi, Simens naplauje 25.000.000 evra odravanje trivijalnih sistema, gde ili nema potrebe za redovnim odravanjem ili je na realnom godinjem nivou cena 20.000 evra. Primeri su Srpska kovnica novca, Narodna banka, razni objekti EPS-a ... Samo za Srpsku kovnicu novca odravanje se plaa 1.000.000 evra godinje.

Demokratska stranka i URS su kljuni Simensovi lobisti, zbog ega su se desetine miliona evra slili na njihove raune. Nemaki i austrijski istrani organi imaju sve ove podatke, i istragu privode kraju.

Simens je 90 odsto poslova u Srbiji dobio bez ikakvog tendera, a ukupna vrednost premauje 1,4 milijarde evra. Prosena mara sa kojom Simens radi u Srbiji je 200 odsto, a za korupciju izdvaja od 10 do 25 odsto, u ta su upueni i svi Simensovi rukovodioci.

Glavni pregovara u sluaju svih aktivnosti je generalni direktor Simens Srbija Tihomir Rajli.

Dosadanjii isplaeni iznosi za korupciju su 75 miliona evra raznim politiarima i dravnim direktorima, a ukupan iznos za koji je osteena drava u ovim aktivnostima ugovaranja bez tendera je oko 550 miliona evra.

U sluaju sudskog spora Srbija bi mogla bez problema da dobije gotovo pola milijarde evra, s obzirom da su se evropski i ameriki zvaninici ve dogovorili za obeteenje od 1,6 milijardi evra od Simensa. U ovaj iznos nisu ukljuene sume za pojedinane zemlje, kao to je Grka koja se nezavisno nagodila, pa je ukupna cifra obeteenja koji je naplaen neverovatnih 3,7 milijardi evra.

U Srbiji Simens kroz lana sponzorstva daje fiktivno novac, da bi dobio posao, kao u slucaju Univerzijade gde je za sponzorstvo dao mizeran iznos, a dobio poslove za 18 miliona evra. "Sponzorstva " se prave da bi se Simens pribliio domaim politiarima. Iznosi predvieni za "dobroinstva" su zanemarljivi i oni su farsa za medije i javnost, ali svaka aktivnost u tom smeru nije dobronamerna ve ima svoj jasno definisan cilj.

Najoigledniji i ujedno najsmeniji primer korupcije predstavlja fabrika generatora u Subotici. U tu fabriku e Simens navodno investirati 24 miliona evra i zaposliti 150 radnika. Iako ve unapred imaju potpisane ugovore sa nemakim i austrijskim dobavljaima, oni su okupili 250 jadnih srpskih preduzimaa, obmanjujui ih da su potencijalni isporuioci, a za tu "humanost"su dobili nagradu od Zorane Mihajlovi, ministarke energetike. Prirodno, jer je prema Simensovom biznis planu glavni klijent i krava muzara godinama EPS. Domai dobavljai nee dobiti nita, jer su sistemi i delovi nemakih dobavljaa unapred atestirani da bi mogli da se prodaju, tako da se unapred znalo da je 250 jadnika pozvano radi Simensovog marketinga.

Direktor eleznica Srbije Dragoljub Simonovi je potpisao prvi ugovor sa Simensom za rekonstrukciju elektro sistema vredan 11,8 miliona evra. Zapravo, dogovor Rajlia i Simonovia je vredan 35 miliona evra, ali se krenulo od manjeg iznosa, jer su cene naduvane za vie od 45 odsto, a i da ne bi upadali u oi.

Jedan od najbliih Simonovievih saradnika detaljno izvetava jednu stranu sluzbu o njegovim aktivnostima, a ona ve ima gomilu kompromitujuih podataka o njemu. Simens je ivotno zainteresovan da se ne pokrene istraga koja bi ih kotala pola milijarde evra i zabranila im rad, po uzoru na Grku.

Tender za elezniku stanicu Prokop koji su raspisale eleznice, a koji finansira kuvajtska vlada, objavljen je u januaru, ali se ve zna pobednik, a to je Simens, jer je to deo dogovora sa Simonoviem.

Koridor 10 je ve dogovoren, a Simens se javno hvali da e ugovor biti potpisan neposredno posle izbora. Ve je dogovorena farsina donacija,  da Simens kao "dobrocinitelj" nesto ulaze.

U Drugom svetskom ratu srpski zarobljenici su radili u Simensovim fabrikama u kojima se proizvodilo oruje i municija koja je na Balkanu liila ivota 1.5 miliona Srba. Preko 12.000 Srba radilo je u Simensovoj fabrici "Zyclon" koja je proizvodila gasne komore za holokaust, ali i sam otrovni gas.

Na kraju je 90 odsto Srba iz fabrike zavrilo u tim gasnim komorama da ne bi bili svedoci rada u Simensovim fabrikama. U Simensovim gasnim komorama je umrlo blizu 5.000.000 Jevreja, Srba i Roma.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane