Natrag

Kontranapad

 

Kontranapad

 

Zimska Olimpijada u Sočiju, događaj bez presedana u istoriji sportskih takmičenja

 

Da budućnost ne zaboravi na prošlost

 

U trenutku kada se ovaj tekst bude pojavio pred čitaocima, 22. Zimske olimpijske igre u Sočiju će biti na polovini programa. Biće to do sada najveća, najskuplja i najglamuroznija zimska Olimpijada u istoriji. Imaće najbolje obezbeđenje, neviđeno do sada, ali, sasvim sigurno, i nove sportske rekorde koji će rušiti one stare, postignute na prethodnim Igrama. 

O sadašnjoj i nekim bivšim Olimpijadama, piše Miroslav Vislavski, naš urednik sportske rubrike, publicista i dugogodišnji sportski radnik.

 

 Miroslav Vislavski

 

 

 Zimske olimpijske igre u Sočiju su pripremane na najvišem nivou i ubedljivo su najskuplje igre koje su do sada održane. Olimpijske igre su odavno prestale da budu sportski događaj. Kapital je u prvom planu. I pre početka, Olimpijada u Sočiju je doživela rekorde. Informacije kazuju da je neviđena podrška sponzora, marketinških partnera, vlasnika licenci, snabdevača...Krajem januara, ukupna suma ugovora je dostigla preko milijardu i po dolara. Po tome, radi se o najvećem rezultatu u istoriji zimskih i letnjih Igara!

O rekordima, Glas Rusije izveštava da posetioci i učesnici Igara imaju u ponudi preko 5000 vrsta suvenira sa olimpijskom simbolikom! Ostvarena je rekordna prodaja igračaka sa maskotom Igara od 3,5 miliona komada! Procenjuje se da će svakodnevno u programu Igara biti obuhvaćeno 75.000 navijača, 5000 sportista, 12.000 novinara, 25.000 volontera... Stručnjaci najavljuju iz marketing programa prihod od oko 500 miliona dolara. Jedna od zanimljivosti koje ove Igre čine drugačijim od prethodnih je u činjenici da će se na ovom događaju pojaviti i učestvovati takmičari sa kontinenata odakle nisu dolazili. Biće tu takmičari sa Afričkog podneblja, zatim iz Brazila, Filipina...

Potpisani su marketinški ugovori sa deset međunarodnih korporacija - partnerima Međunarodnog olimpijskog komiteta, kao i sa osam nacionalnih partnera. To su brojke koje prevazilaze rezultat iz 2012. u Londonu. Obaraju se rekordi reklamnih ugovora svetskih TV kompanija koje prate Olimpijadu. Rekordi se obaraju i u sportskom programu u kome će se pojaviti dvanaest takmičenja više u odnosu na Vankuver pre četiri godine!

Ono o čemu Rusija brine su stvari koje nemaju nikakvu vezu sa sportom, ali se prepliću sa sportskom svakodnevicom života. Politika postaje nezaobilazna u istoriji olimpizma. Na ovakvim manifestacijama , terorizam je tražio i povremeno nalazio svoje pogodno tle. Nedužni takmičari i učesnici događaja su padali na postolje žrtvenika u ime nerazumljivih ideala koje su bolesni umovi pokušavali da naplate tamo gde nije mesto borbi za ideale.

Tako je ostala večita opomena iz 1972. kada je na Minhenskoj letnjoj Olimpijadi teroristička organizacija „Crni septembar" pobila jedanaest članova Izraelskog olimpijskog tima. O tome još uvek postoje mnoga živa svedočenja.  Ovu dramu pamti istorija, ali i naši sportisti koji su se zatekli u neposrednoj blizini tragediju. Zvonimir Vujin, Slavko Obadov i Milan Nenadić, „bronzani" na toj Olimpijadi u boksu, džudou i rvanju, kao i džudista Pavle Bajčetić su mi podrobno govorili o tom zločinu koji je uzdrmao svet.  Detaljnije su o tome govorili od najznačajnijih trenutaka u bogatim sportskim karijerama ovih velikana!   

Na žalost, Soči i Rusija su poslednjih nedelja postali meta ludaka. Dva samoubilačka napada u decembru su pokazali rešenost terorista da ugroze učesnike olimpijskih igara.

Posle napada u Volgogradu, na nekoliko dana uoči otvaranja Igara, usledile su  pretnje olimpijskim komitetima Austrije, Slovenije, Slovačke, Mađarske, Italije. Mada su se pokazale lažnim, pretnje su za sportiste ipak uznemiravajuće.

Oko 37.000 policajaca i pripadnika specijalnih jedinica vojske obezbeđivaće Igre. Nadgledanje neće samo biti na tlu već i na nebu uz pomoć satelita, a i na Crnom moru će biti ograničena plovidba. Vojnici će imati protiv-vazdušni sistem Pancir-S, što je nova generacija raketa zemlja-vazduh. Bezbednost učesnika Olimpijade u Sočiju je veliki ispit koji polažu službe Ruske federacije.

Na put u Soči, sportiste Srbije bez prevelike pompe su ispratili oni koji su zaduženi - Vanja Udovičić, ministar sporta u tehničkoj Vladi Srbije i Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Osmoro takmičara reprezentovaće Srbiju: Ivana Kovačević, Rejhan Šmrković i Milanko Petrović biće uzdanice Srbije u nordijskom skijanju, Nina Micić će se takmičiti u snoubordu, Vuk Rađenović i Aleksandar Bundalo su posada boba dvoseda, a Nevena Ignjatović i Marko Vukićević su alpski skijaši.

Zimski sport u Srbiji nema čime da se pohvali na velikim takmičenjima, pa nije realno da neko iz mini ekspedicije takmičara napravi podvig i domogne se nekog odličja. Uspeh je postignut njihovim učešćem u takmičarskom programu. Uspeh će biti svaki pomak koji postignu u trci sa svojim najboljim rezultatima. Ali, sport uvek ima svoje junake, a sportisti trenutke u karijeri kada nadmaše sebe...Skromnost naših predstavnika nije zasenila pritajeni optimizam...Na to imaju pravo svi oni koji sportu prilaze kao nadmetanju u kome nije zagarantovan plasman.

Naša olimpijska tradicija na zimskim igrama kao državi jugoslovenskog kontinuiteta, arhivirala je medalje koje su osvajali takmičari iz Slovenije iz perioda zajedničke države. Na Olimpijadi u Sarajevu 1984 u alpskom skijanju u disciplini veleslalom, srebrnu medalju je osvojio Jure Franko.  Četiri godine kasnije u Seulu, medalju istog sjaja je osvojila  Mateja Svet u slalomu, dok je u skijaškim skokovima srebrnu medalju osvojila naša ekipa u sastavu: Primož Ulaga, Matjaž Zupan, Matjaž Debeljak i Miran Tepeš, a u pojedinačnoj na 120 metarskoj skakaonici, bronzu je izborio Matjaž Debeljak. Dakle, formalno imamo medalje sa ZOI, a suštinski - one nisu naše! Vlasnici tih medalja su sjajni slovenački takmičari. Zato bi pomisao o nekim ostvarenjima srpskih olimpijaca na zimskim igrama u Sočiju, bila fantastična, nestvarna, a kada bi se čudo desilo, bilo bi to ravno osmom svetskom čudu!

Pre trideset godina Jugoslavija je bila domaćin zimske Olimpijade. Nekadašnja zemlja je uživala veliki ugled u svetu, pa joj je poverena organizacija najvažnijeg sportskog događaja na Planeti. U istoriji olimpizma, to je bio drugi slučaj da je održavanje Olimpijade dodeljeno jednoj socijalističkoj zemlji. Letnje Olimpijske u Moskvi su održane četiri godine ranije. Sarajevska Olimpijada je ocenjena kao najuspešnije organizovane zimske Igre do tada. Treba imati u vidu da su prethodne bile održavane u Francuskoj, Švajcarskoj, SAD-u, Nemačkoj, Norveškoj, Italiji, Austriji, Japanu. Biti u krugu ovih zemalja je pokazatelj ugleda i poverenja koje su uživali Jugosloveni u svetu sporta. Na žalost, deceniju posle, veličanstveni objekti za održavanje velikih događaja u zimskim sportovima su uništeni u ratnim dejstvima devedesetih godina.

Sa suludom politikom tadašnjih jugoslovenskih nacionalističkih usijanih glava i ratovima početkom i tokom devedesetih, nestala je Jugoslavija. Ubijena je mit o dobro organizovanoj državi velikih potencijala, čiji su sportisti bili cenjeni i poštovani, jednako kao i njihova zemlja i njen pasoš. Za račun nacionalista i njihovih pašaluka, ubijena je država koju mladi naraštaji ne razumeju, jer im je istorija te zemlje istrgnuta iz školskih programa, ne veruju pričama o njoj...

 Novi klinci i neuki glasnogovornici današnjih vrednosti su sve potisnuli. Što je nekad bilo, danas se ne pripoveda! U tom društvu su i neki koji su zasluženo bili idoli nacije u vreme kada su ih klesali sportski radnici nekadašnje Jugoslavije.  Danas oni rukovode institucijama sporta koje su pogazile vrednosti tog sporta u njegovom istorijskom sjaju. Za razliku od ozbiljnih država u kojima se vrednuju najistaknutiji u određenim oblastima pa i sportu, Srbija nema čak ni protokol ispraćaja onih koji su obeležili uspešno vreme.

Dvadesetak dana pre početka Zimske olimpijade u Sočiju, na novosadskom groblju je sahranjen predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta od 1983 - 1986, Zdravko Mutin. Bio je na čelu JOK u periodu kada je Jugoslavija bila domaćin jedino održane Olimpijade u istoriji našeg olimpizma, te 1984. godine u Sarajevu, na kojoj je izborena prva medalja u zimskim sportovima.

U tom svojstvu je bio predvodnik najuspešnijih priprema jugoslvenskih sportista koji su učestvovali na letnjim Olimpijskim igrama u Los Anđelesu i vođa ekspedicije koja je na tim igrama osvojila rekordan broj medalja za naš sport. Osamnaest medalja, sedam zlatnih, četiri srebrne i sedam bronzanih su vrhunac uspešnog nastupa naših sportista na Olimpijadama. 

U bogatoj karijeri bio je: predsednik Opštine Titel i predsednik Skupštine grada Novog Sada (danas su to gradonačelnici), Član Izvršnog veća Vojvodine (rang Vlade Vojvodine), Sekretar SIZ za ekonomske odnose sa inostranstvom (rang ministra), direktor Novosadske banke (danas Erste banka), Član predsedništva Privredne komore Vojvodine, Predsednik SOFK Vojvodine (danas Sportski savez)…

  Ispraćen je oproštajnim govorom Boška Petrova, nekadašnjeg izuzetnog privrednika i predsednika Skupštine grada Novog Sada...

 Niko od zvaničnika, nikakav protokol...Niti grad Novi Sad, niti druge institucije, niti SOFK Vojvodine…Nije niko došao iz Olimpijskog komiteta Srbije. Osim telegrama Vlade Divca ništa drugo što bi pokazalo poštovanje institucije na čijem čelu je sa mnogo uspeha bio pokojni Mutin. Ukoliko su bili sprečeni da dođu u Novi Sad, čelnici nisu iskoristili mogućnost da žive legende našeg sporta: Branislav Simić, Zoran Pančić, Slavko Obadov, koji su prisustvovali  ispraćaju Mutina, zvanično predstavljaju Olimpijski komitet Srbije.

Kada je obeležavana dvadeset petogodišnjica ZOI u Sarajevu, Zdravko Mutin mi je sa setom pričao o zaboravnosti zvaničnika Olimpijskog komiteta Srbije. 

Nisu se setili da ga pozovu u delegaciju koja je učestvovala na toj svečanosti, bez obzira što je predsedavao sesiji Međunarodnog olimpijskog komiteta na početku Igara. Na trideset godina od Sarajevske Olimpijade, Zdravko Mutin je napustio životnu scenu. Oni koji su ga zaboravili pre pet godina, izbrisali su ga iz protokola svojih odgovornosti i obaveza. Sram da ih bude!   

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane