Natrag

Nismo mi od ju~e

 

Nismo mi od juče

 

Epizoda 122

 

Zoran Milojević

 

Junak mog detinjstva, mornar Popaj, napunio je osamdeset pet godina. On je oduvek imao, bio i voleo sve što ja nisam. Imao je jake mišiće, bio je pušač i voleo je spanać i Olivu koja izgleda kao slika na kojoj je skakač sa motkom, bez skakača. Eh kada bi se popaj rodio među Srbima, pa da sveže Velikog Badžu i popne ga na jednog od dva Roksandićeva konja ispred Skupštine, da ga kljucaju orlovi i gavrani i da ga najnemoćniji golubovi obeleže svojim izmetom.

On bi svim Olivama sa svih medija zapušio usta i podario im metlu sa oznakom  " Er Srbija", uz kartu u jednom pravcu ka Marsu. Svaki Pera Ždera bi morao na rigoroznu dijetu i srpski narod bi počeo da diše. I prestala bi potreba za kalibrom od koga rana teško zarasta.

Znajući sadržinu mojih romana, mnogi me pitaju šta mislim o prvom delu serije "Ravna gora". Posle prvih epizoda sam nešto prigovarao, a sada sam na promociji istoimene knjige video Vuka Draškovića, zaćutao sam sasvim.

Znajući koliko Vuk ništa ne zna o Ravnoj Gori, niti išta razume o ravnogorskoj ideji, mislim da je po moj nervni sistem najzdravije da ćutim. Ćutanjem se najviše kaže. Ko od Srba razume, razumeo je, ko ne razume, razumeće. Doći će dan kada će sva Srbija razumeti.

Drugi levičar, Dragan Bjelogrlić se busa u grudi kako se ponosi srpstvom i lamentira nad siromaštvom naroda i tvrdi kako će opet morati da se desi revolucija. Ali  drug Bjelogrlić nikako da kaže a protiv koga bi se desila ta revolucija u Srbiji? Protiv najbogatijih Srba?

Miškovića, člana predsedništva CK SKS kada mu je predsednik bio Slobodan Milošević? Najbogatiji Srbi su danas, od jednom bivši komunisti njihovi sinovi ili đaci. Nijedan od bogatih Srba nije simpatizer Ravnogorskog pokreta. U koga će, dakle pucati budući Bjelogrlićevi revolucionari? Voleo bih da čujem objašnjenje!

Izvesna Almira, ili slično, pevačica iz Sarajeva, često peva na Hrvatskoj televiziji tzv. "sevdalinke" za koje se već tvrdi da su bošnjačka narodna muzika. A te "sevdalinke" uglavnom su komponovali Srbi: "...U lijepom starom gradu Višegradu" (Dragiša Nedović) "Banjaluko i ta tvoja sela" i prođoh Bosnom kroz gradove (Krnjevac) "Ko se jednom napije vode sa Baš-čaršije (Novica Negovanović) "Malenim Sokakom" i "Kada sretneš Hanku" (Rade Jovanović)...

Vrhunac bezobrazluka je da dotična pevačica iz Sarajeva, kao najpopularniju "sevdalinku" peva "Karanfil se na put sprema", pesmu ispevanu u vreme Cara Dušana. Karanfil je mlad vojnik, koji prvi put kreće u rat. Oteli su nam teritorije, oteli jezik, oteli pismo, na redu je pesma. Ima li nekoga da u ime Srba vikne: "Dosta bre!"

Srbi jesu malobrojan narod  ali su i narod sa genom velikog naroda. Ne dozvolimo da nas prisvajaju, Srbi nisu usvojenici za koje se traži hraniteljska porodica.

Deca u Novom Pazaru, školuju se na Bosanskom jeziku. Zadivljen još jednom tekovinom pobede partizana nad četnicima, ipak sam se zamislio. Šta ako neko od te dece bude hteo da studira na Medresi već na Beogradskom unverzitetu?  Došao mladi Novopazarac na medicinski fakultet, predaje dokumenta i kaže službeniku na prijavnici:

"Selamim te, akbabab ukabulio sam zahtev za hećima izdurati!"

Srbija je definitivno u nokdaunu, tetura se, ruke joj nemo bivaju pružene u nepoznato, kao slepac u noći.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane