Natrag

Plja~ka

Pljaka

 

Politiki testament inievog potpredsednika: Tajni izvetaj Obradovievog kabineta o Mlaanu Dinkiu skrivan deset godina (2)

 

uvar najprljavijih tajni

 

Novinar i publicista Domagoj Margeti, doao je do tajnog izvetaja raenog za potrebe kabineta pokojnog DOS-ovog ministra,Vuka Obradovia. Izvetaj se tie svih afera u kojima je glavna figura bio Mlaan Dinki, dugogodinji ministar i personifikacija takozvane finansijske vlasti u Srbiji. Zahvaljujui ovom istraivanju, jo jednom je baeno novo svetlo na aferu takozvanih kiparskih rauna

 

Pie: Domagoj Margeti

 

Tajni izvjetaj Ko je i kako pljakao Srbiju?", due od desetljea uvan je u privatnoj arhivi nekadanjeg potpredsjednika inieve Vlade zaduenog za borbu protiv korupcije Vuka Obradovia, ovjeka koji je o Mlaanu Dinkiu i njegovim postpetooktobarskim aktivnostima oito (sa)znao previe. Izvjetaj, koji je oito nastao kao rezultat prikupljanja informacija u Obradovievom kabinetu, prua presjek informacija o koruptivnom i kriminalnom djelovanju Mlaana Dinkia nakon petooktobarskih promjena, te o nizu nezakonitih radnji koje je bivi guverner sredinje banke i bivi ministar financija poinio na tetu financijskog i monetarnog sistema Srbije, kada je u vrlo kratkom razdoblju pogasio praktiki sve tada vodee poslovne banke u zemlji.

Pozadinske informacije o Aferi Dinki, koje otkriva ovaj dokument Obradovievog kabineta, razotkrivaju model kriminalizacije institucija kojim se posluio Dinki, kako bi gaenjem mree srpskih banaka, zapravo, onemoguio istragu o tokovima novca ne samo iz vremena reima Slobodana Miloevia, nego i tokove novca nakon petog oktobra, kada su mnogi nasrnuli na taj pozamaan tranzicijski financijski plijen u Srbiji. Je li Mlaan Dinki bio ista, koji je uklanjao prljave tragove financijske oligarhije koja je opljakala Srbiju? Je li postavljen u tadanju Narodnu banku Jugoslavije kako bi onemoguio istrage o tokovima novca sistemski pljakanog iz dravnog budeta?

 Je li bio ista tragova o zajednikim prljavim, financijskim, ratnoprofiterskim, tranzicijskim poslovima Zagreba i Beograda od devedesetih godina na ovamo? Tajni dokument sauvan u kabinetu Vuka Obradovia, daje dio odgovora na ova pitanja, i upotpunjava mozaik informacija o zakulisnim tranzicijskim igrama i kombinacijama.

 

Guverner, taoc mladog jurinika: Mlaino petooktobarsko osvajanje NBJ

 

...Sa grupom naoruanih ljudi, u pratnji eksperata koji su znali da upotrebe mehanizme nacionalne banke, Mlaan Dinki u zgradu Duana Vlatkovia, tadanjeg guvernera, a da se ovaj nije makar javno pobunio. Istina, to se dogaalo u vreme dok se izlivao narodni bes na trgu ispred Skuptine i RTS-a, u Takovskoj ulici, ali je vrednost jednog guvernera ne u stavljanju potpisa na novanice, ve u odbrani onoga to mu je narod poverio.

Jo mnogo dana iza toga Vlatkovi je ostao talac Dinkia. U revoluciji zapaljene Skuptine i televizije, nasilno otete NBJ, ali ne i ispaljenog metka osim suzavca, bilo je i onih koji su insistirali na legitimitetu i legalnosti, pa je samim tim valjalo saekati da se konstituie Skuptina i ona izabere Dinkia za guvernera. Vlatkovi je dotle ponizno pruao usluni servis potpisivanja onog to je Dinki odluivao.

Na protest poslanika da se ovek bez dana radnog staa postavi na mesto guvernera, preko medija je odgovorio sam Dinki. Ako neete mene, bile su njegove rei, neete dobiti niti Labusa za potpredsednika savezne Vlade. Za manje obavetene, to je znailo: neete dobiti ni podrku Zapada!

Kada je Skuptina progutala prvu ucenu i obeala mandat Dinkiu, javnost je ponovno bila okirana: mladi delija se oglasio i rekao da ne prihvata za zamenika nekadanjeg guvernera, koga je kandidovala Crna Gora, o emu su se koalicioni partneri usaglasili. Traio je da on sam imenuje svoga zamenika. Pobedio je opet Dinki. Uz minimalne ustupke: zamenik je istina iz Crne Gore, ali niko od monetaraca ili bankara, ve bivi ministar poljoprivrede u Vladi Mila ukanovia.

Istina, obojici je oigledno bilo dovoljno da meu najbliim saradnicima imaju Jelaia iz Doje banke, koja je i inae kreirala utemeljenje nove monetarne politike demokratske Jugoslavije. Zbog sporosti, nerazumevanja ili loe nauene lekcije, Dinki je prolog leta i dobio jedinicu za ono to je dotle uradio. Dinki je istog trenutka svoj kabinet proglasio za 'ratni tab' i krenuo u razaranje srpskog bankarstva. Iako su sve drutvene banke ve bile transformisane i pretvorene u akcionarska drutva, pa samim tim imali i vlasnike u vidu akcionara koji su osnivai, iz privrede i drugih institucija, ili su jednostavno kupovinom akcija na tritu stekli i pravo upravljanja bankama, Dinki je puem sebe proglasio za jedinog vlasnika...", navodi se u ovom dokumentu sauvanom u privatnoj arhivi Vuka Obradovia.

Dinki je oito znao da u vrijeme promjena koje su se odvijale tijekom petog oktobra strateki treba kontrolirati upravo onu instituciju koja je krila tajnu o svim financijskim, bankarskim i tokovima novca - tadanju Narodnu banku Jugoslavije. Dok su ljudi ruili reim, Dinki je preuzeo kontrolu nad NBJ i tadanjim guvernerom, pa niti ne udi daljnji razvoj dogaaja oko velikih antikorupcijskih istraga koje su propale zahvaljujui Dinkievom unitavanju tragova, kao to je to sluaj sa istragom o tzv. ciparskim parama. S druge strane, nakon imenovanja na mjesto guvernera, Dinki je pokrenuo projekt gaenja nekadanjih dravnih banaka u Srbiji, ije su arhive i rauni skrivali tajnu o navedenim tokovima novca. Gaenjem tih banaka, Dinki nije samo praktiki ugasio srpski bankarski sistem, nego je unitio tragove tokova novca od 1990.-ih pa sve do nakon petog oktobra, ime je financijskoj eliti na Balkanu omoguio da u miru nastave svoje poslovne operacije, novcem kojeg su opljakali iz drava nastalih raspadom bive SFRJ.

 

Sudovi presudili: Dinki nezakonito zatvarao banke

 

...Dinkieva destrukcija bankarstva brzo je dala rezultate - sa vie ili manje otpora, odrani su Upravni odbori i smenjena su postojea rukovodstva, a na mesto njih su doli ljudi koji su unapred znali da im je jedini zadatak da umesto 'grobara u trajku' , oni 'spuste kovege u raku', dotle u svetu poznate i priznate banke, koje su Srbiju odrale tokom sankcija. I koje su uspevale da posluju sa svetom usprkos blokadama i iji su akreditivi, na oiglednu zapanjenost kreatora sankcija prihvatani u svetskom bankarskom svetu.

Iza toga je doao period pojedinanog obrauna izmeu guvernera (Dinkia, op.a.) i manjih banaka, uglavnom privatnih koje nisu imale nikakvu ansu. Epilog je, guverner je izgubio svih devetnaest sudskih sporova sa devetnaest likvidiranih srpskih, najee privatnih banaka, ali sve su one prestale da rade?! Sa nekima je Dinki gubio i po nekoliko sporova.

...Kada su mu sudije najvieg suda u Jugoslaviji ponitile kod nekih banaka i tree reenje i naloili da se banke otvore, a da NBJ ne moe da ih sprei u tome, Dinki je podneo krivine prijave protiv tih sudija. Bio je to neuveni skandal u praksi bilo koje zemlje u svetu...

Krunski dokaz Dinkia bio je omiljena premisa guvernera - svi su oni 'Miloevievi simpatizeri'. Ni traga o zakonu, o pravnim normama, o ustavnim zatitama koje graani i institucije imaju od razbaruenih svojevoljnika iji je jedini argument 'debela lea' G 17 i Kalanjikov u rukama! Javno, Dinki je traio smenu tih sudija. I dobio je. Ako predsednik Kotunica ikada bude istraivao poetak ruiniranja svog autoriteta i gubljenja vlasti u Srbiji, onda se on okliznuo upravo na Dinkievom monetarnom udaru.

Devetnaest banaka imaju u trezorima presude najviih sudskih instanci da im je guverner nezakonito uskratio dozvolu za rad. I ne rade. Nema ih vie. Kako je meu tim bankama najveim delom bio uloen privatni kapital, a Srbija ide putem kapitalizma, onda e se tadanja vlast nai pred istom dilemom kao i ova sada: kako i na koji nain nadoknaditi tetu koju je voljom svoje osionosti, a ne vaeih zakona, naneo guverner Dinki...", stoji u dokumentu.

Samo po sebi, ovakvo nezakonito ponaanje visokog dravnog dunosnika predstavlja korupciju i organizirani kriminal, jer se radi o grubom krenju zakona, kako bi se nekome pribavila znatna imovinsko financijska korist, a zbog ega je drugoj strani, vlasnicima i dravi nastala znatna financijska i imovinska teta, koju e prije ili kasnije netko morati isplatiti oteenima, na ovaj ili onaj nain. Primjer nezakonitog gaenja Astra banke, moda najbolje oslikava ovaj Dinkiev bankarski kriminal, kojim je omoguio da bankarsko trite u Srbiji preuzmu banke sa stranim franizama, iza kojih su skrivane zapravo multimilijunske operacije pranja novca, sa tajnih inozemnih rauna koji je zadnjih dvadesetak i vie godina izvlaen u inozemstvo iz drava bive Jugoslavije.

 

Primjer nezakonitog gaenja Astra banke

 

...Astra banka je dan uoi konferencije za tampu guvernera NBJ, oktobra 2001. godine dobila inspekcijski nalaz o kontroli poslovanja poslovnice Astra banke na Kipru sa sumnjom da je plasman 36 miliona USD, star oko pet godina i uz redovni revolving i naplatu kamate, prema miljenju inspektora NBJ 'rizian'. Trailo se miljenje banke. Nalaz je u Astra banku stigao oko 13 asova. Istog dana oko 15.30 asova guverneru je poslato pismo u kojem ga banka obavetava da e postupiti po njegovom nalogu i u roku od pet dana, koliki je rok i dat od strane NBJ, izneti svoje argumente, iako smatra da plasman nije rizian. Uz to, moli guvernera da za tih pet dana ne iznosi nita u javnost...

...Guverner, meutim, Astra banku smatra 'svojom glavnom senzacijom' na konferenciji za tampu i dopunjava je tvrdnjama, koje mogu da budu osporene u svakom svom detalju. On sumnja da je tih 36 miliona USD 'rizinog plasmana', zapravo novac koji su Karii uzeli i time sazidali svoje vile na Dedinju. ak i da je tako - plasman nije rizian. Banka ima vile na Dedinju koje u svako doba moe da proda i naplati svoj plasman.

Ali, banka vie ne moe da zaustavi lavinu sumnje koju je guverner pokrenuo. Guverner ne staje na tvrdnjama, ma koliko one bile neosnovane, ve postavlja rok od est meseci da se uredi stanje na Kipru, pa kada mu se uinilo da je time propustio ansu da zatvori Astra banku, ispravlja svoju greku i posle mesec dana, opet bez razloga, uvodi administratora NBJ u Astra banku, to ima pogubni psiholoki znaaj. Za samo mesec dana rada administratora u Astra banci je od 17 000 deponenata, broj opao za 20 odsto. Postaje jasno da nije re o zatiti depozita i tednje klijenata banke, ve o patolokoj potrebi da se guverneru iskopaju nove pikanterije za sledeu konferenciju.

Ve na sajmu u Novom Sadu guverner optuuje Bogoljuba Karia da je svojim odlaskom iz zemlje uznemirio klijente banke i izazvao blokadu. I nainio korak dalje: posumnjao je da neko stoji iza Karievog kapitala. To na sve lii, osim na dostojanstveno i odgovorno ponaanje guverner nacionalne banke. Dakle, guverner i dalje izlazi sa tvrdnjama koje ne smiruju, ve unose paniku na finansijskom tritu", navodi se dalje u izvjetaju sauvanom u arhivi inievog potpredsjednika.

 

Bilans Dinkievog bankarskog kriminala

 

...Bilans takvog ponaanja Dinkia je bio: zatvorio je 22 banke, izgubio je spor sa 19 banaka, a sa Astra bankom je u dva maha i Vrhovni sud donosio izvrno reenje da se ponitava reenje guvernera, uz injenicu da je ak menjan i sastav Suda, a Astra banka i danas iako ima dovoljno kapitala za likvidno poslovanje, nema licencu.

Ima li kog ko eli da istinski razumno razmotri ove injenice i sagleda svetske, a ne domae posledice ovakve destrukcije bankarskog sistema od strane guvernera Dinkia!

Ako je ita dobar razlog da se hladne glave razmisli o sugestiji da je najbolje reenje, najbolja pomo u borbi protiv korupcije i kriminala, provera injenica i izlazak u javnost tek kada se raspolae sa vrstim dokazima, jer je to jedini i temeljni nacionalni interes, onda je to nain na koji se Dinki obraunavao sa srpskim bankama, a za raun stranih banaka, koje su dolazile u ovu zemlju sa po pet miliona nemakih maraka, a kasnije pet miliona evra. Svi ute da su to banke erke, osnovane po naem zakonu i odgovaraju pred naim zakonom ne snagom kapitala svojih domicilnih banaka, ve sa tih pet miliona evra. Svaka od njih je tu sumu samo na tednji povratila u prvim mesecima rada.

Dinki je rasprodao nae bankarsko trite za neku siu i njegov viceguverner, moda i sluajno, u jednoj TV emisiji je i rekao da je Astra banka ukinuta upravo uoi konverzije marke u evro, jer su se konkurenti oito poplaili da Astra banka ne uzme lavovski deo tog kolaa. Istini za volju, valja rei da je i ta akcija guvernera prola katastrofalno: od 8,6 milijardi nemakih maraka, koje su zamenjene bez provizije i beleenja porekla novca, u bankama je ostalo samo 1,7 milijardi maraka, a sve ostalo je samo prolo kroz Dinkievu mainu za pranje novca" i vratilo se tamo gde je i bilo: u slamarice ili van zemlje!", zakljuuju autori izvjetaja pohranjenog u kabinetu Vuka Obradovia.

Procesi koje naelno opisuje ovaj izvjetaj iz Obradovieve arhive samo daju naslutiti pozadinu svega onoga to je Dinki radio kasnije u sluajevima istrage tzv. ciparskih para, ili pak u Sluaju Mobtel. Dakle, iza svega se krila oito puno vea tranzicijska pria, puno ozbiljnija i prljavija tranzicijska tajna. Mlaan Dinki je tako postao uvar jedne od najprljavijih i najkrvavijih petooktobarskih tajni - tajne tokova novca. Tko je, kako, kada, gdje, preko koga, prebacivao novac sakriven na tajnim raunima, koji su jedno vrijeme kontrolirani preko bive Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka koje je ugasio Dinki?!

 

(Nastavie se)

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane