Natrag

Na licu mesta

 

Na licu mesta

 

I najuspenije smederesvko preduze elvoz opustoeno

 

Ni ina ni vozova

 

Nekada je elvoz bio jedno od najuspenijih preduzea u Srbiji. ak je i u vreme sankcija uspevao da posluje i prehrani svoje radnike kojih je bilo daleko vie nego danas. Preiveo je ratove, okupacije, bombardovanja i sankcije, ali nije preiveo demokratsku vlast koja ga je opljakala do gole koe i onda utrapila strancima da ga dokusure. Poto su odneli ta su mogli, i  stranci se povlae, vraajui preduzee dravi ija vlast danas na gladi radnika eli da uiari jo neki glas na predstojeim izborima, navode insajderi Tabloda u tekstu koji objavljujemo

 

Piu: Insajderi  -2 i -3

 

Od svog osnivanja ratne 1916. godine smederevsko preduzee elvoz nije bilo u teoj situaciji nego danas. Nae miljenje je da razlog lei u injenici to je fabrika danas u dravnom vlasnitvu i, moda i vie, u injenici to vlasnik nije u stanju da se brine ni o sebi, a kamoli o svojoj svojini i privredi za koju je nadlean.

Kontinuiranim radom i vanrednim trudom svih zaposlenih elvoz je do kraja 80-ih izrastao u najveeg remontera inskih vozila u bivoj Jugoslaviji, sposobnog da proiri delatnost i na druge oblasti metalske industrije. Onda je doao rat, sankcije i raspad trita za koje je elvoz bio projektovan. Ratne 90-e su preivljene snalaljivou rukovodstva i zaposlenih, kao i poslovnim manevrom da se ceo kapital fabrike prebaci u vlasnitvo srpskih eleznica. Na taj nain elvoz je svoju sudbinu vezao za eleznicu ime je preiveo ovaj turbulentan period. To reenje je bilo od koristi u datom trenutku, ali nije moglo da traje na dui rok.

Nakon 5. oktobra 2000.god. sve je izraenija tenja novih vlasti da svaki privredni subjekat mora da nae mesta na tritu i bude ekonomski opravdan. elvoz je to mogao da bude s tim to mu je trebalo malo vremena da se konsoliduje i od fabrike koja je sebe rtvovala da bi eleznica funkcionisala postane konkurentna ostalim remonterima, ne samo u regionu ve i ire. To je bila i jedna od ideja vodilja Duka Teanovia koji je postao direktor krajem 2001.godine. Bio je to poslednji direktor koji je izabran na javnom konkursu zahvaljujui najboljem biznis planu, a ne direktnim postavljenjem. Njegovim angaovanjem elvoz je sa svojih 2.200 radnika poeo polako da jaa, iako je viak radnika bio vie nego oigledan.

Do 2004. elvoz je ojaao toliko da je od nekadanjeg gubitaa doao u situaciju da mu preduzee eleznice Srbije, koje su u svim narudbinama uestvovale sa 83 odsto, duguje 140 miliona dinara. Politikom voljom i iz ekonomskih razloga lokalnih tajkuna, generalni direktor TP Beograd  Milanko arani smenjuje generalnog direktora i ukazom postavlja svog oveka. Cilj je jasan: svesti elvoz na obinu lokalnu radionicu koja e otpustiti sve radnike, a zainteresovani e se namiriti izuzetno povoljnim poloajem preduzea i njegovom velikom povrinom (25 hektara, od toga 7 hektara pod halama, u strogom centru grada, gde je Dunav na manje od petsto metara, pruga prolazi kroz fabriku, a ni autoput nije daleko).

Kako je to moglo da rezultira videlo se par godina kasnije kada je cela Srbija mogla da uje da je uhapen brat Milanka arania, jer je sa sindikalno-poslovnim rukovodstvom elvoza ojadio ovu fabriku za tadanjih  milion evra. Taj proces ni do danas nije zavren jer se klupko umeanih u ovu aferu zavrava visoko u dravnom rukovodstvu.

U to vreme se pojavljuje i afera 1.000 teretnih vagona. Naime, 2005. godine TP, elvoz i invoz sklapaju posao za remont 1.000 teretnih vagona iji ugovor nikada nije pravno rastumaen, ali je zato sluio za pljaku ove tri firme od strane njihovih rukovodstava. Ni ta afera nije imala pravni epilog.

 Iscrpljen nedomainskim poslovanjem elvoz 2007. ulazi u proces privatizacije sa 15 miliona evra duga. Zainteresovanih je bilo vie, ali elvoz je doveden u situaciju da nema nijedan ozbiljan poslovni ugovor, da su mu iskljueni struja i gas i da nema ta da ponudi svojim radnicima kojih je u tom trenutku bilo oko 1.700.

Zato su samo etiri firme otkupile tendersku dokumentaciju, a samo je rumunski Grampet verovao da od elvoza ponovo moe da bude uspena firma. Obilatim nerazumevanjem od strane drave po pitanju starih dugova, kupoprodajni ugovor je raskinut i to uz pomo odreenih sindikata (onih istih koji u bili upleteni u aferu sa araniem), a briga o elvozu prelazi ponovo na Agenciju za privatizaciju. Iako je situacija bila katastrofalna u vreme kada je elvozom upravljala rumunska firma, posle ponitenja privatizacije ona postaje jo gora - neizdriva.

Voa sindikalnog protesta postaje lan Upravnog odbora, njemu bliski ljudi dolaze na najodgovornije funkcije, a pri tome se zaboravlja da je on jo uvek pod istragom zbog uea u proneveri elvozovih milion evra. Za direktora dolazi ovek kontroverznih" osobina Novica Davidovi iz subotikog Bratstva, sumnjive strune spreme (via bosanska veernja, ili tako neto, taan naziv nije ni bitan). Vlasnik je vie firmi koje se bave istom delatnou kao i elvoz, ali niko od nadlenih ne vidi sukob interesa. U isto vreme u Bratstvu radi Smederevac  Duko Teanovi sa daleko veim kvalitetima od Davidovievih, ali obrazovani spasavaju privatne firme, a dravne unitavaju nekolovani politiki podobni kadrovi.

Fabrika u to vreme ulazi u restrukturiranje, stanje u kome je malo toga definisano i to daje prostora mnogima za razne mahinacije. elvoz je ponovo krava muzara. Ono to drava nije htela da uradi pre i za vreme privatizacije (a na ta se obavezala kupoprodajnim ugovorom), uradila je posle raskida privatizacije - povezala je radni sta zaposlenima i kozmetikim potezima odrava elvoz u ivotu. Kroz njegov raun prolo je preko 12 miliona evra, a da se stanje u fabrici gotovo nimalo nije promenilo niti  je naen novi kupac, iako je svima jasno da elvoz u dravnom vlasnitvu ne moe da opstane. Pri tome, sa vrlo bednim otpremninama iz fabrike je oterano oko 500 radnika, tako da ih sada ima samo 853.

U vreme direktorovanja u elvozu, Novica Davidovi dobija krivinu prijavu za krau para i otpadnog gvoa iz preduzea kojim upravlja. Poto su njegove politike veze jake na svim stranama, sve se zavrilo obinim informativnim razgovorom u smederevskoj policiji, tako da ni ova kraa nema sudski epilog.

Uzevi sve napred navedeno (a to je samo deo onoga to je optereivalo elvoz u proteklih par decenija), uopte nije udno to su gotovo svi radnici na plaenom odsustvu, fabrika ponovo nema posla, radnicima nisu overene zdravstvene knjiice, zarade im se ne isplauju, sta im nije uplaen za poslednje tri godine pa stoga i ne udi da su u ovom trenutku u sali smederevske skuptine gde oajniki ekaju da im neko pomogne u reavanju njihovih problema.

Njihovo beznae je tim vee to i kada se promeni politika garnitura na vlasti  njihovi problemi  ostaju, a svi se proglaavaju nenadlenim za njihov problem. Jedna od tih je i gradonaelnica Smedereva Jasna Avramovi koja je do skora bila pred svakim protestnim radnikim skupom, ali od kako je gradonaelnica radnicima suprotstavlja policiju. Koliko se pogubila u razumevanju problema svojih graana vidi se i po tome to je ak i komunalnu policiju izvodila na svoje sugraane. Moe se rei da je zastraujui primer doskoranjeg ministra privrede Sae Radulovia koji ne samo da nije imao sluha za probleme ljudi iz elvoza, nego se nije drao kako-tako postignutih dogovora i zakljuaka Vlade Republike Srbije iji je bio lan.

Davljenik se i za slamku hvata pa tako i elvozovi radnici ne mogu nita drugo nego da veruju da e koordinator (?!) Ministarstva za privredu Igor Mirovi imati vie sluha za njihove probleme i da e potovati dogovoreno, to do danas nije bio sluaj. Tako je  koordinator (nekada se to zvalo komesar) Ministarstva nedavno obeao da e svaki radnik dobiti po dva minimalna dohotka do 10. februara. Kako Mirovi nije precizirao koje godine e se to desiti, radnici i dalje uzaludno ekaju da drava ispuni svoje obeanje. Verovatno e pred same izbore vlast da se doseti kako deljenjem mrvica radnicima moe da namakne jo koji glas za sebe, pa e onda i da podeli ono to odavno duguje.

Radnici nemaju ta da izgube, jer veina njih ionako nema vie od ega da ivi. Prvi ovogodinji protest oni su poeli 15. januara nasilnim ulaskom u gradsku skuptinu u kojoj je spavalo oko 300 radnika, a etvoro je izvesno vreme trajkovalo glau, mada se to nije mnogo razlikovalo od obinog ivota u kome su na glad prinueni.

Radnici elvoza bili su u skuptinskoj sali i tokom protesta u martu 2012. kada su spavali u zgradi lokalne uprave, a trajkovali su i u februaru 2011. kada je veinski vlasnik elvoza bio konzorcijum Grampet, koji je napustio fabriku krajem marta te godine. Pre toga su trajkovali i u vreme privatizacije ukazujui na pogubne posledice koje su se i obistinile narednih godina. Da je drava onda pravilno reagovala, elvoz bi i danas bio jedna od privrednih perjanica Smedereva.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane