Natrag

Slu~aj jedne rehabilitacije

Slučaj jedne rehabilitacije

 

Trideset godina slobode u tamnici

 

Novinar Vladimir Marković osuđen je davne 1979. godine od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu zbog teksta koji je bio "štetan" po tadašnju vlast i njenu propagandu. U presudi je pisalo da je "napisao, štampao i distribuirao" tekst u kome je tvrdio da je u  Jasenovcu pogubljeno 60. 000 Srba, Jevreja, Hrvata, Roma...

Broj žrtava koji je Marković naveo u svom tekstu, koristeći argumentaciju Franje Tuđmana, tadašnjeg disidenta i generala JNA, bio je dovoljan razlog da bude optužen za "krivično delo širenje lažnih vesti". Tuđman zbog toga nije odgovarao nikada, ali je zato Markoviću Rešenjem broj 1901/78, određena "mera bezbednosti, psihijatarskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi". Od tada do danas traje njegova Golgota i svojevrsni oblik društvene izolacije...

Pokušaj da u dvadeset prvom veku doživi svoju sudsku rehabilitaciju, propao je Rešenjem Višeg suda u Beogradu (14. februara 2013. godine). Ali, ono što je Viši sud odbio, Apelacioni sud je ukinuo Rešenjem reh.br.48/13. Tako da Vladimira Markovića čeka još postupaka i, ukoliko bude dovoljno uporan, još malo nade da će jednom doći do satisfakcije za svoje dugogodišnje stradalništvo.

Danas neverovatno zvuči pasus iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu: "...Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, pravosnažnim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu, K.br.1901/78 od 23.2.1979. godine, predlagač je oglašen krivim zbog toga što je u drugoj polivini marta meseca 1978. godine u Beogradu, prenosio lažno tvrđenje u nameri da izazove neraspoloženje i uznemirenje građana, na taj način što je napisao i umnožio cirkularno pismo, u kojem je naveo sledeće: 'Po sigurnim i pouzdanim statistikama u svim logorima u Hrvatskoj je za vreme rata pogubljeno 60.000 ljudi, i to, kako Srba, tako i Hrvata, Jevreja, Cigana i drugih antifašista, a ne 600.000 samo u Jasenovcu, kako se to udesetostručuje, da bi se potencirala nekakva kolektivna i trajna krivica hrvatskog naroda."

Ovaj sud, konačno, nakon toliko godina, u vezi Markovićevog zahteva za rehabilitaciju, konstatuje i sledeće: "...S obzirom na izloženo, osnovani su žalbeni navodi da je pobijeno rešenje, zbog pogrešne primene materijalnog prava navedenog u ovoj odluci, za sada zasnovano na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, pa je iz tih razloga moralo biti ukinuto".

Ovo, naravno, otvara novu mogućnost da Vladimir Marković bude sudski rehabilitovan. To nikako ne znači da će nebeska pravda biti zadovoljena, jer je toliko nepravde načinjeno da nikakva rehabilitacije ne može da vrati njegovo zdravlje, narušeno torturom takozvane nasilne psihijatrije koja je primenjivana na njemu u bolnici Kazneno popravnog doma u Beogradu, u periodu od 23. maja 1975. godine pa sve do 2. aprila 1982. godine. Jer je nakon tog "tretmana", nastupila i profesionalna i socijalna izopštenost, koja je odredila njegovu dalju  profesionalnu i privatnu sudbinu.

Cena koju je platio za slobodu mišljenja i govora, ne može biti plaćena nikakvim naknadnim presudama u njegovu korist. Ali, uprkos tome, rešenje o rehabilitaciji bi nešto značilo čoveku koji je posvetio život dokazujući da je istinska žrtva ideološkog, mentalnog i svakog drugog terora.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane