Natrag

Tragom vesti

 

Tragom vesti

 

EKSKLUZIVNO:Povodom informacije  da je specijalni tužilac EU, Klint Vilijamson, završio istragu o trgovini ljudskim  organima  Srba sa Kosova (3)

 

 

Krvavi transport

 

 

Izveštaj UNMIK-a o nasilnom oduzimanju vitalnih organa od otetih Srba posle završetka NATO-agresije, dostavljen je još 3. novembra 2003. godine Međunarodnom tribunalu u Hagu, kao što pokazuje ulazni pečat tog tela. Nikada do danas u celini nije objavljen, niti je neki sud po njemu postupao. Kako  stoji u samom izveštaju neki od svedoka su još pre sastavljanja izveštaja nestali na misteriozan način. Ostaje otvoreno pitanje da li su srpski istražni organi došli do ovog izveštaja i, ako jesu, šta su tim povodom preduzeli. Tabloid je u posedu kompletnog UNMIK-ovog Izveštaja iz koga objavljuje najvažnije delove.

 

.........

 

 

Ovde je važno napomenuti da su Fuše-Kruju kompletno kolonizovali ljudi iz Bajram Cura i Tropoje u vreme komunizma, i da je to veoma opasno mesto. Kako znamo da su Haradinaji porodično povezani sa Bajram Curom i Tropojom, onda možemo slobodno da sugerišemo da, takođe, imaju dobre odnose sa njihovim rođacima u Fuše-Kruji, kao i sa vlasnicima zemlje i farmi koje su koristili za ovaj prljavi „biznis". „B" se pridružio OVK u Septembru 1998. Živi u predgrađu Prizrena.

 

 

Prva „isporuka"- udarci motkama i pendrecima

 

 

Kaže da je drugog  jula primio naređenje od svog komandanta da ode iz Suve Reke u Uroševac sa još jednim vojnikom (vozačem) i preda neke dokumente jednom visokom oficiru OVK, i da nakon toga izvrši svako naređenje koje eventualno dobije. Bilo je deset sati pre podne. Kada su stigli našli su čoveka za vezu koji im je kazao da sačekaju. Čekali su u nekoj kući do dva popodne, tu su im dali i ručak, potom im je rečeno da se odvezu do Talinovaca i tamo pokupe još jednog vojnika OVK (mi ćemo ga ovde nazivati „treći lik") na izlazu iz Uroševca. Vozili su se u belom Folksvagen kombiju. Dakle, tu su pokupili tog čoveka, „B" ga je pre toga sretao par puta u Prištini.

Odvezli su se do Talinovaca, gde su produžili još 100 metara prema severu, tu su ušli u kuću u čijem podrumu je OVK držala 5 zarobljenih Srba. Tamo je video dva starija čoveka, preko 60 godina starosti, i dva mlađa između 20 i 30 godina starosti. Bili su prljavi i raskrvavljenih glava. Jedan od njih je na sebi imao vojničku košulju. Tamo je bila i jedna žena, starija od 50 godina.

„Treći lik" ih  je psovao, i pretio tim Srbima, da će sada morati da „plate" za sve što su uradili Albancima. Zgrabio je jednog starijeg čoveka i pitao ga gde mu je sin. Stariji čovek je ćutao, i on ga je snažno udario pesnicom, tako da je pao. Zatim se zagledao u mlađe Srbe i potom ih izveo napolje. Stavio im je lisice na ruke i ukrcao ih u kombi. Potom su se njih trojica odvezli nazad u Suvu Reku i tamo su prenoćili. Veoma rano, sledećeg jutra, druga OVK patrola je privela još jednog Srbina. „Treći lik" je razgovarao sa njima, dao im neko pakovanje, i zatim preuzeo zarobljenog Srbina. Bilo je oko šest ujutro.

„B" im je doneo doručak. Kaže da je bio iznenađen da je hrana za zarobljenika bila tako obilna. Oko 6:30, zajedno sa „trećim likom" je došao još jedan Albanac civilno obučen (doktor). On je naredio Srbima da skinu košulje i onda ih upitao da li su udarani motkama ili pendrecima, ili slično. Srbi koji su pokupljeni u Talinovcima kažu da su primili više udaraca u glavu, i da je to bilo sve. Naređeno im je da se obuku i oko sedam su poslati u Prizren. „B" je bio veoma iznenađen načinom na koji su zarobljenici bili tretirani. Pomislio je da će biti razmenjeni za zarobljene Albance.

Po dolasku u Prizren napravili su pola sata pauze, i potom su sedmoro njih produžili prema granici. Tada su im stavili „trake" na usta, već su bili vezani lisicama, i naređeno im je da ćute, ili će biti ustreljeni na licu mesta. Prošli su granicu bez problema, trubnuli su nemačkim vojnicima, i to je bilo sve. Put je bio zakrčen izbeglicama koje su se vraćale.

Odvezli su se prvo do Kukeša i tamo su pokupili još jednog Albanca, koji je sišao u Bićaju, južno od Kukeša. Takođe su, „četvrti lik" obučen u civilno odelo i „treći lik" iz Uroševca, napustili vozilo u Bićaju. Tamo su ukrcali dva druga Albanca - kasnije je ispalo da je jedan od njih Arapin iz Egipta. Odvezli su skroz dole do Burela u centralnoj Albaniji, gde su „isporučili" Srbe.

Trebalo ime je ceo dan da tamo stignu, jer je put bio veoma loš. Ljudi koje su pokupili nisu bili pričljivi. Jedan od njih je zadnjih pet godina živeo u Turskoj i on je progovori par reči kada im je kazao gde da voze. Kasnije kada sam razgovarao sa „B" on mi je kazao da se osećao veoma neprijatno u društvu ta dva čoveka. Oni nisu dozvolili njemu i drugom vozaču da uopšte razgovaraju, i naredili im u toku vožnje da se zaustave dva puta, da bi mogli da razmotaju tepihe i mole se Alahu. On nam je kazao, da je kasnije čuo od „trećeg lika"  da je drugi „verski fanatik" bio Egipćanin.

 

 

Druga „isporuka"- transport mlađih Srba

 

 

Sledeći dan su se vratili na Kosovo i odmarali do 14. jula. Onda su se „B" i njegov „kolega" odvezli do Grekovaca, to je između Prizrena i Suve Reke. Odatle je on otišao u drugo selo po imenu Dubrava, onda nazad u Grekovce, i onda istočno od Grekovca u blizini dva manastira gde su pokupili tri Srbina, na obali reke Dušnice. Kasnije, kada su bili na putu za Prizren pokupili su još dva srpska zarobljenika od jedne jedinice OVK. U stvari, jedan od njih je bio musliman srpskog porekla. Nije mi kazao kako je to znao. Ta dvojica su bili užasno pretučeni, i kazao mi je da je kasnije primetio da je pod u kombiju bio prekriven njihovom krvlju. Tada su imali još dva vojnika OVK u pratnji u kombiju, i u to vreme sa njima u konvoju je išao mali kamion. Kada su stigli u Tusus odveli su Srbe u kuću jednog lokalnog Albanca, a iz malog kamiona koji je vozio iza njih su izveli još šestoricu Srba. Svi su bili zatvoreni u istu kuću. Sa njima je bila jedna ciganska devojčica i jedna starija žena. Cigansku devojčicu su izveli negde tu noć. Čuo je da su je vojnici OVK silovali. Posle toga nikada je više nije video.

Sledeće jutro su pokupili tri Srbina iz grupe koja je dovedena prethodni dan. Tog jutra je u Tusus došao „treći lik" koji je učestovao u prethodnom transportu i iz grupe izdvojio mlađe Srbe koji su dobro izgledali. Potom su se svi, tri Albanca i tri srpska zarobljenika, odvezli do Kukeša, gde su se sreli ponovo sa Turčinom-Albancem, ovaj put je bio sam.

 „B" nam kaže da ga je „treći lik" oslovio sa „zdravo Mahmut", a ovaj mu je odgovorio „selam alejkum" ili nešto slično na arapskom. Mahmut nam je prebacio što kasnimo, i da bi bilo bolje da se držimo dogovora, jer avion ne može da čeka na nas. Ovaj put smo se odvezli skroz do Fuše-Kruje. Stigli smo kasno noću. Put je bio užasan. Objasnim nam je da je vozio do ranča u blizini varoši. Posle nam je u razgovoru kazao da su tamo našli četiri Arapina i dva Albanca „unutra", koji su došli takođe sa severa, iz Bajram Curija.

Dva Arapina su bili u uniformama OVK. Kazao nam je da je u kući bio užasan smrad, i da su svuda po zidovima bile ispisane molitve iz Kurana. Zatvorili su Srbe u jednu sobu. Sledeće jutro „B", njegov kolega vozač, i „treći lik" su se vratili nazad na Kosovo. Prilikom povratka „treći lik" ih je upozorio da o svemu drže zatvorena usta, i da će biti dobro nagrađeni. On im je objasnio da su rat i haotični vakum koji je nastao po završetku rata bili izvanredna situacija za „biznis", i da već imaju isuviše puno „porudžbina",  i da im je Mahmut bio od velike pomoći u ubeđivanju „klijenata" da oni nisu prevaranti. „Treći lik" je uglavnom sve vreme razgovarao sa suvozačem od „B". On je dodao da „ih" ni on sam ne voli, ali da plaćaju dobro. Pitao sam ga koga „njih", i „B" mi je odgovorio: „Klijente".

 

 

Treća „isporuka"- organi putuju na Bliski Istok

 

 

Posle ovog imali su pauzu od tri dana. U međuvremenu druga grupa OVK je uzela njegov kombi i obavili su jednu vožnju do Kukeša, da bi se vratili istog dana. Onda 18. jula „B" je obavio još jednu „isporuku"- pokupili su tri srpska zarobljenika u Suvoj Reci, rano ujutro. „Treći lik" im se pridružio neko vreme pre granice u drugom kombiju, a potom je prešao u „B"-jev kombi. U drugom kombiju su takođe bila dva srpska zarobljenika. Sve zajedno su ih odvezli u Bićaj gde su ih isporučili lokalnom „čoveku" koji je radio za „jedan čuveni klan". Vratili su se u Prizren istog dana.

Nakon toga „B" je bio „na dopustu" do 19. avgusta, dok je njegov kolega vozač uradio nekoliko „isporuka" sa druge dve grupe OVK. Onda 19. avgusta njegov kolega vozač i „treći lik" su ga zvali da im se ponovo pridruži. Prvo su se odvezli do Landovice, a potom do Pirane gde su se zaustavili u blizini. Tu su preuzeli 10 do 12 zarobljenih Srba i ukrcali ih u kamion, ovaj put je to bio crveno-prašnjav „Volvo" kamion. Potom su između Pirane i Landovice pokupili još 6 ili 7 zarobljenih Srba.

 „Treći lik" im je objasnio da je ovako lakše da ih sve pokupe na gomili i prebace odjednom u Albaniju, jer njihov „posao" postaje sve osetljiviji, i da je bolje da se ne „kockaju" sa KFOR-om i ostalim frakcijama OVK. Stigli su u Kukeš isti dan i prespavali su na obližnjem seoskom gazdinstvu, gde su već držali pet srpskih zarobljenika. Sledeće jutro, „treći lik" i kolega vozač su produžili do Burela sa 4 srpska zarobljenika u kombiju, dok su ostali ostali u oblasti Kukeša. Ovog puta su otišli u drugi kraj Burela, u jednu kuću koja je iznutra izgledala kao mala medicinska klinika. Kuća je imala samo ogromno prizemlje, i izgledala je kao da je pre služila kao restoran.

 „Treći lik" je kazao da se većina ljudskih organa isporučuju na Bliski Istok, posebno u Damask, „to je Sirija" - objasnio je on. Potom su ponovo isporučili zarobljene Srbe lokalnim naoružanim ljudima, tamo je „B" uočio jednog muškarca tamne kože i sa bradom, koji je verovatno bio Arapin. „B" i druga dvojica su proveli noć u drugom kraju Burela i sledeći dan su otišli u Tiranu, gde je „treći tip" posetio Mahmuta i Arapina koga je „B" video tokom prve posete. On nije prisustvovao sastanku. Ostali su sledeći dan u Tirani, a potom nazad na Kosovo, i to je bilo sve.

„B"-ov kolega vozač mu je kazao da je on u okviru drugih grupa OVK prebacio oko 60 srpskih zarobljenika u Albaniju, ali da je samo polovina njih „korišćena" za trgovinu organima. Dodao je da su neki od njih bili podvrgnuti medicinskim pregledima i testiranjima u Kukešu i Bićaju, ali nije obezbedio detalje. Pitao sam ga da li su od Srba uzimani uzorci krvi ili neki drugi uzorci, ali on mi nije dao odgovor na to pitanje. Njegov kolega vozač očigledno nije bio zadovoljan novcem kojim su ih plaćali.

On je izjavio da su Mahmut i njegovi prijatelji, „treći lik", visoki zvaničnici OVK i albanski gangsteri, zaradili čitavo bogatstvo, dok su njima davali „mrvice hleba". Kolega vozač je ismevao Mahmutijevu priču da su imali visoke troškove zbog toga što su morali da „unajmljuju avion" i tako dalje. Mahmut im je takođe kazao da ljudski organi ne mogu da „traju zauvek" u frižideru.

Na kraju je dodao da su Baškim Ibrahimi i Azem Hodža bili zaduženi na albanskoj strani za ovaj „biznis", i da su radili za iste „ljude" koji su organizovali šverc oružja za OVK u toku rata. Nije hteo da imenuje „krupne ribe". Takođe je nije rekao skoro ništa o učešću OVK u sve ovo. Samo je napomenuo da su veoma „važni ljudi" bili uključeni u ovaj posao i da ne sme više ništa da nam kaže, jer se plaši za bezbednost svoje porodice. Kazao nam je da su čak i neke albanske devojčice katolikinje sa severa Albanije bile kidnapovane, i da su umesto da budu poslate u Italiju da se bave prostitucijom poput mnogih drugih (što je do tada bila praksa), bile takođe iskasapljene za svoje organe. Posle te zadnje „isporuke" on nije obavio više nijedan transporst, ali veruje da se „biznis" tamo i dalje nastavlja, ali bez transfera preko granice. Oko jedne stvari je bio apsolutno siguran, a to je da „Atlantska OVK brigada" nije imala ništa sa ovim „biznisom".

 

 

Pismo o svedocima i događajima

 

 

Ujedinjene Nacije

Interna administracija Ujedinjenih Nacija

Kosovo

UNMIK

 

Gospodin Džonatan Sač,  

šef misije za Kosovo i Makedoniju, Haški Tribunal

 

Referenca: DOJ/DIR/2774/pec/03    

 

12 Decembar 2003.

 

 

Dragi gospodine Sač,

 

U nastavku su izloženi detalji vezani za navodne albanske ratne zločine, vezano za naše nedavnu diskusiju.

    Počevši sredinom 1999, moguće i pre toga, između 70 i 200 srpskih zarobljenika su nasilno oteti živi i kamionima i kombijima prebačeni u ilegalne zatvore u blizini severnih albanskih gradova Kukeš-Bićaj i Tropoja. Apsolutna većina tih ljudi su etnički Srbi sa Kosova, kidnapovani između juna i oktobra 1999. Ti Srbi koji su odvedeni u Albaniju su bili uglavnom muškarci starosti između 27 i 50 godina.

Počevši u julu 1999, prema više izvora, još neutvrđene pouzdanosti, neki od tih zarobljenika (24 do 100) su prebačeni iz severne Albanije u privatnu kuću (ili više kuća) u blizini varoši Burel (Burelli), nekih 110 kilometra jugozapadno od Kukeša.

Medicinska oprema dopremljena u tu kuću je korišćena od strane doktora da „povade" organe iz zatočenika, koji su potom „umirali".

Njihova tela su zakopavana u blizini. Ljudski organi su transportovani na Rinas aerodrom u blizini Tirane (nekih 75 kilometara jugozapadno od Burela) i slati avionom u inostranstvo. Pored etničkih Srba, i drugi zarobljenici su dovođeni u inkriminisanu kuću, koji su nam opisani kao žene „prostitutke". Najmanje dve od njih su bile iz Mirdite u Albaniji. Poslednja „isporuka"  zatočenika iz severne Albanije u „kuću" u blizini Burela je prijavljena u proleće ili početak leta 2000.

    Pored živih talaca koji su odvedeni u Albaniju, jedan neutvrđen broj leševa srpskih civila su prebačeni iz Kosova u Albaniju, gde su zakopani na udaljenim i pustim lokacijama.

    Ova gornja informacija je bazirana na intervjuu sa najmanje osam izvora, čiji kredibilitet treba da bude još testiran, svi su etnički Albanci sa Kosova ili Crne Gore, koji su služili u Oslobodilačkoj Vojsci Kosova. Prema tim izvorima, transporti i „hirurške operacije" su izvršavani sa aktivnim učešćem ili odobrenjem srednjih i viših zvaničnika OVK, kao i od više doktora sa Kosova i iz inostranstva.

    Kuća gde su se vršile „ekstrakcije organa" je locirana 14,58 km južno od Burela, na sledećim koordinatama: 41.32.49 sever i 20.00.19 istok. Kuća je smeštena u zaseoku Kurteši, koji je lociran šest kilometara zapadno od glavnog druma koji spaja Burel i Kloš (Klosi). Raskrsnica od koje se odvaja zemljani put za Kurteši je otprilike 8,57 km južno od prvog mosta južno od Burela.

    Ovi izvori su zahtevali da njihov identitet bude sakriven. Identifikovani su samo brojevima:

1. Etnički Albanac iz jugozapadnog Kosova koji je služio kao običan vojnik u OVK za vreme rata. Svedok broj 1 tvrdi da je direktno učestvovao u transportu zarobljenika sa Kosova u severnu i centralnu Albaniju.

2. Etnički Albanac iz severozapadnog Kosova, koji se pridružio OVK 1998. i služio je kao običan vojnik i vozač. Svedok broj 2  tvrdi da je direktno učestvovao u transportu zarobljenika sa Kosova u severnu i centralnu Albaniju.

3. Etnički Albanac iz severozapadnog Kosova koji je bio vozač i stražar pri regionalnoj OVK komandi u zapadnom Kosovu. Svedok broj 3 tvrdi da je direktno učestvovao u transportu zarobljenika sa Kosova u severnu i centralnu Albaniju.

4. Etnički albanac iz Crne Gore. Služio je u OVK kao običan vojnik i vozač. Svedok broj 4 tvrdi da je direktno učestvovao u zakopavanju leševa srpskih civila na Kosovu i da je transportovao zarobljenike sa Kosova u severnu Albaniju.

5. Etnički Albanac sa Kosova, koje je bio srednje rangirani oficir za logističku podršku u OVK i bio je blizak Ramušu Haradinaju. Svedok broj 5 tvrdi da ima direktno znanje o transportu zarobljenika sa Kosova u severnu i centralnu Albaniju. Njegova direktna uloga u svemu ovome još nije razjašnjena.

6. Etnički Albanac iz Prizrena, koji je od strane OVK bio optužen za saradnju sa Srbima. Bio je kidnapovan zajedno sa svojim bratom i bio je u zatočeništvu u logoru OVK, lociranom u jednoj napuštenoj fabrici u Kukešu. Posle rata je oslobođen i vratio se u Prizren. On tvrdi da je video zarobljene srpske civile u rukama OVK u Kukešu.

7. Etnički Albanac sa Kosova koji je služio kao običan vojnik u OVK. Svedok broj 7 tvrdi da ima direktno saznanje o ilegalnim zatvorima u severnoj Albaniji.

8. Etnički Albanac koji je služio u OVK pod doskorašnjim komandantom Drinijem. Svedok broj 8 tvrdi da ima direktno saznanje o transportu zarobljenika sa Kosova u severnu Albaniju.

 

 

 

                                                                                                                (Kraj)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane