Natrag

Misija

Misija

 

Dulijan Asan: Sajferpank, sloboda i budunost Interneta (5)

 

Cenzurisanje Gugla

 

Diskusije heroja antiglobalizma Dulijana Asana, koje je vodio sa svojim saborcima Dejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Deremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je tampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujui izdavakoj kui Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznaajnije delove iz ovog znaajnog svedoanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.

 

 

Dulijan Asan

 

 

ENDI: Da probam da rezimiram, jer tehnika bezbednost i bezbednost vladinih pitanja su dve odvojene stvari: Moe da napravi potpuno bezbedan tehniki sistem ali e Vlada smatrati da nije dobar, jer oni misle da je bezbedan kada oni imaju uvid u sistem, kada ga oni kontroliu, kada oni mogu da probiju njegovu tehniku bezbednost. I nije u pitanju bilo to to Dejk moe da ue u avion, ili eli da ubije nekog, da otme avion ili ve neto slino. Ve je u pitanju njegova mogunost da utie na vladinu politiku tako to e putovati u druge zemlje, obraati se ljudima i iriti svoje ideje. To je ovih dana za vlade irom sveta neto najopasnije to im se moe dogoditi - kada ljudi imaju bolje ideje od njihove politike.

DEJKOB: Zaista cenim to si tako lepo zavrio moju misao, ali eleo bih da naglasim da je mnogo gore od toga jer se radi o podacima koje prikupljaju o svima. To se deavalo i pre nego to sam uradio bilo ta interesantno. To se deavalo zbog same injenice da sam putovao, a sam sistem, njegova arhitektura, je potpomogla to prikupljanje podataka. To se desilo pre nego to sam zbog bilo ega zaustavljen, pre nego to sam deportovan iz Libana, pre nego to se amerika Vlada zainteresovala za mene.

ENDI: Moda su predvideli sve to pre nego to si bilo ta uradio.

DEJKOB: Naravno da jesu, i to delimino zahvaljujui prikupljenim podacima. Meutim, meni uvek daju drugaije odgovore. Najee je u pitanju jedan te isti, uniformisani, odgovor zato to moemo". Na to ja kaem ok, ne poriem va autoritet - u stvari poriem va autoritet, ali ga ne osporavam ovog trenutka - ve samo elim da znam zato se sve to meni deava?" Na sve to ljudi mi sada govore zar nije oigledno? Radi na Toru", ili sedi pored Dulijana, ta si oekivao?"

A meni je sve to fascinantno zato to e mi svako od tih ljudi koji me zaustave negde - obino je u pitanju carina ili granina policija ili Agencija za carinu i imigraciju ako su Sjedinjene Drave u pitanju - rei da je to pre svega zato to imaju pravo da to urade. Neki su mi govorili i gluposti poput Da li se sea 11. septembra? Eto zbog toga", ili zbog toga to elimo da nam odgovori na neka pitanja, a procenili smo da ovde ima najmanje prava".

I u tim situacijama e ti uskratiti pravo na advokata, i uskratie ti pravo na toalet, ali e ti dati vodu, dae ti neto da pije, kao diuretik, da bi te uverili da ipak eli da sarauje na neki nain. Tako vre pritisak na tebe, iz politikih razloga. Postavljali su mi pitanja poput toga ta mislim o ratu u Iraku, ili ratu u Avganistanu. U sutini, sve vreme su ponavljali taktiku koju je FBI imao tokom programa prljavih trikova" (COINTELPRO). Oni su, na primer, pokuavali da nametnu svoj autoritet da bi promenili politiku realnost mog ivota, i ne samo da izvre pritisak na mene da promenim svoje stavove, ve i da im dam poseban uvid u ono to se deava u mojoj glavi. I zaplenili su moju imovinu. Nisam ba u mogunosti da priam o svemu to se desilo jer je sve to u nekoj sivoj zoni zbog koje nisam siguran da li smem da govorim o njima. Sasvim sam siguran da se to deavalo i drugim ljudima, ali nikada nisam uo da se njima to desilo.

Jednom sam se sa Pirson aerodromu u Torontu vraao kui sa nekog porodinog okupljanja. Vraao sam se za Sijetl, gde sam tada tamo iveo, i zadrali su me na aerodromu, odredili su me za sekundarni skrining, pa za tercijalni, da bi me na kraju zatvorili u eliju. I toliko su me zadrali da sam na kraju zakasnio na svoj let. I tu postoji jedna veoma zanimljiva injenica, a to je da su tehniki te elije za pritvor ameriko tlo na kanadskom tlu, tako da oni primenjuju pravilo da ako propusti let ili ima mnogo vremena do sledeeg leta, mora da napusti taj prostor.

Tako da su me tehniki izbacili iz Amerike tako to su me predugo drali u pritvoru, pa sam morao da uem u Kanadu, odletim na drugi kraj zemlje, iznajmim kola i preem granicu. Kada sam stigao na granicu pitali su me koliko dugo ste bili u Kanadi?" i kada sam im odgovorio nekih pet sati plus ono to su me zadrali u Torontu", to je ukupno bilo oko osam sati. Na to su mi odgovorili uite unutra, opet emo vas zadrati".

Kola su mi potpuno rasturili, kao i kompjuter, pregledali su mi sve stvari, a mene su zatvorili. Na pola sata su mi dali pristup toaletu, tako da bi moglo da se kae da su bili milostivi. To je ono to nazivaju vanredni pregled na granici - a to rade zato to im je omogueno da se tako ponaaju, uzeli su to pravo i niko im ga nije osporio.

DULIJAN: To je ono to se tebi dogodilo, a kada priam sa ljudima iz Kine i kada oni priaju o velikom zatitnom kineskom zidu -mi na Zapadu priamo o tome kao o cenzuri koja spreava kineske dravljane da proitaju ta se na Zapadu pria o kineskoj vladi ili ta priaju kineski disidenti ili Falungong ili BBC, to je u stvari propaganda - njihova briga nije cenzura. Njih brine to to da bi postojala internet cenzura mora postojati i nadzor interneta. Da bi neko proveravao ta neko gleda i da li je to dozvoljeno ili ne, taj neko to mora da vidi, a ako ve mogu to da vide mogu i da snime to. I to ima zastraujui efekat na Kineze, ne to to su cenzurisani, ve to to se pijunira i snima sve to itaju. to je istina kada smo svi mi u pitanju. To je neto to menja ljude, kada postanu svesni toga. To menja njihovo ponaanje, tako da postaju neodluniji i ree e se aliti zbog postupaka razliitih organima vlasti.

DEJKOB: Ali to je potpuno pogrean odgovor na takav uticaj. To to su, na primer, meni uradili na granici nije jedinstveno, jer je svaki Amerikanac arapskog porekla posle 11. septembra morao da proe kroz slina iskustva. A ja samo ne elim da iskoristim privilegiju to imam belu kou i ameriki paso i ne elim da utim o tome, jer to to rade je pogreno, o tome da zloupotrebljavaju tu mo koju imaju. Zato moramo da se usprotivimo tim stvarima, kao i neki hrabri ljudi u Kini, poput Isaka Maoa. On se snano suprotstavlja ovakvoj vrsti cenzure jer, u principu, pravi odgovor na nju je ne podlei pritisku samo zato to vlada ima mogunost da to uradi.

 

 

 Ipak Dulijan je jo uvek iv, zar ne?

 

DEREMI: Eto opet priamo o politici jer, u osnovi, ono to ti govori jeste da ljudi moraju da se bore za svoja prava - ali ljudi moraju da razumeju zato to treba da urade, kao i da imaju mogunost da komuniciraju meusobno da bi mogli to da urade. Bio sam u prilici da razgovaram sa nekim ljudima iz Kine - ne znam da li su bili na nekom poloaju tamo ili su bili izabrani da razgovaraju sa mnom - i dok sam razgovarao sa njima vrlo esto su mi davali odgovor da je to za dobro naroda. Postoji cenzura, da, ali kada ne bi postojala cenzura dolo bi do ekstremnih pojava, stvari koje se nikome ne bi svidele, tako da Vlada preduzima te mere da bi sve bilo dobro."

DEJKOB: To je argument i onih koji uzimaju ljudske organe. Da ne propadnu!

DEREMI: Ako pogledate nain na koji funkcionie kineska cenzura vidite da je to, tehniki posmatrano, jedan od najnaprednijih sistema koji postoje na svetu.

DEJKOB: Apsolutno.

DEREMI: uo sam da na Weibo-u - to je kineska verzija Twitera - Vlada ima takvu mogunost filtriranja da moe da sprei da odreeni prefiksi (hashtags) ne preu granicu odreene provincije.

DEJKOB: Veoma je vano da budemo svesni da kada ljudi priaju o cenzuri u Aziji govore kao da se to deava nekom drugom, kao da pogaa samo neke ljude tamo negde. A moramo da znamo da kada neko u Sjedinjenim Dravama pretrauje neto na Guglu moe da mu pie da su odreeni rezultati pretrage izbaeni zbog pravnih zahteva.

Postoji razlika izmeu ta dva - naravno, i u tome kako se primenjuju, kao i u drutvenoj realnosti toga kako, zato i gde - ali veliki deo u stvari ini arhitektura. Na primer, ameriki internet je potpuno decentralizovan tako da je veoma teko primeniti kineski stil cenzure.

DULIJAN: veliki deo toga ini Gugl, a Gugl se moe cenzurisati. Veliki broj stranica koje se odnose na Vikiliks su na Guglu cenzurisane.

DEJKOB: Bez sumnje, ali poto je indeks sam po sebi besplatan mogue je uraditi diferencijalnu analizu.

DULIJAN: Da, u teoriji.

DEJKOB: U teoriji. A u praksi postoje ljudi koji rade na otkrivanju te vrste cenzure tako to sagledavaju razlike iz razliitih perspektiva iz razliitih delova sveta. Ali mislim da je vano zapamtiti da cenzura i nadzor nisu problemi negde drugde" - ljudi na Zapadu priaju je Irancima, Kinezima i Severno Korejancima potrebna anonimnost i sloboda, a ne nama ovde".

I kada kau ovde" obino misle na SAD. Ali ne radi se samo o ugnjetavakim reimima, jer ako si meu onima na vrhu u bilo gde, onda taj reim za tebe nije ugnjetavaki. Veliku Britaniju recimo smatramo sjajnom dravom, vedska je takoe divna, a ipak, ako nisi vie u milosti ljudi na vlasti tvoja pozicija nikako nije sjajna. Ipak Dulijan je jo uvek iv, zar ne? To je onda simbol da je to slobodna zemlja - da li je to tako?

DULIJAN: Naporno sam radio da bih zadrao sadanju poziciju. Ali moda bi trebalo da razgovaramo o internet cenzuri na Zapadu. Meni je to veoma zanimljivo.

Ako se vratimo u 1953. godinu i pogledamo veliku Sovjetsku enciklopediju koja je deljena svuda. Ponekad su ubacivali izmene u nju kako se menjala politika u Sovjetskom Savezu. Kada je ef sovjetske tajne policije, NKVD-a, Berija, 1953. godine umro, vie nije bio u milosti i ceo odeljak posveen njemu je potpuno izbrisan tako to su oni koji su bili zadueni za Enciklopediju poslali izmenu koju je trebalo staviti preko odeljka o Beriji. To je bilo potpuno oigledno.

Taj primer i spominjem jer je potpuno oigledan i toliko uoljiv da je postao deo istorije. Dok sada u Britaniji Gardijan i neki drugi veliki dnevni listovi briu itave prie iz svoje internet arhive, tajno, bez ikakvog traga. Recimo proba da pronae stranicu sa tekstom o sluaju prevare koju je napravio milijarder Nadmi Aui i vidi da pie Stranica nije pronaena", jer su je izbrisali i iz indeksa.

Ispriau vam koja je bila moja uloga u prii o Nadmiju Auiju. Kada je 1990. Irak izvrio invaziju na Kuvajt to je izazvalo Rat u Zalivu.

Prognanoj kuvajtskoj Vladi je bila neophodna gotovina pa su poeli da prodaju nekretnine, ukljuujui i naftne izvore, izvan Kuvajta. Britanski biznismen, Nadmi Aui, koji je u Veliku Britaniju tokom 1980-ih emigrirao iz Iraka, gde je bio na vanoj poziciji u okviru reima Sadama Huseina, je bio posrednik u tom poslu i na kraju je optuen da je za kanalisanje nelegalnih provizija u vrednosti od 118 miliona amerikih dolara. Ta istraga je bila najvea anti-korupciona istraga u evropskoj posleratnoj istoriji. Aui je 2003. godine osuen za prevaru u sluaju nazvanom Elf Aquitaine".

Bez obzira na to, on ima preko 200 kompanija registrovanih na njegovu luksemburku kompaniju, kao i neke preko kompanije u Panami. Umean je u posleratne irake mobilne kompanije, kao i mnoge druge poslove irom sveta.

 

 Cenzurisanje materijala

 

 

U SAD, Toni Rezko, jedan od uesnika kampanje prikupljanja novca za podrku kandidaturi Baraka Obame za Senat, je dugogodinji prijatelj Auija, koji je njegov finansijer. Aui i Rezko su na slian nain bili povezani i sa bivim guvernerom Ilinoisa, Rodom Blagojeviem.

I Blagojevi i Rezko su osueni zbog korupcije, Rezko 2008, a Blagojevi 2010-11. godine (nakon to je FBI snimio njegov telefonski razgovor u kome je pokuao da proda Obamino bive mesto u Senatu).

Tokom 2007-8. dok je Obama vodio kampanju za predsednike izbore, amerika tampa je poela da istrauje njegove veze. Istraivali su i Rezka i pronali neto u vezi sa kupovinom kue Baraka Obame. Tokom 2008, neposredno pre poetka suenja, Rezko je primio 3.5 miliona dolara od Auija, to nije prijavio sudu, iako je morao, tako da je zavrio u zatvoru zbog toga.

Tako da se panja tampe u SAD okrenula ka Auiju, dok je u Britaniji svojim advokatima iz "Carter-Ruck" kancelarije naloio da krenu u agresivnu kampanju protiv onih koji su tokom 2003. Izvetavali o Elf Aquitaine" skandalu i njegovoj osudi u Francuskoj. Britanska tampa se nala na njegovoj meti, kao i ameriki blogovi, tako da znamo da su desetine tekstova izbrisane. Veina tih tekstova, ukljuujui i arhivu britanskih novina, je prosto nestala. Kao da nikada nisu postojali.

Ne pie primili smo pravnu albu i odluili da uklonimu priu". Ti tekstovi su nestali i iz indeksa. Ali Vikiliks ih je iskopao i ponovo objavio.

DEJKOB: Oni briu istoriju.

DULIJAN: Ne samo da menjaju istoriju, ve prestane da postoji. Kao Orvelov diktum onaj ko kontrolie sadanjost kontrolie prolost, onaj ko kontrolie prolost kontrolie budunost".

Na Zapadu je dolo do neutvrdivog brisanja istorije, a to je cenzura nakon objavljivanja. Samocenzura pre objavljivanja je mnogo ekstremnija i esto se ne moe otkriti. Bili smo svedoci toga kada je Vikiliks tokom Kejblgejta radio sa razliitim medijskim partnerima irom sveta, tako da smo mogli da vidimo ko je cenzurisao na materijal.

Na primer, Njujork Tajms je izmenio depeu u kojoj se kae da su milioni dolara upotrebljeni da bi se kroz naftne kompanije koje rade u Libiji, tajno uticalo na politiki dobro povezane Libijce. U depei se ak ni navodi ime naftne kompanije, ali je Njujork Tajms to izmenio u kompanije koje pruaju naftne usluge".

 Verovatno najflagrantniji primer je verovatno nain na koji je Njujork Tajms upotrebio depeu u kojoj se na 62 strane izvetava o raketnom programu Severne Koreje i o tome da li su prodali projektile Irancima, iz koje je Njujork Tajms iskoristio dva odeljka da bi, u svom tekstu, tvrdio da Iran ima projektile koji mogu pogoditi Evropu, dok se u depei tvrdi upravo suprotno.

Gardijan je izmenio depeu o bivoj premijerki Ukrajine, Juliji Timoenko u kojoj se kae da moda skriva svoje bogatstvo u Londonu.

 Cenzurisali su i sve optube da je kazahstanska elita u osnovi korumpirana - bez navoenja imena - kao i optube da su i ENI", italijanska kompanija u oblasti energetike koja posluje u Kazahstanu, kao i British Gas" korumpirani.

 Gardijan je u principu cenzurisao sva mesta na kojima se neka bogata osoba optuuje za neto, osim u sluajevima kada je Gardijan ima neki institucionalni problem sa tom bogatom osobom.

Tako se na primer u depei o organizovanom kriminalu u Bugarskoj spominje jedan Rus, a Gardijan je ceo tekst tako formulisao kao da je cela depea o njemu, iako je njegovo ime bilo samo jedno od mnogih na toj listi pojedinaca koji su u Bugarskoj povezani sa organizovanim kriminalom.

pigl je cenzurisao odeljak u kome se govori o tome ta radi Angela Merkel - ne govori se o povredi ljudskih prava, ve o nekim isto politikim odlukama. I jo mnogo slinih primera.

ENDI: Ako pogledamo planetu zemlju nae poimanje slobode informisanja i slobodnog toka informacija ini veoma radikalan novi koncept. Mislim da se ne razlikuje mnogo ako uporedimo Evropu i ostale zemlje. Postoje zemlje koje imaju demokratski okvir, to znai da moe da ita i da razume, a moda i da se na zakonit nain bori protiv infrastrukture cenzure, ali to ne znai da je nema, a postoje i zemlje poput Saudijske Arabije ili Kine gde je teko i pokuati to.

 

 

 Paedo-Nacisti

 

 

 

DULIJAN: Moje iskustvo pokazuje samo da je Zapad sofisticiraniji u broju zaobilaznica i zavaravanja o tome ta se u stvari deava. Ti slojevi su tu da bi pruili mogunost poricanja da postoji cenzura. Na cenzuru se moe gledati kao na piramidu. Vrlo svesno, samo vrh piramide viri iznad peska. Taj vrh je javan - tube za klevetu, ubistva novinara, vojska koja oduzima kamere itd. Ali to je njen najmanji deo. Sledei sloj, ispod tog vrha ine svi oni ljudi koji ne ele da budu na vrhu, koji vre samocenzuru da ne bi zavrili na tom vrhu. Sledei sloj ine sve forme ekonomskih uzroka ili pokroviteljstava data da bi ljudi pisali o nekoj temi.

Sledei sloj je sirova ekonomija - koja je tema ekonomina, ak i ako se ne ukljue ekonomski faktori iz gornjeg sloja piramide. Zatim dolaze predrasude italaca koji imaju odreen nivo obrazovanja, tako da je, sa jedne strane, njima lako manipulisati lanim informacijama, a sa druge strane, ne moete im ni saoptiti neku prefinjenu istinu. Poslednji sloj je distribucija - na primer, neki ljudi jednostavno nemaju pristup informacijama na nekom jeziku. To su slojevi koji ine piramidu cenzure. A ono to Gardijan radi svojim izmenama Kejblgejta nalazi se u drugom sloju.

Ali, takva cenzura se uvek moe negirati jer se ili deava izvan dometa javnosti ili zato to ne postoji uputstvo da se odreena tvrdnja cenzurie. Novinarima se retko daju uputstva poput nemoj da pie nita o tome" ili nemoj da objavi tu injenicu".

Umesto toga oni shvataju da se to od njih oekuje zbog toga to razumeju interese onih kojima ele da se priblie ili umile. Ako se ponaa kako treba pomazie te po glavi i nagradie te, a ako ne nema nita od toga. Potpuno jednostavno. Volim da navodim ovaj primer: oigledna cenzura koja se deavala u Sovjetskom savezu, cenzura o kojoj se toliko prialo na Zapadu - tajna policija koja u sred noi dolazi po novinara i odvodi ga iz kue - se pomerila za 12 asova.

Sada ekamo dan da bismo novinarima oduzeli kuu, kada izgube pokroviteljstvo i ne mogu vie da plaaju svoje dugove. Novinare izbacuju iz kue tako to im oduzimaju kue. Zapadna drutva su se specijalizovala u pranju cenzure i postavljanju stvari oni koji imaju mo tako bilo kakav javni govor koji uspe da se probije teko moe da utie na stvarne odnose moi visoko fiskalizovanog drutva, jer su ti odnosi sakriveni iza slojeva kompleksnosti i tajnosti.

ENDI: Deremi je spomenuo paedo-naciste.

DEJKOB: Vraamo se na paedo-naciste.

DEREMI: Dva jahaa u jednom.

ENDI: Pojam paedo-nacista na dobar nain sumira nemake, ili deo evropskih argumenata za cenzuru. Nemaka ne eli nikakav sadraj koji lii na govor mrnje na internetu iz istorijskih razloga, i naravno, ako ljudima kae da mora da ogranii internet zbog pedofila, moi e da uradi ta god eli. Takoe, postoji i interni dokument Evropske komisije o zadravanju podataka u kome se kae sledee Treba vie da govorimo o deijoj pornografiji jer e nam to obezbediti podrku ljudi".

DULIJAN: hajde da priamo o tome? Da bismo cenzurisali jednu stvar, recimo deiju pornografiju, da bismo spreili ljude da je vide mi moramo da nadgledamo sve to svi rade. Moramo da izgradimo infrastrukturu za to. Moramo da izgradimo ogroman pijunski i cenzorski sistem da bismo cenzurisali samo jednu stvar.

ENDI: To je stvar mehanike - tzv. pred-cenzorski sistem u Nemakoj te obavezuje da imenuje pravno odgovornu osobu za sve to objavljuje. Tako da ako objavi neto, bilo da je na papiru ili na internetu, a da nisi rekao ko je pravno odgovoran za sadraj, ve si prekrio zakon. Time si odredio odgovornost tako da ako neko prekri zakon time to distribuira deiju pornografiju ili neto tob sadri govor mrnje, moe da kae ok, nai emo gde je stacioniran, uhvatiemo ga i skloniemo to sa interneta".

DULIJAN: Time cenzuriemo onog ko objavljuje a ne onog ko ita.

 

 

                                                                                                                           (Nastavie se)

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane