Natrag

Da se ne zaboravi

Da se ne zaboravi

 

Doktor Srboljub ivanovi, antropolog svetskog glasa, o pretvaranju rtava u zloince

 

Srbe danas ubijaju laima

 

Ni posle sedam decenija od prestanka masovnog ubijanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovakom sistemu logora smrti nisu obeleene grobnice nastradalih. Skoro niko ne zna da se jedna od njih nalazi i u centru Beograda, kod Neboja kule, podno Kalemegdana. Jedan od najuticajnijih antropologa sveta, dr. Srboljub ivanovi, koji je svojevremeno uestvovao i u radu prve posleratne jugoslovenske komisije za utvrivanje istine o Jasenovcu, ali je bio lan i meunarodne komisije sa istim zadatkom, ekskluzivno za Tabloid pie o svojim iskustvima u traganju za istinom i njenim objavljivanjem.

 

 

dr. Srboljub ivanovi

 

 

Prolo je ve 70 godina od osloboenja hrvatskih koncentracionih logora u Jasenovakom sistemu logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. Prolo je dakle vie od 70 godina od kako su Savom i Dunavom prestali da plove leevi nevinih rtava pokolja koje su rimokatolici Hrvati poinili u Jasenovakom sistemu logora, a ja na alost moram da istaknem da se uspomena na pobijene, zaklane, muene, opljakane, silovane i udavljene u vodama Save ili pobijene na neki drugi zverski nain polako gubi iz svesti naeg naroda.

Za vreme komunistike diktature u nekadanjoj Jugoslaviji, kao ni danas u sadanjoj Srbiji nita se pozitivno ne ini da se javno obelei tragedija Srba, Jevreja i Roma u Hrvatskoj, da se zloini sankcioniu i da se mlade generacije upoznaju sa tekim stradanjima i gubicima koje su pretrpeli autohtoni Srbi u Hrvatskoj i drugi nekatolici, Jevreji i Romi. Do ove velike tragedije i do prvog zloina genocida koje su rimokatolici Hrvati poinili prema Srbima, Jevrejima i Romima dolo je zbog verske netrpeljivosti rimokatlike  "crkve" u Hrvatskoj koja je vekovima podstrekavala nacionalnu netrpeljivost kod Hrvata i vaspitavala generacije koljaa Srba.

Strani zloini koji su poinjeni u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj nisu nita novo i nisu nastali tek sa izbijanjem II Svetskog rata. Iste zloine, isto ubijanje, pljakanje i silovanje Srba poinili su Hrvati i muslimani u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u toku I Svetskog rata, kao i u svim ranijim istorijskim periodima. Bosna i Hercegovina je bila pod okupacijom austrougarske drave, a Hrvatska je kao deo kraljevine Maarske bila takoe u okviru Austrougarske. Politika te drave je bila da se Srbi istrebe, da se Jevreji unite, a Rome nisu smatrali za ljude ve za obinu gamad koju treba istrebiti.

Vlasti u Jugoslaviji posle II Svetskog rata sprovodile su politiku "bratstva i jedinstva" jugoslovenskih naroda,  pa se u ime te politike nije smelo govoriti i pisati o zloinima koje su poinili rimokatolici Hrvati nad nedunim Srbima, Jevrejima i Romima. U dananjoj Srbiji se takoe ne govori i ne pie o zloinima Hrvata, jer je politika "bratstva i jedinstva" zamenjena politikom koja se zove "regionalna saradnja" . Vlastima u Srbiji je stalo da po svaku cenu Srbija ue u Evropsku Uniju, u kojoj  se ve nalazi Hrvatska koja nikada nije odgovarala za zloine.

Iako je poznato da je samo u prolom graanskom ratu proterano preko 200.000 Srba iz Hrvatske, da je pobijeno, mueno i opljakano vie desetina hiljada ljudi, dece, ena, starih i iznemoglih. Rimokatolika "crkva" i dalje u Hrvatskoj vaspitava nove generacije hrvatskih koljaa Srba. Dokaz su masovni istupi hrvatske omladine na pop-koncertima i na sportskim priredbama koji i danas uzvikuju parole kao "Srbe na vrbe" , "Bosance u lance" , "Ubi Srbina" i sl.

U Hrvatskoj slave ratne zloince kao to je blaeni rimokatolike "crkve" ratni zloinac, zagrebaki nadbiskup genocida.

U Srbiji se o svemu tome uti da se ne bi povredili Hrvati i da bi se obezbedio ulazak u Evropsku Uniju, za koji treba da Hrvatska da svoju saglasnost. Prema tome, deca u srpskim kolama ne ue nita o stradanjima u Jasenovcu i u drugim mestima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugde. Zloini rimokatolika Hrvata se obino prikazuju kao zloini nacista iako se zna da nacista nikada nije bilo u Hrvatskoj, ili pak kao zloini faista kojih takoe nije bilo u Hrvatskoj. Govori se da su hrvatske ustae vodili borbu protiv komunista, to nije tano.

 

 

Vie o srpskim rtvama znaju u Izraelu nego u Srbiji

 

 

Zloine u Hrvatskoj nisu poinili nemaki nacisti i Gestapo, ni italijanski faisti, vec su koljai, pljakai, siledije i ubice bili rimokatoliki svetenici, franjevci, kriari, katoliki aktivisti, katolike asne sestre koje su ubijale srpsku, jevrejsku i romsku decu, ustae, domobrani i svi slojevi hrvatskog drutva kao i sama drava Hrvatska, koja je donela takve rasistike zakone po kojima je svako mogao da ubije Srbina, Jevrejina i Roma, a da zato nikome ne odgovara. Srbima i Jevrejima je bilo zabranjeno da ive u pojedinim delovima hrvatskih gradova. Nisu smeli da idu trotoarom vec samo sredinom ulice kao stoka, a Srbima i psima je bio zabranjen ulazak u kafane i restorane.

Meunarodna komisija za istinu o Jasenovcu u kojoj nije bilo predstavnika sa teritorije bive Jugoslavije, utvrdila je da je samo u Jasenovakom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma stradalo preko 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, meu kojima je bilo 110.000 dece ispod 14 godina starosti. Na zasedanju Meunarodne komisije za istinu o Jasenovcu u Njujorku predstavnik SAD je izjavio da u Americi postoje dokazi da je u Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj preko 1.400 rimokatolikih svetenika lino ubijalo, muilo, silovalo devojice i ene, pljakalo i nasilno pokrtavalo Srbe, Jevreje i Rome.

Od granice Hrvatske sa Srbijom, ili bolje reeno du Save nizvodno od Zagreba do uca u Dunav, i dalje Dunavom do Kladova, ne postoji nijedan spomenik i nijedna spomen ploa posveena rtvama Jasenovakog sistema hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma, iako su vode Save i Dunava celom duinom toka izbacivale na obale leeve rtava iz Jasenovca, koji su onda sahranjivani kao bezimene osobe na lokalnim grobljima. Grobovi tih rtava su ostali neobeleeni. Poznato je da su leevi koji su izbaeni na obalu Dunava kod Nebojine kule u Beogradu sahranjeni u jednoj masovnoj grobnici koja je i danas neobeleena i koja je zarasla u korov. Za leeve koji su obdukovani u Zavodu za sudsku medicinu, Medicinskog fakulteta u Beogradu kao nepoznata lica ne zna se gde su sahranjeni. Obdukcioni protokoli koji su zvanina dokumenta o tim obdukcijama i danas stoje neobraeni u pranjavim i neotvorenim kutijama. Niko se od naih istoriara nije potrudio da obradi te zapisnike i da objavi rezultate tih autopsija. Istovremeno drava Srbija plaa i izdrava vie institucija u kojima se obrauje savremena istorija, meunarodno pravo i slino.

Broj preivelih logoraa jasenovakih i drugih hrvatskih logora jako se smanjio. Veina ih je davno poumirala. Nema ni mnogo njihovih srodnika i prijatelja.

Krajnje je vreme da se postave obeleja sa natpisima na kojima bi jasno bilo napisano ko je bio ubica, ko je podstrekavao na klanje, pljakanje, silovanje i muenje, a ko su bile rtve. Dosta je bilo bezlinih spomenika iz doba komunizma za koje se ne zna kome su posveeni i ko su bile rtve, a ko ubice.

Za razliku od drave Srbije neke druge zemlje imaju drugaiji odnos prema hrvatskim logorima u Jasenovakom sistemu za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma. Ja sam o Jasenovcu mnogo vie saznao u Izraelu nego u Srbiji. U Republici Srpskoj deca ue u koli o stradanjima Srba, Jevreja i Roma u Hrvatskim logorima u Jasenovcu i idu na ekskurzije u Donju Gradinu gde je veliko stratite jasenovakih logora smrti.

Jasenovaki sistem hrvatskih logora za istrebljanje Srba, Jevreja i Roma nije napravljen sluajno i nije bio kopija nekog koncentracionog logora koji su uspostavili nemaki nacisti. Jasenovac je poeo sa istrebljenjem rtava pre nego to su u Nemakoj proradili koncentracioni logori. Nemci su u svojim logorima ubijali rtve na industrijski nain brzo i efikasno. Hrvati su u Jasenovakim logorima sve rtve prethodno svirepo muili, izgladnjavali, ostavljali bez vode, izlagali zimi i nepogodama, prebijali, muili pa ih tek onda svirepo klali, davili u Savi i tako dalje. Da ne nabrajam metode muenja i ubijanja.

Mrcvarena su ak i deca i odojad ispod jedne godine starosti. Probadane su utrobe trudnih majki, vaeni su plodovi iz utrobe, razbijane su glave deci o zidove i kamenje.

U Hrvatskoj sada kau da su rtve samo oni za ije se ime i poreklo zna i iji je ubica poznat po imenu. A kako su se zvala ta pobijena deca, kakvo su ime imala neroena deca izvaena iz utrobe majki, kako su se zvale rtve baene u pe, ili oni iji su leevi skuvani u kazanima za pravljenje sapuna?

Pored ovog fizikog genocida postoji i kulturni genocid protiv Srba u Hrvatskoj. Najgrublji je primer izbacivanje iz upotrebe irilice,  koja se i u Srbiji sve vie potiskuje iako je to ustavom zagarantovano pismo. Narodna knjievnost se ne predaje u kolama, dubrovaka srednjevekovna knjievnost se proglaava za hrvatsku i tome slino.

Istovremeno se stimulie sve ono to nam je strano, to nam je nametano za vreme turske vladavine ili pak austrougarske ili nemake okupacije. Masa nastavnika iz rimokatolikih sredina dovedena je u Beograd i druge gradove u Srbiji, njima je dozvoljeno da vre svoj uticaj na decu, odnosno uenike.

 

 

Preutkivanje zloina

 

 

I dok u Nemakoj, na primer, postoji zakon po kome je neko poinio krivino delo ukoliko negira, preutkuje ili prikriva genocid, u Srbiji nema takvog zakona. Politiari u Srbiji gledaju da se ne zamere Hrvatima i muslimanima, pa preutkuju njihove zloine koje su poinili ne samo u toku prolog graanskog rata prilikom cepanja Jugoslavije, ili pak za vreme II Svetskog rata, nego i one koji su poinjeni u Kraljevini Jugoslaviji, za vreme I Svetskog rata i u svim ranijim periodima. Istovremeno sve takozvane nevladine organizacije direktno plaene od neprijatelja Srba iz SAD i zemalja Evropske Unije na sav glas govore o navodnim zloinima Srba nad Hrvatima ili muslimanima u Bosni.

U sadanjoj Srbiji nema veih progona Jevreja, jer ih je tako malo ostalo da se prosto i ne primeuju. No sada se u Srbiji stalno vri antisemitska propaganda koja uglavnom potie iz SAD, ali i iz Evropske Unije. Finansira se na primer po ko zna koji put tampanje Protokola Sionskih Mudraca u kojima se Jevreji optuuju za sva zla ovoga sveta. Ja znam za preko 30 izdanja ovog pamfleta, a sva su finansiranja iz SAD. Plaaju se huligani da skrnave groblja i da ispisuju grozne parole. Sve to u cilju da se Srbi prikau kao antisemiti.

 Ista situacija je i sa Romima. "Prefinjena" gospoda koja imaju rezidencije na Dedinju, kao i oni sa Novog Beograda - sledbenici i potovaoci komunistikog reima, ne ele da vide Rome pored sebe. Zato pokreu itave demonstracije protiv naseljavanja Roma u njihov deo grada. Ni zemlje Evropske Unije ne ele da vide Rome u svojim zemljama. Oni se stalno proteruju, poniavaju i okrivljuju na razne naine. I Romi bi se rado uglavili u fotelje raznih rukovodilaca, ali im to nije omogueno. Lieni su potrebnog obrazovanja. Ostaje im samo da i dalje prebiraju po kontejnerima i da im deca rastu bez obrazovanja u blatu i praini.

Mogao bih satima da govorim o raznim zloinima koji su poinili rimokatolici Hrvati protiv Srba, Jevreja i Roma, o nepravdi prema srpskom narodu koji pokuavaju da porobe SAD i Evropska Unija. Najgore je kada se nauka i struka koriste za postizanje politikih ciljeva. Ni taj postupak nije neto novo.

Imali smo primere u nacistikoj Nemakoj gde su antropolozi, poput videckove pisali "naune rasistike radove" . Takvi su bili i rasistiki takozvani "nauni radovi" u Junoj Africi, u kojima se tvrdilo ak i da je koa crnaca drugaije grae od koe belaca. Kod nas se uporno tvrdi da su Srbi izvrili genocid nad muslimanima u Srebrenici i da je tamo navodno ubijemo preko 7.000 muslimana iako je svima poznato, i nauno dokazano da to nije tano. Celokupnu dokumentaciju o svemu danas izloenom posedujem u Londonu i spreman sam da je dam na uvid svakome ko je zainteresovan da sazna istinu.

                   

 

A 1.

 

"...Niko nema pravo da nekome oprata u ime onih ije je utnja vena"

 

(Srboljub ivanovi)

 

Srboljub ivanovi (Sarajevo, 21. decembar 1933) je srpski antropolog, paleopatolog, profesor londonskog Univerziteta, lan Kraljevskog antropolokog instituta i Kraljevskog medicinskog instituta u Londonu, direktor Evropskog instituta za izuavanje istorije drevnih Slovena (European Institute of Early Slavonic Studies) u Londonu, predsednik Meunarodne komisija za utvrivanje istine o Jasenovcu, predsednik Fonda za istraivanje genocida, i lan Slovenske akademije nauka i umetnosti.

Bio je lan jugoslovenske Komisije sudskih antropologa koja je 1964. vrila iskopavanje masovnih grobnica u ustakom logoru smrti Jasenovac. Poto se 1964. godine jako malo javno govorilo o stradanju u ustakom logoru smrti Jasenovac, lanovi Komisije su se meusobno dogovorili da svako vodi svoj dnevnik, koji su svi lanovi Komisije potpisali.

Jugoslovenske vlasti nisu nikada javno objavile izvetaje Komisije. Komisija je vrila iskopavanja masovnih grobnica na prostoru jasenovakog logora Donja Gradina, a jugoslovenske vlasti su zabranile lanovima Komisije da imaju bilo kakav kontakt sa javnou. Novinarima i fotografima je bio zabranjen pristup. Komisija je vrila iskopavanja velikih aneva, i specijalnih builica koje su koritene za lociranje masovnih grobnica, jer su sva obeleja na podruju logora smrti neposredno nakon rata po odluci jugoslovenskih vlasti prekopana buldoerima i tenkovima, zajedno sa ostacima ustakog logora smrti Jasenovac.

"Znate, to je raeno dvadeset godina po osloboenu logora i zadah je bio grozan. U lobanjama su se nalazili ostaci mozga i oni su poslati na obradu u Zavod za sudsku medicinu u Ljubljanu. Jo onda smo doli do zakljuka da je blizu dvadeset odsto rtava ivo otilo u grob, to su strana saznanja. Od udarca u glavu moglo se umreti na licu mesta, ali ako je malj skrenuo i nije probio lobanju, stvorio veliko unutranje krvavljenje, to je moglo odmah da odnese ivot, a moglo je da traje i vie nedelja pa da rtva lagano umire. Oni koji su na taj nain stradali nisu umirali nekoliko nedelja, ve najvie nekoliko dana, jer su to bili teki udarci, a rtve su bile bacane u jame tako da je i to ubrzavalo umiranje." (Srboljub ivanovi, "Jasenovac", Srpska knjiga 2009.)

Nakon zavretka rada jugoslovenske Komisije sudskih antropologa za sistem ustakih logora smrti Jasenovac, jugoslovenske vlasti su odbile da objave izvetaje Komisije, a Srboljub ivanovi nedugo potom naputa Jugoslaviju i odlazi u Afriku gde se kao ve iskusni antropolog prikljuuje meunarodnom timu antropologa. Nakon ekspedicije u Africi, Srboljub je pokuao da se vrati u Jugoslaviju, ali su mu vlasti to zabranile.

Na poziv Londonskog univerziteta 1968. odlazi u Ujedinjeno Kraljevstvo i prikljuuje se Medicinskom fakultetu Svetog Vartolomeja u Londonu.

Godine 1982. u Londonu izdaje udbenik u kojem objavljuje vlastiti metod za uzimanje uzoraka sa skeleta, koji je danas prihvaen u itavom svetu. Redovni lan Meunarodne slovenske akademije nauka i umetnosti postaje 1995. godine, te predsednik Britanskog i Irskog odeljenja Meunarodne slovenske akademije. Bio je vrlo blizak saradnik pokojnog Milana Bulajia.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane