Natrag

Postdemokratija

Postdemokratija

 

Žurkata na akrepi

 

Poslušao me Boris Tadić, delimično. Zauzeo je lični stav i napustio DS, ali nije sačuvao obraz i dostojanstvo, jer napravio je odmah novu glupost i formirao novu stranku sa kojom izlazi na izbore. Nije problem u tome što je rešio da osnuje novu partiju, već u tome što je to uradio samo zato da bi mogao da izađe na ove izbore, a onda, ako pređe cenzus, da se proda i nekako, bilo kako, na mala vrata da se ušunja u vlast. Zajedno sa takođe pokojnim Nenadom Čankom. Alal vera! Našla rupa zakrpu. I ko će to da finansira? Onaj kome to najviše odgovara, Vučić, naravno. A ko će da plati? Pa, svi mi, građani.  Đilas je promtno uzvratio istom merom, oživljavanjem još jednog političkog mrtvaca, Zorana Živkovića. Bal vampira može da počne, zaključuje Tabloidov kolumnista Mile Isakov, dugogodišnji novinar, bivši potpredsednik Đinđićeve vlade, a potom ambasador Srbije u Izraelu  

 

Piše: Mile Isakov

 

Dugo ste čekali, počnite, uzviknuo je predsednik Nikolić i vanredni izbori, čiji rezultati su unapred poznati, pretvorili su se u bal političkih vampira. Bivši predsednik države i DS, Boris Tadić, okupio bivšeg predsednika vojvođanske Skupštine i bivšeg republičkog poslanika Nenada Čanka, zajedno sa bivšim gradonačelnikom Šapca i bivšim ministrom za pravosuđe i poljoprivredu, Dušanom Petrovićem, da nam isisaju još malo demokratske krvi.

U drugom timu bivšeg DOS-a, naći će se bivši gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, udružen sa bivšim premijerom i bivšim biznismenom Zoranom Živkovićem iz Niš. U izbornu trku političkih vampire, svakako će se uključiti, takođe bivši, dečko koji obećava i bivši potpredsednik vlade Čeda Jovanović, kao i bivši predsednik države i premijer Vojislav Koštunica. Ne zna se još kako, ali u vlast će ponovo pokušati da se uglavi i bivši večiti ministar za lovu, Mlađan Dinkić, sa bivšim G17.

A tu su i bivši Slobini, zajedno sa bivšim arkanovcem iz bivšeg Svetozareva i bivšim delatnicima udruženog rada. I naravno Šešelj, bivši vođa i uzor bivših radikala. Svi oni će izigravati protivkandidate bivšim četnicima i radikalima, na čelu sa bivšim ministrom za cenzuru medija i bivšim Prvim potpredsednikom vlade, Aleksandrom Vučućem, čija će jaja na krivini zanositi bivši dosovci i ministri opšte prakse Rasim Ljajić i Velja Ilić. Lepo društvo!?

 

 I sad kažu glasaj. Za koga, majke ti? Ako ćemo za bivše, svi su bivši. Ako ćemo za nove, svi imaju neke nove partije.

Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Naša žaba, kad je već nismo progutali onomad kad je to Đinđić predlagao, diže tri. Naime, u Evropi su u trendu nove stranke, pa sad i kod nas niču ko otrovne pečurke posle kiše. Nedavno je u Sloveniji, naš zemljak, Srbin, a ko bi drugi, izumeo novu partiju par meseci pre izbora i sa njom pobedio. Posle je, zbog onoga što je radio kao bivši gradonačelnik Ljubljane, smenjen i uhapšen. U Italiji, jedan TV zajebant, takođe napravio novu stranku pred izbore i sa njome zauzeo treće mesto i petnaest posto mesta u parlamentu.

U Izraelu, isto tako, TV novinar, koji takođe vuče korene iz naših krajeva, jer pokojni otac mu, Tomi Lapid, beše rođen u Novom Sadu, pred same izbore sastavio novu partiju i ušao u vlast i postao ministar finansija. A sve to je patentirano, gde drugde nego u Srbiji, sa formiranjem nove stranke pod imenom Srpska a napredna, kao da se u večito avangardnoj Srbiji može biti nazadan. Nedugo potom, kako i priliči uvek naprednoj Srbiji, ta je stranka i preuzela vlast. I opet će ako bude sreće.

Dakle, nove parije su in, dobitna kombinacija, pa naše krastače, digle sve četiri u vis i čekaju da ih poljubi neki anđeo, može i Angela. Očigledno da je narodu pun kufer stranaka koje se već decenijama smenjuju na vlasti, presipajući iz šupljeg u prazno. Nove su bolje, već samim tim što su nove. Makar i sa starim vođama, Domanovićevskog tipa. Kad već ne možemo da kupimo novi auto, novi televizor, pa čak ni novu platu da dobijemo, možemo novu pariju. Džaba. Ili bar tako nam se čini, da je badava. Tako je i Tadić mislio, kad je onomad pomagao da se osnuje SNS, koja mu je došla glave. Važno mu je samo bilo da razbije tada moćne Radikale, nije pitao za cenu jer novac i onako nije davao iz svog džepa.

Kao što se vidi, ima neke kosmičke pravde u tome da nam bivši radikali sednu za vrat, jer sami smo finansirali njihovo preobraženje u evrofanatike. Dobro, sad, bilo je tu malo, ili malo više, i evroatlanske love, ali to se, kao, ne zna. Zna se samo da su preko noći postali miljenici i u EU i preko Atlantika, a kako i ne bi kad igraju sve po njihovom taktu. Tako su postali i veliki taktičari, da daš nešto za ništa. Predaš sever Kosova, a dobiješ rezervaciju za Brisel, dok ćeš ulaznicu možda dobiti kad priznaš Novu televiziju i Novu državu na svojoj teritoriji. I bićeš ko nov.

Da bi sve bilo u tom maniru, najnovijeg, bivši radikali, kao ganc nova vlast, raspisuju nove izbore, da bi dobili novi legitimitet. U to ime, oca i sina i svetoga duha, pomažu i Novu demokratsku stranku, još stariju i lepšu od stare DS, koju time rasturaju k'o Dubrovnik. A tu, neophodnu patinu Novoj DS, daje starmali počasni predsednik sa srebrom u kosi, zlatnim rezervama u džepu i bronzanom statuom bivšeg predsednika države u gaćama. Malo se, doduše, poštapa sa Čankom, ali i to ima svog šarma, jer i taj se dobrovoljac poslednjih ratova, diskretno ofucao, kao da je motornim sankama prešao preko Albanije, a ne pešačku zonu u centru grada. Kao uostalom i njegova Vojvodina naša dika...

Elem, Vučić, kojem sad najviše odgovara da se razbije demokratska stranka i podele preostali demokratski glasovi, nesumnjivo ima svoju računicu. Uzda se u to da je Tadić već toliko onemoćao da neće moći da se otrgne kontroli i da ga ugrozi, kao što su Toma Nikolić i on to njemu uradili. A jako bi voleo, baš njega da upregne u svoj četvoropreg, sa kojim namerava i preko Begeja. Istina nije dovoljno nabreko, ali tu su Čanak, Kostreš i Pastor, da to kompenzuju svojim gabaritima.

I verovatno je Prvi&Jedini u pravu, da od te vojvođansko-šabačke čivije neće biti ništa, kao ni od ostatka DS sa niškim akcentom. Međutim, sve takve kalkulacije, za jedne izbore koji se održavaju juče, obično se pokažu kratkovidim, jer pošto se pobednik već zna, oni i nisu važni za formiranje vlasti sutra, nego za u buduće. Naime, dovedene na ivicu provalije, demokratske snage u Srbiji, pri čemu ne mislim ni na jednu partiju, ni koaliciju, koje se tako nazivaju, biće primorane da se pregrupišu za bitke koje dolaze, a kojih će svakako biti uskoro.

Ovi izbori, budući da ništa ne odlučuju, mogli bi poslužiti upravo za to, da se demokrate svih boja probude i otrezne, da se otresu svih vampira i pokondirenih tikvi, svih balansera i mutivoda, svih lopova i lažnih biznismena, domaćih i stranih plaćenika. To neće biti teško jer i ovog puta će takvi pokušati da ponovo zlorabe to ime, dakle biće grupisani u takve stranke i koalicije, lako prepoznatljive po prefiksu demokratska ili nova. Već samo to, da se otrese mangupa iz sopstvenih redova, bio bi veliki dobitak za demokratiju u Srbiji. Još ako bi se pri tom, a sve je moguće na slobodnim izborima, oslobođenih čak i od izbora, stvorio makar zametak nečeg istinski novog i demokratskog, bilo bi to ravno pobedi.

Jer i ovi će uskoro izgubiti izbore, pa neće biti druge nego da vlast preuzme ono što će sad, na ovim izborima, biti bar prepoznato kao istinski nova demokratska opcija, prekaljena na svim glupostima svojih predatora. Bivalo je ranije da revolucija jede svoju decu, a kod nas naravno sve obrnuto, deca revolucije, pojela su nju. Dakle, novu vlast, sa novim privremenim legitimitetom, još ovaj put će formirati Vučić i kompanija, ali već od tog trenutka počeće da jača ideja koja će se iskristalisati u ovoj kampanji. Čak i ako se u njoj ne pojave pravi. Ako nemaš pravu ponudu, za početak je dovoljno da spoznaš ono što dokazano ne valja i da konačno raskrstiš sa tim zabludama. I to je nekakav početak. Kad tačno znaš šta ne valja i nećeš, lakše ćeš pronaći ono pravo, jer ćeš to potražiti na sasvim drugoj strani.

Ne znam u ovom trenutku šta bi to moglo biti, ali u nekim detaljima iz kampanje koja je tek počela, prepoznajem neke osvežavajuće vetrove koje je donela Košava. Naime, pored Vučića, kojem je, imajući u vidu njegovu novu ulogu, to u opisu posla, kod zavejanih na mećavnoj vetrometini pored Feketića, sasvim neočekivano, ali sasvim u skladu sa političkim marketingom, pojavio se i Novak Đoković. Znam da je još rano za njega, ali za koju godinu, kad se Prvom istopi ovaj snežni legitimitet, ko zna. U svakom slučaju, takav bi nam valjao, pa bi bilo dobro razmisliti o tome. I Novak, ako već nije, i svi mi željni istinskog pobedničkog mentaliteta. Svetskog, a našeg.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane