Bugarska

Bivši premijer Bugarske, Bojko Borisov, zaštitio krivca za smrt dvanaestoro dece

Dama srama i njeni autobusi

Lideri bugarskog pokreta Zelenih i ljudi iz tužilaštva i suda, napravili su za kratko vreme velike karijere, munjevito napredujući u službi, samo zato što su kolektivno učestvovali u prikrivanju istine u slučaju užasne tragedije, smrti dvanaestoro dece u autobusu koji je sleteo u reku Lim, prilikom izleta u Crnu Goru. Vlasnica neispravnog autobusa bila je intimna prijateljica tadašnjeg predsednika Bugarske Bojka Borisova. Nikada za ovu tragediju nije odgovarala, jer je štitio Borisov, ali i njegove sudije, tužioci, političari. Roditelji poginule dece se još uvek nadaju da će je pravda sustići...

 

Cveta  Bojadžijeva

 

 

Dvanaestoro mrtve dece, jedan na brzinu osuđeni vozač, nekoliko sumnjivih osoba i neverovatno brzo napredovanje pojedinih tužilaca i sudija za vreme vladavine GERB-a,  isuviše prikrivenih činjenica i mnoga nerešena pitanja. To je sve što je ostalo nakon 10 godina jedne od najvećih tragedija u istoriji organizovanog transporta u Bugarskoj - pogibije dece iz Svištova u reci Lim.

Danas, sa ove vremenske distance, sasvim jasno se vidi šema događaja, činjenica i ljudi, koji su doveli dotle da jedini krivac za ovakvu tragediju postane vozač autobusa. U isto vreme, stvarni krivci za tragediju - Cvetelina Borislavova, Bajko Bajkov i ljudi u njihovom okruženju neometano se šetaju na slobodi. Dobili su solidnu zaštitu i mogućnost za razvoj za vreme vladavine Bojka Borisova...

Tragedija

 

Četvrtog aprila 2004. godine, oko 20:20 h, autobus koji je prevozio decu iz Svištova, prevrnuo se u hladnim vodama reke Lim. Poginulo je dvanaesetoro dece. Svištov i Bugarska su u žalosti. Nemir u javnosti je veliki. Vlast je prinuđena da pokrene "obimnu" istragu okolnosti zbog kojih je došlo do ove tragedije. U parlamentu je oformljena posebna anketna komisija, koja je trebalo da istražuje uzroke za tragediju. U kraju krajeva sve se svelo na ljudski faktor - ličnu grešku vozača autobusa, koji se zove Ilija Izmirliev.

Do tog zaključka su stigli tužilaštvo i sud. Izmirliev je osuđen na 7 godine zatvora, kasnije kazna je smanjena na 4 godine. Godinama kasnije, činjenice govore da je veliki deo informacia je dobro prikriven.

Razlog je vrlo jednostavan. Odgovorni za zločin su dosta uticajni ljudi u zemlji, između kojih i Cvetelina Borislavova - "prva dama" tadašnjeg glavnog sekretara MUP-a, a kasnije premijera Bojka Borisova!

V

Činjenice

 

Zvanična verzija je da je ekskurzija u Crnoj Gori realizovana na bazi zaključenog ugovora između škole SOU ,,N. Katranov" - Svištov i turoperatera „Diližans ekspres" DOO sa licencom br. 00328, koje zastupa Bajko Bajkov.

Za vreme istrage istražitelji su utvrdili da iza licence stoji sasvim druga kompanija iz Sofije, a Bajko Bajkov ustvari nema pravo da pruža transportne usluge. Firma koju on zastupa uopšte i ne postoji!

Tužilaštvo odmah prihvata objašnjenje Bajka Bajkova da zaključeni ugovor od strane nepostojeće firme je jednostavno "tehnička greška". I za ovaj stav tužilaštva, postoji objašnjenje.

Autobus koji je prevozio decu, vlasništvo je firme „Pamporovo". Kompanija je vlasništvo Cveteline Borislavove! U onom periodu i dosta kasnije nakon toga, ona je prijateljica glavnog sekretara MUP-a, a kasnije premijera Bugarske - Bojka Borisova. Zbog toga svi napori prve okončane istrage i poslušnog tužioca po tom slučaj su da se prikriju činjenice i da se prebaci odgovornost na vozača Ilije Izmirlijeva.

Sve ove činjenice su prikupljene za vreme istrage posebne anketne komisije, koja je oformljena po nalogu 39. Narodnog sobranja (Narodne skupštine R. Bugarske). Međutim sasvim mali deo istih (činjenica) se razmatra od strane tužilaštva.

Istraga

 

Prilikom prvog pregleda autobusa od strane srpskih vlasti, na mestu udesa je nesumnjivo utvrđeno da vozilo ima iskidan zavrtanj na sistemu za upravljanje autobusa. To bi moglo da blokira celi sistem volana i da dovede do toga da mašina (autobus) ne može da se upravlja. Od toga sledi da uzrok tragedije se krije u neispravnom autobusu, a nije greška vozača Izmirlijeva. Istražitelj Georgi Iliev koji je vodio ovu istragu je utvrdio još mnogo drugih neispravnosti...

Dokazano je da je autobus vlasništvo kompanije ,,Pamporovo" AD. Prva registracija mašine "Jonckheere" je bila tokom 1992.god. - godinu dana nakon što je autobus proizveden u Belgiji po dokumentima. Autobus je kupljen od kompanije "Pamporovo" u avgustu 1992.god., tj. do trenutka tragičnog incidenta (udesa) je prošlo 12 godina. U svojim svedočenjem za vreme istrage Bajko Bajkov je tvrdio da koristi redovno autobuse kompanije "Pamporovo". Ovde nastaje ključno pitanje, koje tužilaštvo uslužno (poslušno) je propustilo. Kojim pravom društvo "Pamporovo" je zaključilo ugovor i dalo autobus na korišćenje?

 

Zavera Zelene hobotnice

 

 

Bliski odnosi Borislavove i Bajkova se potvrđuju kasnije tokom godina. Bajko Bajkov je uzeo aktivno učešće u pisanju Zakona o turizmu koji je donet poslednjeg dana, kada je vlada GERB-a dala ostavku. Cilj izglasavanja tog zakona u poslednjem času je bio da se od odgovornosti sačuva Cvetelina Borislavova u kompaniji ,,Pamporovo". Kao rezultat svojih zasluga prema Borisova i Borislavove tokom poslednjih dana vlasti (upravljanja) GERB-a, Bajko Bajkov je hitno imenovan za predsednik Asocijacije bugarskih turoperatera i turističkih agencija (ABTTA).

Ali time krug Borislavove se ne zatvara. Bajkov je istaknuti govornik Zelenih, profesor ekologije u NBU. Zajedno sa drugim predstavnikom "zelene hobotnice" - Toma Belev su dvoje glavnih kritičara svih investicija u cilju proširenja zimskih turističkih centara tokom poslednjih godina. Ali nijednom nisu držali govor povodom frapantnih kršenja zakona Borislavove u ,,Pamporovo".

 

Poslušno tužilaštvo

 

Za prikrivanje istine oko incidenta veliku zaslugu ima tužilaštvo. Predmet nije dodeljen tužilaštvu u Sofiji, gde je registrovana kompanija, čijom licencom raspolaže Bajkov, niti u Veliko Tmovu, iz kog mesta su većina poginulih, a je dodeljen tužilaštvu u Smoljanu. Za tužioca je određen Dimčo Georgiev. Ljudi iz sistema državnog tužilaštva osnovanu su tvrdili da je on u odličnim odnosima sa rukovodstvom kompanije "Pamporovo" i sa njenom vlasnicom Cvetelinom Borislavovom!

 Krajem 2007.god., kada Bojko Borisov nije već u MUP-u, tadašnji ministra unutrašnjih poslova Rumen Petkov dobija signal od partnerskih službi za pranje ogromnih količina novca izgradnjom ski staza i opreme u Pamporovu.

Krajem 2007.god. MUP je naložio Okružnom tužilaštvom u Smoljanu da izvrši proveru porekla sredstava za gradilišta u Pamporovu. Provera je obuhvatila hotele ,,Perelik" i ,,Arfa", spoljni infrastrukturu, liftove, prateću opremu i ogromne komplekse od betona za koje nije obezbešeno čak ni kanal, struju i vodu.

 Veoma brzo( za nekoliko nedelje) Dimčo Georgiev je dostavio izveštaj da ne postoje prekršaje i da podatke o poreklu sredstava ne pokazuju postojanje prljavog novca. Kako je uspeo da proveri za manje od 2 meseca 156 objekata, za koje su izdate dozvole za projektovane u Pamporovu, nije jasno. Ali niko se nije obratio niti Birou za vođenje finansijskih istraga, niti NSS-u (Nacionalni statistički zavod), niti NAP-u (Nacionalna agencija o prihodima) da dostave detaljnu informaciju o proveri. Nije obavljena ni unakrsna provera po ofsortnim računima sa kojima je dolazio veći deo priliva novčanih sredstava. Tužilac Dimčo Georgiev nije čak naložio da se obavi obavezna ekspertiza od strane sudskih veštaka koji da utvrde razliku između stvarne vrednosti objekata i prijavljenih troškova, koji su mnogo mnogo manje.

Sličnom brzinom i ekspertnošću Dimčo Georgiev je radio i po slučaju sa tragedijom na reci Lim.

 

(Ne)zavisni sudija

 

Nakon toliko usluga koje je Dimčo Georgiev pružio Cvetelini Borislavovoj, on stremglavo napreduje u karijeri. Nakon pozicije okružnog tužioca u Smoljanu, za vreme GERB-a on je imenovan za sudija specijalizovanog Apelacionog suda. Tako Dimčo Georgiev ,,slučajno" vodi predmete protiv protivnika Borisova i Cvetanova. U vezi pokrenute istrage za tako zvane „šećerne afere", u kojoj je bio umešan „Liteks Komerc", Dimčo Georgiev ostavlja u pritvoru Danaila - sina vlasnika Griše Gančeva. Bivši policajac, kasnije sudija Dimčo Georgiev, duguje svoju karijeru tome, što je on štitio kompaniju ,,Pamporovo" i Cvetelinu Borislavovu u slučau ,,Lim" i zato što je pružao usluge Bojku Borisovu u njegovom obračunavanju sa konkurentima u poslu.

Ali, on nije jedini sudija za prekršaje koji je uspeo da naplati svoje vladanje u slučaju ,,Lim". Slična uspešnost pokazuje i sudija iz Vrhovnog suda i predsednika sastava koji razmatra predmet tokom 2007.god.- Rumen Nenkov. Pred njim advokati vozača Izmirlijeva iznose neoborivi dokazi i zapisnici da tužilaštvo i prethodne sudske instance nisu dozvolile mnogo od zahtevanih dokaza , nisu stavili u prilog ekspertizu, koja je obavila srpska vlast, itd. i da zahtevaju predmet da se vrati za novu razmatranje tako, što će se staviti u prilog svi dokazi da bi se otklonili očigledni postojeće nepravilnosti.

Međutim, Nikolov ne vraća predmet za ponovno razmatranje (suđenje), ne izjašnjava se u vezi nerazmatranih dokaza i dokaza koji nisu priloženi uz predmet i ne otklanja postojeće nepravilnosti. On je završio suđenje tako, što je proglašen krivim jedino i samo vozač Ilija Izmirliev. Za to naravno (za tu uslugu) dobija svoju zasluženu nagradu - imenovan je za člana Ustavnog suda! On je omiljeni sudija GERB-a koji osećajno objašnjava da sudije Ustavnog suda nisu nezavisni u vezi slučaja ,,Peevski". A možda sudija sudi svoje kolege, polazeći od svoje teške zavisnosti od Bojka Borisova. Dodatne crte uz obraz tog ,,nezavisnog" ustavnog sudije dodaje činjenica da je njegov sin Aleksandar Nenkov sa samo 25 godina postavljen za narodnog poslanika od strane GERB-a i već drugi mandat kroji zakone u Narodnom sobranju (Narodnoj skupštini). Njegova žena Julija Nenkova imenovana za zamenika predsednika Opštine Sofija- grad.

10 godina kasnije

 

Ispostavilo se da tragedija sa decom na reci Lim povezuje mnogo ljudi. Ali dok se se roditelji zbližili zbog tuge za izgubljenom decom, sudije za krivična dela, činovnike i političari su se zbližili u mafijaškim krugovima, sa jednim ciljem: da sakriju istinu i da imaju korist od svog servilnog (poslušnog) ponašanja.

Skoro 10 godina nakon udesa većina roditelja još nisu ubeđeni da su kažnjeni pravi krivci. A oni, glavni krivci, nastavljaju da stvaraju nove i nove šeme na ivici ili s druge strane zakona, sigurni da su nedodirlivi.