Natrag

Su(lu)dovanje

 

Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (20)

 

Ima li pravde za sudije?

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

 

 

Milan Glamočanin

 

Građani Novog Sada masovno su demonstrirali ispred zgrade pravosudnih organa  koja se nalazi u ulici Sutjeska broj 3.

''Bitka za Sutjesku'' odnela je mnoge žrtve. Organizovane kriminalne grupe tužilaca, sudija i pojedinih advokata vratili su Srbiju u tursko doba. Mnogi veruju da je i tada bilo više pravde.

Ološ koji je izvršna vlast promovisala za sudije i tužioce toliko se osilila, gazeći zakone, donoseći presude zbog novca, ili dodvoravanja izvršnoj vlasti, policiji, ili mafiji, da niko od građana Novog Sada i Vojvodine više nije siguran.

Dok ne padne krv, pravosuđe će još tonuti u živo blato, kriminal, korupciju, nepotizam.

Nije ni čudo što građani masovno protestvuju zbog presuda Višeg suda u Novom Sadu, jer je na njegovom čelu sudija Darko Tadić, koji vrši funkciju predsednika suda. On je zamenio sudiju Dragana Skoku, koji je avnazovao u Vrhovni kasacioni sud, a prethodno je ovu funkciju vršila sudija Zora Jamušakov, koja je, kao proveren policijski kadar na službi u sudu, obavljala za policiju sve mutne poslove nameštanja sudskih predmeta.

Iako je trebalo da ode u penziju, mafija iz ministarstva pravde ostavila je gospođu Jamušakov u ovom sudu za još godinu dana, i imenovali je za zamenika predsednika suda! Ona je imala zadatak da uništi predmet oko paljenja diskoteke Kontrast, kojom prilikom je poginulo više lica, a između ostalog, krivica je i na strani policije i inspekcijskih službi grada Novog Sada.

Visoki savet sudstva je 6. decembra prošle godine  izabrao i sudije Osnovnog suda u Novom Sadu Jasminu Alargić, Jokicu Janjušević,  Radeta Kalajdžiju, Vukicu Kužić, Miroljuba Novićević, Borivoj Papa i Tatjanu Šunjku, za sudije Višeg suda u Novom Sadu. Imena sudija Alargić, Kužić i Novićevića, ulivaju strah kod građana. Ovaj ološ bez imalo stida i srama uništava živote građanima.

 Na svečanoj sednici Apelacionog suda u Novom Sadu održanoj 20.11. 2013. godine  stupile su na dužnost sudije koje su odlukom Visokog saveta sudstva izabrane u Apelacioni sud u Novom Sadu. Na dužnost su stupili Miroslav Alimpić, Savo Đurdić, Smiljka Matković, Zoran Paripović, Zdenka Stakić i Darko Tadić.

Odlukom vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, Novice Pekovića, od 16.12.2013 godine Darko Tadić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, postavljen je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Novom Sadu do izbora predsednika tog suda, počev od 16.12.2013 godine, najduže na šest meseci.

Tako je sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, koji je kratko vreme proveo na radu u Višem sudu u Novom Sadu, ukaznom voljom tadašnjeg predsednika Višeg suda Zore Jamušakov, izabran za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu.

Redakcija Tabloida okončava istragu o zlodelima sudija i tužilaca iz (kuće nepravde), koji sude u Osnovnom, Višem i Apelacionom sudu u Novom Sadu. Crna zemlja bi proplakala, kada se čuju njihova nedela. Tekstove ćemo objaviti u sledećim brojevima...

 

 

Raspoređivanje sudija na srpski način

 

 

Sudije iz Beograda poslale su nam pismo koje, kao i dokaze, objavljujemo u celosti.

"Iz priloga koji Vam šaljem, može se utvrditi na koji način su sudije osnovnih sudova u Beogradu raspoređivani u odeljenja u kojima će postupati, na koji način su odluke donošene, tačnije da su donošene bez ikakvog kriterijuma, u suprotnosti sa Ustavom RS, Zakonom, Sudskim poslovnikom, potrebama službe, a prvenstveno u suprotnosti sa interesima građana, jer sudovi postoje zbog građana, a ne obratno.

Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu pravi diskriminacija po godinama starosti prilikom donošenja odluka o prigovorima sudija protiv odluke o  godišnjem rasporedu poslova za 2014. godinu,  iako sudija mora da zna da je diskriminacija zabranjena!

Razlog za usvajanje  prigovora  pojedinih  sudija  predstavlja kriterijum rada  sudije isključivo u jednoj oblasti, a za pojedine sudije  to  predstavlja razlog za odbijanje prigovora,  jer  sudija u toku karijere mora da se usavrši i obuči i za druge oblasti u kojima nije postupao.

Prednost se daje sudijama  koje imaju manje od 10 godina sudijskog staža u odnosu na sudije koji imaju više godina radnog staža. Starije sudije lakše uče, te treba da se obuče  za postupanje u drugim materijama.

Razlog za usvajanje prigovora pojedinih sudija je „kompleksna porodična situacija", ali narušeno zdravstveno stanje sudija  ne predstavlja razlog za usvajanje prigovora.

Sudije su i dalje  nejednako opterećene, neko ima manje od 130 nerešenih predmeta u radu, neko 500, a neko ima više od 10.000  nerešenih predmeta.

 

 

Primera radi...

 

 

Usvojen je prigovor  sudija  Marije Janković Debeljak i Katarine  Obradović Baklaja, izjavljen protiv odluke o Godišnjem rasporedu poslova za 2014,  zbog  raspoređivanja  u izvršno odeljenje,  obe izabrane za sudiju 2005. godine, sa obrazloženjem da „nije jasno na osnovu kojih kriterijuma proizilazi sposobnost sudija za uspešno obavljanje poslova na koje se raspoređuju" jer su postupale „isključivo u krivičnoj materiji". Iz istog razloga usvojen je i prigovor sudije Vesne  Živković, izabrane za sudiju 2002. godine sa obrazloženjem da je „16 godina postupala u krivičnoj materiji". Takođe, odlukom v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu usvojen je i prigovor sudije Jove Vukčevića,  iako je u izjašnjenju v.f. predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanje Šobat  Su.br. 2-1/14-2 od 10.1.2014. godine  navedeno da je imenovani „postupao u građanskoj materiji".

Ali je zato odbijen prigovor  sudije Dragana Atanasijeviću, koji je radio isključivo u istražnom i krivičnom odeljenju i to od izbora za sudiju suda opšte nadležnosti 1996. godine, a od 1983. godine bio je sudija suda za prekršaje, i to sve do do izmene Godišnjeg rasporeda poslova za 2013. godinu Prvog osnovnog suda u Beogradu od 4.10.2013. godine, kada je raspoređen u izvršno odeljenje Prvog osnovnog suda u Beogradu,  jer „nikako ne može materija iz jedne pravne oblasti za sudiju predstavljati potpuno stranu materiju".

Aleksandar Stepanović kao  v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu  odlučujući po prigovoru sudije Dragana Atanasijevića, izjavljenog na odluku o Godišnjem rasporedu poslova za 2014. Prvog osnovnog suda u Beogradu, smatra da je sudija  Dragan Atanasijević „ranije u sudskoj karijeri već postupao u izvršnoj materiji" (od 4.10. 2013!!!)  s obzirom da je prigovor sudije protiv Odluke o izmeni godišnjem rasporedu poslova za 2013. godinu od 4.10.2013. godine prethodno u 2013. godini odbio, jer mu tada nije bio bitan kriterijum rada sudije isključivo u jednoj oblasti. 

Pored toga,  za sudiju  Dragana Atanasijevića je u rešenju Su broj 2/14-19 od 16.1.2014. godine navedeno da „ima 63 godine života",  a „rad u formi dežurstva i pripravnosti u radnopravnom smislu predstavlja rad pod posebno teškim uslovima...pošto je odmor svakako potrebniji sudiji koji je pri kraju radnog veka"

Znači, za njega ne važe razlozi navedeni u rešenjima Su br. 2/14-20, 2/14-6, 2/14-8, 2/14-12 kojima su usvojeni prigovori sudija: Marije Janković Debeljak,  Katarine  Obradović Baklaja, Jove Vukčevića i Vesne  Živković.

Može se zaključiti da je sudija Dragan Atanasijević star da radi u istrazi jer je taj posao naporan, ali  zaduženjem sa preko 10.000 predmeta u izvršnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu on neće biti opterećen, to će mu biti lakše od onoga što je do tada jedino radio, jer će imati prilike da se usavršava, uči i po potrebi ide na obuku.

Odbijen je i prigovor sudije Jelene Milinović koja je od 2003. godine postupala u krivičnoj materiji i prigovor sudije Siniše Babića iako je u kontinuitetu postupao u krivičnoj materiji.

Usvojen je prigovor sudije Dragane Savić zbog „kompleksne porodične situacije" koja se ogleda u tome što je „samohrana majka dvoje muške dece, blizanci koji su rođeni 2002. godine. Suprug ne učestvuje u odgoju dece i od 2008. godine nema kontakt sa njima. Zasnovao je vanbračnu zajednicu sa koleginicom iz građanske materije, koja je sada predsednik građanskog odeljenja...".

 Ali, odbijen je prigovor sudija: Radmile Peruničić, Milijane Knežević i Jelene Milinović  pri čemu nisu cenjeni  navodi iz prigovora koji se tiču njihovog  zdravstvenog stanja. Nisu cenjeni ni navodi iz prigovora sudije Jelene Milanović da se v.f. predsednik  Prvog osnovnog suda u Beogradu "šikanozno" ponaša, između ostalog i na taj način što je za 4 godine 7 puta premeštena.

Obraćamo vam se u  veri da se  transparentim objavljivanjem informacija može uticati na razvoj događaja, i da će se ukazivanjem na ovakve nezakonitosti pomoći srpskom pravosuđu u kome više nema ni reda ni poretka, gde se sve može, i ništa ne može, i gde većina građana ove države misli da je pravosuđe palo na svakom ispitu.

Opisani slučajevi ukazuju da su sudije koje imaju čast i integritet izložene šikaniranju, sramoćenju i progonu, kako bi se učinili poslušnim. Ketmanizacija sudija i tužilaca se sprovodi nesmanjenom žestinom, ali, srećom, veliki je broj sudija koji se saginjati neće.

Kada bi u Srbiji bilo ubijeno desetak sudija i predsednika sudova, ostale sudije bi, tvrdo verujemo, dosledno poštovale zakonitost, i vagale bi svaku svoju odluku, da ne unište nečiji život svojom bahatošću i namernim kršenjem zakona.

A evo i priča o nekim sudskim postupcima

 

 

Samo da prođu izbori

 

 

Beograđanin Mihajlo Ćetković je nosilac jednog rekorda do koga mu uopšte nije stalo: sudski spor koji on vodi protiv države ušao je već u petu deceniju. Daleke 1973. godine opština Vračar je donela nezakonitu odluku o nacionalizaciji Ćetkovićeve kuće, pomoćnog objekta i placa u ulici Anastasa Jovanovića 1.

Pravnosnažnom sudskom presudom opština je, međutim, 1990. bila obavezana da spornu imovinu vrati stvarnim vlasnicima, ali ona to ne čini, već 1991. ustupa nepokretnosti stambenoj zadruzi "Prostor" koja tu zida višespratnicu. Pošto više nije mogao da uđe u oteti posed, Ćetković pokreće sudski spor za dodelu odštete u kome prvostepeno rešenje Viši sud u Beogradu donosi tek 19. aprila 2013. godine. U njemu je presuđeno kako za oko 300 kvadratnih metara stambenog prostora i sedam ari placa u centru Beograda dve oštećene porodice trebaju da dobiju manje od 30.000 evra odštete?! Pri tome sudsko veće u sastavu Božidar Vasić, Milan Rubež i Momčilo Mišković u obzir ne uzima činjenicu da su opština i stambena zadruga nezakonito uzurpirale posed porodice Ćetković i koristile isti više decenija, a da su zakoniti vlasnici u to vreme trpeli štetu.

Zbog ovoga Ćetković ulaže žalbu Apelacionom sudu, pa s obzirom da je već u devetoj deceniji života i želi da doživi konačnu pravdu, piše urgenciju Apelacionom sudu. Na razgovor ga 5. novembra prima zamenica vršioca funkcije predsednika suda sudija Biserka Živanović i predlaže mu da se strpi do 25. decembra 2013, pa ako do tada Apelacioni sud ne donese nikakvu presudu da dođe opet na razgovor.

Pošto se do pomenutog datuma ništa nije dogodilo, Ćetković ponovo odlazi kod sudije Živanović, ali mu u njenom kabinetu saopštavaju da prvo mora da zakaže razgovor, a prvi slobodan termin je tek krajem marta. Valjda se čeka da prođu izbori.

Problem da uđe u sopstveni posed ima i Beograđanka Kata Trklja, vlasnica stana u Katanićevoj 12/2 na beogradskoj opštini Palilula koji je kupila kao neuseljiv. Korisnik stana je bio tadašnji oficir JNA, koji se još 1970. odselio za Omiš, ali je u stanu nastavila da živi njegova ćerka, čak i posle 2003. kada joj je otac umro u Hrvatskoj. Nasuprot izričitoj zakonskoj odredbi po kojoj je bila dužna da odmah očevu smrt prijavi vlasniku stana i da traži zaključenje novog ugovora, nova stanarka to nije učinila, pa je gospođa Trklja morala da podnese tužbu za iseljenje.

Bez obzira na jasne odredbe zakona, sudsko veće Prvog osnovnog suda u Beogradu u sastavu Maja Ilić, Gorice Ilijev Dželatović i Magdalene Džuverović donosi 2. novembra 2010. presudu kojom se odbija zahtev gospođe Trklje. Za sud nije od bitnog značaja što tužena nije nikada tražila obnovu ugovora o stanovanju i što je najkasnije od očeve smrti potpuno bespravno živela u spornom stanu. Drugostepeni postupak je još u toku, a kako izgleda teško da će da se završi za života tužilje.

Slično kao u slučaju Ćetkovića, beogradska opština Vračar tuđom imovinom raspolaže kao svojom i u postupku iseljavanja restorana "Polet". Ili bar to pokušava, jer su je za sada u tom bezakonju ometali savesni građani. Postupak privatizacije i stečaja privrednog društva "Tri grozda", koji je vlasnik "Poleta", dosta je komplikovan, ali je pitanje vlasništva nad nepokretnostima bar u jednom delu jasno: Vračar u najboljem slučaju ima pravo na 16 odsto vlasništva na koliko je svojevremeno i bio uknjižen. Opština je, istina, ranije vodila sudski spor sa korisnikom i parazakupcem, ali je on postao bespredmetan 3. avgusta 2012. kada je Agencija za restituciju donelo delimično rešenje, u međuvremenu pravnosnažno, da se imovina vrati naslednicima predratnog vlasnika.

Umesto da postupa po ovom rešenju, opština kreće u izvršenje nezakonito donete sudske presude iz 2013, pa traži i dobija nalog za izvršenje u svoju korist i sudski izvršitelj Dragan Jakovljević bez najave dolazi 11. februara 2014. da pokuša da opštinu uvede u posed restorana, ali su ga u tome sprečili prisutni radnici i građani. Svima je jasno, ili bi to trebalo da bude, da je faktički vlasnik prostorija u kojima je restoran "Polet" naslednik predratnog vlasnika, a da opština Vračar nad istima nema nikakva prava. Razlog zašto ona žuri sa ulaskom u tuđ posed jeste činjenica da je na tu lokaciju oko bacio vlasnik jednog od lanaca kockarnica koji je već platio zvaničnicima opštine. Mafijaš ne želi da čeka dok rešenje o restituciji postane izvršno, pogotovo što je već dao novac, pa sada funkcioneri Demokratske stranke koji su pare uzeli, pokušavaju da mito opravdaju pre nego što ih novi izbori oteraju u zaborav.

U svemu tome, očigledno, imaju podršku podmitljivih sudija koje izvršna rešenja donose bez ikakve provere, pa se tako dešava da u istom sporu postoji više presuda i rešenja koji jedno drugo isključuju, ali po potrebi svako od njih može da se primeni.

Dugogodišnji sudski spor između Trans Commerc GMBH iz Minhena i zakonskih naslednika Dragoljuba Đorđevića još nije završen iako je ovde situacija veoma jasna, jer postoje pisani ugovori. Ukratko, za vreme sankcija nije bilo moguće preduzećima iz Srbije da direktno posluju sa svetom, pa se sve odvijalo preko posrednika iz inostranstva. Jedan od njih u to vreme je bio pokojni Dragoljub Đorđević, koji je za račun ovdašnjih preduzeća sa Rusijom poslovao preko svoje firme u Sloveniji i pomenutog Trans Commerca iz Nemačke, koji je za njegov račun u nekoliko slučajeva partnerima uplaćivao višemilionski avans u američkim dolarima. Đorđević je umro pre nego što je mogao da vrati dug, pa je posle godina čekanja nemačko preduzeće presavilo tabak i od njegovih naslednika tražilo oko 3,5 miliona dolara sa pripadajućim kamatama.

Posle godina i godina suđenja Viši sud u Beogradu donosi 10. aprila 2013. presudu kojom se delimično usvaja zahtev tužioca i tuženima nalaže da plate 2.126.705,80 dolara sa pripadajućim kamatama od 20. novembra 1995. Posle izjavljenih žalbi obe strane, predmet stiže do Apelacionog suda. Pošto je situacija relativno jasna, jer postoje međusobni ugovori, izvodi iz banaka i očevici, sve bi trebalo da bude brzo rešeno, ali...

 Odjednom na misteriozan način iz sudskih spisa nestaje punomoć koja je svojevremeno bila izdata advokatu Milošu Kostiću, dugogodišnjem pravnom zastupniku naslednika i tuženih. Apelacioni sud tako nalazi solomonsko rešenje kako da postupak nastavi da odugovlači, a da pri tome ne povredi zakon, pa slučaj vraća prvostepenom sudu da bi bilo utvrđeno ko i da li neko zaista zastupa tužene.

Posle decenija sudovanja tokom kojih je advokat Kostić bezbroj puta u ime svojih klijenata slao dopise i nastupao na sudu, neko se dosetio da pita za njegovo punomoćje i da ceo postupak iz tog razloga vrati na početak. Ili su prvostepene sudije bez elementarnog pravničkog obrazovanja, pa godinama nisu primetile da nedostaje osnovni preduslov da Kostić zastupa porodicu Đorđević, ili sudije Apelacionog suda ne poseduju logiku da zaključe kako je punomoć postojala, ali je negde zagubljena posle dve decenije. Ne treba zato da se čudimo što stranci ne žele da posluju sa nama kada ni u jednom više nego jednostavnom slučaju ne mogu da dođu do svojih para ni posle dvadeset godina.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane