Natrag

Misija

Misija

 

Dulijan Asan: Sajferpank, sloboda i budunost Interneta (6)

 

Duh iz tazijeve arhive

 

Diskusije heroja antiglobalizma Dulijana Asana, koje je vodio sa svojim saborcima Dejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Deremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je tampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujui izdavakoj kui Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznaajnije delove iz ovog znaajnog svedoanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.

 

Dulijan Asan

 

 

DULIJAN: Endi, nedavno sam razgovarao sa predsednikom Tunisa i pitao sam ga ta e se dogoditi sa obavetajnim dosijeima iz vremena vladavine diktatora Ben Alija - tuniki ekvivalent arhivi tazija - i on mi je rekao da iako su ti dosijei interesantni, pravi problem su obavetajne agencije, one su opasne, tako da e morati da se izbori sa svakom od njih. Ali kada se radi o dosijeima, on smatra da je zarad jedinstva drutva u Tunisu najbolje da ostanu tajni, da bi se izbeglo optuivanje. Ti si bio mlad u vreme pada tazija u Istonoj Nemakoj, ali da li bi mogli malo da razgovaramo o arhivi tazija i o tome ta ti misli o dosijeima bezbednosnih slubi?

ENDI: Nemaka verovatno ima najbolje dokumentovanu obavetajnu slubu na planeti, ili bar jednu od najboljih. Sva dokumenta iz istononemakog Ministarstva za dravnu bezbednost (Staatssicherheit) - sve belenice, proceduralni dokumenti, dokumenti za trening, interne studije - su otprilike javni. Kaem otprilike jer nije lako pristupiti svima, ali veini jeste, a uz to je drava otvorila agenciju koja se brine o dosijeima tako da graani Nemake imaju pravo da vide svoj tazi dosije.

DULIJAN: Nemaka Vlada je osnovala BstU (Bundesbeauftragte fr die Stasi-Unterlagen), velikog distributera dokumenata iz tazi arhive.

ENDI: Da, i novinari mogu da se prijave za tzv. istraivanja, to verovatno podsea na zahteve za pristup informacijama od javnog znaaja, da bi mogli da izuavaju razliita pitanja. Postoji mnogo knjiga, kao i prirunika za izuavanje stratekog ponaanja tazija. I mislim da se od njih mnogo moe nauiti. Razumem da je previe oekivati da Tuniani objave sve line dosijee koje je sastavila biva obavetajna agencija, jer predsednik - mislim na sadanjeg predsednika - mora da uzme u obzir i svoj dosije, kao i dosijee svojih saveznika i sl. Te obavetajne agencije ne potuju privatnost tako da se u linim dosijeima nalaze informacije o vaim seksualnim navikama, vaim telekomunikacijama, novanim transferima, o svemu to ste uradili, a to moda ne biste eleli da bude javno.

DULIJAN: Da li si pratio zbivanja sa egipatskom bezbednosnom slubom, Amn el Davlom? Hiljade ljudi je upalo unutra, opljakali su arhivu jer je Amn el Davla pokuala da iz zapali, uniti, baci u ubre, tako da je veliki deo materijala zavrio svuda naokolo. Dosije je mogao da se kupi za 2 amerika dolara na lokalnoj pijaci. Ali to nije unitilo egipatsko drutvo.

ENDI: Ne, samo kaem da razumem ako ljudi ne ele da njihovi lini podaci budu javni. Ja mogu to da razumem jer sam iveo u dravi u kojoj su 40 godina uvani podaci o meni i u kojoj je zabeleen svaki put kada kada bih otiao u toalet.

DULIJAN: Ali koja je cena toga? to se mene tie, jednom dounik uvek dounik.

ENDI: Da, ali hakerska etika, u principu podrazumeva upotrebu javnih informacija i zatitu privatnih informacija ili podataka, i smatram da ako se zalaemo za privatnost - a imamo jako dobre razloge za to - onda ne bi trebalo da jednostavno priamo o uravnoteenosti u ovom sluaju. Ovde moemo napraviti razliku. Ne moramo sve uiniti javnim.

DEJKOB: Postoji dobra strana te asimetrine tajnosti. Hajde da se vratimo malo unazad. Mislim da ti je polazite pogreno, jer smatra da su podaci privatni kada su ogranieni, a to jednostavno nije tano. Na primer, ako je u mojoj zemlji milion ljudi prolo bezbednosnu proveru i imaju dozvolu za pristup linim podacima...

DULIJAN: 4,3 miliona...

DEJKOB: Kako onda ti podaci mogu biti privatni? Problem je u tome to ti podaci nisu 100 posto tajni svim osobama na planeti.

DULIJAN: Tajni su onima koji nemaju mo.

ENDI: U pravu si. Ali ako elimo u potpunosti da otvorimo arhive...

DULIJAN: Neke evropske zemlje su to uradile.

ENDI: Ne. Ne znam ni za jednu dravu u kojoj su svi dosijei postali javni.

DULIJAN: Na primer u Poljskoj su dosijei postali javni u mnogo veoj meri nego u nemakoj.

ENDI: Mogue je da je tako. Ono to je bilo loe, a to se u stvari dogodilo u Nemakoj jeste da su koristili bive oficire istononemake dravne bezbednosti da bi obezbedili da tazi administrira ne samo tazi arhivu, ve i deo tzv. nove Nemake", ujedinjeni bivi istoni deo. Postoji jedna zanimljiva pria o kompaniji koja je pobedila na tenderu, a trebalo je da oisti zgradu u kojoj su uvani dosijei. Ta kompanija je pobedila na tenderu samo zato to su bili najjeftiniji ponuai. Nakon est godina kompanija koja je bila zaduena za uvanje arhive, saznala je da su posao dali kompaniji koju je napravio bivi istononemaki obavetajac a koja je trebalo da isti njihove arhive.

DEREMI: Na Vikiliksu sam naao i proitao izvetaj o tome. Sjajan je.

ENDI: Vikiliks je ba o tome izvetavao, tako da si u pravu kada kae da kada jednom stvori te dosijee i kada ih poveri loim ljudima ne moe se govoriti o privatnosti.

DULIJAN: Moemo to posmatrati i kao iru pitanje. Internet je doveo do eksplozije informacija koje su dostupne javnosti - potpuno neverovatno. I obrazovna funkcija interneta je neverovatna. A sa druge strane, ljudi vide ta radi Vikiliks i pomisle pogledaj, sve tajne vladine informacije su sada javne, Vlada nita ne moe da sauva".

A ja mislim da su to gluposti. Vikiliks je senka senke. U stvari, to to smo objavili informacije koje broje vie od milion rei samo ukazuje na eksploziju koliine tajnih informacija. I zaista, mone grupe sada poseduju toliku koliinu tajnih materijala da je koliina javno dostupnih informacija zanemarljiva, a informacije koje je Vikiliks objavio ine samo deli tih materijala koji se tajno uvaju. Kada, sa jedne strane, uporedimo te mone insajdere koji imaju podatke o svakoj transakciji kreditnim karticama u svetu i, sa druge, ljude koji guglovanjem mogu da pronau bilo koji blog i komentare ljudi na njemu, ta da kaemo o tom odnosu snaga?

 

 

Ubijanje glasnika

 

ENDI: Ja mislim da je dobro da se sve te informacije razotkriju, jer e tako ljudi nauiti da ako koriste kreditnu karticu ostaje trag o tome. Nekim ljudima, ako im samo objanjavamo, e to biti previe komplikovano i apstraktno. Ali, onoga trenutka kada vide svoje line dosijee, sve e razumeti.

DULIJAN: Ili ako dobiju svoj Fejsbuk dosije koji sadri 800 MB informacija o njima.

ENDI: nakon pada Istonog bloka, nemaki kancelar Helmut Kol je eleo da ujedini Nemaku, ali su Amerikanci postavili tzv. Uslov pregovora 2 plus 4.

Rekli su da jo uvek ele da dre telekomunikacije u nemakoj pod kontrolom, pod svojim nadzorom, a Kol je smatrao da to nije bitno, jer nije razumeo ta podrazumeva nadzor telekomunikacija. Razgovarao sam jednom sa jednim ovekom iz njegovog kabineta i on mi je rekao da su bili veoma ljuti zbog toga tako da su na kraju organizovali da dobiju 8.000 stranica transkripata njegovih telefonskih razgovora koje je tazi napravio. Bila su im potrebna dva mala kombija da bi ih dovezli u njegovu kancelariju. Kada je video te dokumente rekao je Doavola, ta je to?" a oni su mu odgovorili to su vai telefonski razgovori u poslednjih 10 godina, ukljuujui one koje ste obavili sa vaim devojkama, sa vaom suprugom, sa vaom sekretaricom, itd." Tako je najbolje razumeo ta znai presretanje telekomunikacionih podataka.

 I zaista, ti dosijei pomau ljudima da razumeju ta rade obavetajne slube. Ali ako bismo se zalagali za potpuno razotkrivanje sada i ako bismo glasali nisam siguran da li bih se protivio tome.

DULIJAN: Ne bih eleo da previe priamo o tome, ali oigledno je da postoje situacije u kojima dokumenti treba da budu tajni, recimo kao u sluaju istrage protiv mafije. U takvim sluajevima to je zakonski opravdano. Ne kaem da je legitimno kao politika, kaem da je politiki neizbeno.

Postoje politiki uverljivi zahtevi - poput ovi momci su ve ubijali i sada pripremaju drugo ubistvo" - kada bez obzira da li mislimo da bi presretanje trebalo da bude dostupno ili ne, ono e se dogoditi. Ne moemo da pobedimo u toj politikoj borbi.

Ali ta vrsta taktikog nadzora moe bar delimino da bude zakonski regulisana i teta se moe svesti na minimum. Kada se ova taktika presretanja koriste u radu agencija koje sprovode zakon (nasuprot obavetajnim agencijama), esto se koriste za prikupljanje dokaza. Ti dokazi se koriste u sudskim procesima i tako postanu javni. Samim tim bar neko vreme postoji neka vrsta nadzora nad tim to se deava.

 I na suenju moete ispitati ljude kako su doli do tih dokaza i zbog ega bi trebalo da ih smatramo vaeim. Moemo da ih kontroliemo. Ali regulisanje stratekog presretanja je potpuno apsurdno. Po samoj definiciji ono podrazumeva presretanje svaijih podataka, tako da se postavlja pitanje koji zakon bismo primenili u sluaju kada nam je polazna osnova nadzor svih?

DEREMI: Ova diskusija o potpunom razotkrivanju me je navela da se setim grupe zvane LulzSec koja je objavila 70 miliona Sonijevih dokumenata - podatke svih Sonijevih korisnika - tako da ste mogli da vidite sve adrese, imejl adrese i lozinke korisnika. Mislim da su mogli da se vide i podaci o kreditnim karticama 70 miliona korisnika. Kao borac za osnovna prava pomislio sam uh, mislim da neto nije u redu kada, da bi pokazao da si u pravu ili da bi se zabavio, objavljuje line podatke ljudi". Oseao sam se veoma loe kada sam video imejl adrese ljudi tako objavljene. Mislim da su se oni mislili da je zabavno da pokau da neka kompanija, poznata i mona kao Soni nije u stanju da sauva podatke o svojim korisnicima i da e, kada tih 70 miliona korisnika bude pronalo svoje imejl adrese na internet pretraivaima, odmah shvatiti i zapitati se Uh, ta sam uradio kada sam otkrio svoje podatke Soniju? ta znai poveriti svoje line podatke nekoj kompaniji?"

DEJKOB: I time su ubili glasnika.

 

 

Pacovi u operi

 

DULIJAN: Razmatrali smo sve te pesimistine scenarije tako da bih sada eleo da priamo o jednom moguem utopijskom scenariju. Dolo je do radikalizacije internet omladine, a internet omladina se sve vie uveava tako da sada gotovo da ini veinu. Sa druge strane imamo oajnike pokuaje anonimizacije i slobode objavljivanja, slobode od cenzure - imamo mnotvo i dravnih i privatnih tela koja se bore protiv toga -i hajde da pokuamo da pretpostavimo da doe do najpozitivnijeg mogueg razvoja dogaaja. ta to onda znai?

DEJKOB: Pravo da itamo i izraavamo se slobodno i to bez izuzetka, bez izuzimanja i jednog pojedinca, bez ikakvih izuzetaka, da pogreno citiram Bila Hiksa.

On je to govorio u vezi sa obrazovanjem, odeom i hranom, ali se sve svodi na to: svi imaju pravo da itaju i svako ima pravo da govori slobodno.

Zatim tu je i pravo anonimnog govora, onda i mogunosti da izvrimo neku uplatu ljudima a da nas u tome ne ometa trea strana, mogunost da slobodno putujemo, mogunost da ispravimo svoje podatke u sistemu. Transparentnost i odgovornost za svaki sistem u kome postoji bilo kakva agencija.

ENDI: Dodao bih da iako imamo povean broj sistema za procesiranje informacija, kao i mrea, i uz dostupne alatke poput Tora, ifrovanja i slino, obim podataka koji moe biti uguen je vema mali, to znai da vlade moraju to da rade i oni to znaju. Oni znaju da je period u kome neto moe ostati tajno veoma kratak, da e to postati javno kad tad, to je jako dobro. I to menja nain na koji rade. To znai da su svesni da postoji odgovornost.

 I to znai da oni u stvari neminovno dovode do pojave uzbunjivaa unutar procesa, kao Sarbanes-Oksli Zakon koji od kompanija koje su registrovane na amerikoj berzi zahteva da stvore strukturu za uzbunjivanje, tako da ljudi koji ele da prijave neku kriminalnu radnju ili proneveru svojih pretpostavljenih imaju kanal za prijavljivanje a da ne trpe direktne sankcije od strane tih koje su prijavili.

To je dobra stvar i to e nam dugorono doneti odrivije procese.

DEREMI: Da se nadoveem na ono to je Dejk upravo rekao, mislim da svima moramo da objasnimo da je slobodan, otvoren i univerzalni internet verovatno najvanije sredstvo kojim se borimo za globalna pitanja koja su ugroena, da je njegova zatita verovatno jedan od najvanijih zadataka koji je poveren naoj generaciji, i da, kada neko negde - bilo da je u pitanju vlada ili kompanija - ogranii ljudima mogunost da pristupe sveoptem internetu, to utie na celokupan internet. To ograniava celokupno oveanstvo.

S obzirom da vidimo da udrueni moemo poveati politiku cenu takve odluke, svi graani koji pristupaju slobodnom internetu mogu ih odvratiti od takvog ponaanja. Poinjemo da uviamo da kao internet graani imamo mo u procesu donoenja politikih odluka i da moemo da uinimo da nai izabrani predstavnici i vlade snose veu odgovornost zbog loih odluke koje donesu, a koje utiu na nae osnovne slobode i na slobodni svetski univerzalni internet.

Zbog toga mislim da treba da vebamo to.

Treba da nastavimo da razmenjujemo znanje o tome. Treba da poboljamo nain na koji izvodimo svoje akcije, nain na koji razmenjujemo taktike koje koristimo kada se obraamo parlamentu, naine na koje obznanjujemo ta politiari rade, na koji obznanjujemo informacije o uticaju industrijskih lobija na proces donoenja politika. Treba i da nastavimo da stvaramo alatke pomou kojih e graani moi da izgrade svoju decentralizovanu kriptovanu infrastrukturu, da bi mogli da poseduju svoju komunikacionu infrastrukturu. Trebalo bi da predstavimo ove ideje celom drutvu kao ideje koje e pomoi da se stvori bolji svet. To je ono to smo poeli da radimo i samo treba da nastavimo.

DULIJAN: Dejk, ako pogleda objanjenja problema na internetu koja daju ljudi poput Evgenija Morozova, videe da su ih sajferpanks odavno predvideli.

 I nisu zastupali stav da se samo treba buniti protiv pojaanog dravnog nadzora i slino, ve da moemo, tj. moramo stvoriti sredstva za novu demokratiju. A moemo ih stvoriti svojim umom, dati ih ostalim ljudima i ukljuiti ih u kolektivnu odbranu. Tehnologija i nauka nisu neutralne. Postoje odreene forme tehnologije koje nam mogu pruiti ove osnovne slobode i slobode za kojima mnogi ljudi tee tako dugo.

DEJKOB: Apsolutno. Mislim da je kljuna stvar koju ljudi treba da znaju - posebno ako je tu negde neko ko ima 16 ili 18 godina i eli da menja svet na bolje - da niko ko sedi ovde i niko bilo gde u svetu se nije rodio sa zacrtanim dostignuima. Svi stvaramo svoje alternative. Svi mi ovde smo stvorili svoje mogunosti, tako da svako, posebno uz internet, ima mogunost da to uradi u svojom ivotu. Ali nisu obavezni da to urade, ve ako ele, mogu. A ako urade to, imae uticaj na mnogo ljudi, posebno uz pomo interneta. Stvaranje alternativa ima mo uveavanja, i pojaavanja.

DULIJAN: To znai sami za sebe, ako izgradi neto moe da ga da milijardama ljudi da ga koriste.

DEJKOB: Ili ako uestvuje u izgradnji anonimne mree - kao to je Tor mrea - pomae da se izgradi alternativa za anonimne komunikacije, mogunost koju ljudi tu pre toga nisu imali.

DEREMI: Radi se o slobodnom prenoenju znanja i omoguavanju slobodnog protoka na komunikacionim kanalima znanja. To je ono to ti radi. Tor je slobodni softver, koji je rairen toliko koliko je rairen danas jer smo ugradili taj oseaj slobode u alternative koje gradimo, u tehnologije i modele koje stvaramo.

 

 

"...ifra je zakon!"

 

 

DEJKOB: neophodan nam je softver za slobodni svet, a i slobodan i otvoren hardver.

DULIJAN: Kada kae slobodan misli bez ogranienja, da ljudi mogu da lenare na internim mreama, da vide kako funkcioniu?

DEJKOB: Da. Neophodan nam je softver koji je slobodan poput zakona u demokratiji, koja omoguava svima da ga prouavaju, menjaju, da ga u potpunosti shvate i da obezbede da radi ono to su i eleli kada su ga napisali. Slobodan softver, slobodan i otvoren hardver.

DULIJAN: O sajferpanksa su preuzeli premisu da je ifra zakon".

DEREMI: Od Leri Lesinga.

DULIJAN: Programi koji postoje, koji se koriste, definiu ono to moe da uradi na internetu, tako da je ifra zakon.

DEJKOB: Apsolutno. A to samo znai da moe da stvara alternative, posebno kada se radi o programiranju, ali ak i kada je re o 3D tampi ili drutvenim pitanjima kao to je hakerski prostor.

 Moe da pomogne u stvaranju alternativa, samo je kljuno da ih ukljui u proces normalizacije, takav da ljudima postane normalno da mogu da naprave sopstvene trodimenzionalne objekte, da mogu da menjaju sopstveni softver, i da budu svesni da ako neko eli da ih sprei u tome, to nije neko ko im obezbeuje pristup internetu, da su oni ti koji imaju mo filtriranja ili cenzurisanja, i da, oni samo kre sopstvenu dunost panje.

Svaki od nas je to uinio sa svojim ivotom, tako da bi ljudi trebalo da shvate da i oni imaju mogunost da to urade za budue generacije, ali i za ovu generaciju sada.

Zbog toga sam ja sada ovde - jer ako ne podrim Dulijana sada, sada kada prolazi kroz sve ovo, kakav onda svet stvaram? Kakvu poruku aljem kada dozvoljavam gomili svinja da me guraju kako hoe? Nema anse, nikada. Moramo da gradimo i da menjamo. Gandi je rekao: Ti mora da postane promena koju eli da postigne u svetu", a ja bih dodao da mora i da bude nevolja koju eli da vidi, takoe.

 To se odnosi na Svet softvera, nije ba isto kao Gandijeva poruka, ali mislim da je jako vano da se to uradi i da ljudi shvate da ne mogu samo da sede dokoni, ve da moraju neto da urade. A ja se nadam i da hoe.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane