Banat

 

Vođin duh nad Zrenjaninom: proslavljen još jedan mandat nazadnjaka

 

Pevaj brate, bez plate

 

Dvogodišnja „moćna" nemoć nazadnjaka u Zrenjaninu, uz zaslepljujući vatromet lepih želja BG centrale, ponovo je pregazila centar Banata. Četvrtina ukupnog broja glasača, "legla je na rudu" i izglasala novog voljenog, Apsolutnog Vođu. Sudeći po dosadašnjem iskustvu, ni region Banata ni grad Zrenjanin, od ovih "promena" ne očekuje ništa dobro...

 

Zoltan Horvat

 

  Osuđeni da ponavljaju prošlost u sijaset različitih, po grad katastrofalnih varijanti, Zrenjaninci su, počev od 7. jula 2012. godine kada su se "na grbaču popeli" kradljivci lokalne vlasti, zaboravili novu banatsku sistemsku elementarnu nepogodu pod nazivom - dve nazadnjačke godine apsolutno ničega. Izborni štab gradske "elite" je 16. marta, predvođen Regionalnim Isusom a potpomognut obesnim saradnicima, tokom prepodneva sa desetak mobilnih telefona neprestano pozivao građane Zrenjanina da glasaju isključivo za SNS, jer se, navodno, nalaze na prioritetnim kompjuterskim listama. Ciljani su "prioriteti" Zrenjanina, nezaposleni, penzioneri, tesari, limari i...svi preostali.

 Predizborno „utrenirano nasilje" nad sugrađanima porazilo je davno poražene i posramljene dve trećine građana centra Banata, bez daha da se odupru ubitačnom marketingu i retko viđenoj medijskoj histeriji stvaranja lika i dela "Novog srpskog božanstva". 

Teško je objasniti sluganjstvo prosečnog Zrenjaninca retko nesposobnim nazadnjačkim gospodarima Zrenjanina. Nekadašnji (samo)poštovani banatski domaćin nestao je u vrtlogu politikanstva ovdašnjih VIP mediokriteta. Osiromašen do crkvenog miša, idealna meta nazadnjačke vlasti, nemi je svedok umiranja grada. Obezvređena i obesmišljena proizvodna industrija, žila kucavica, samo što nije umrla, poljoprivreda je popijena u šolji mleka bivšeg ministra, siva zona silovito nadire, sport u buli, kultura je nekulturna i prostačka, 19 punih stranica čitulja je nedeljno u regionalnom listu, deca prete da će zbog sramnog život(injarenj)a prebiti svoje očeve čim ojačaju…

Bake i deke, ostareli proizvođači živog novca, najjači su stub porodice u Zrenjaninu dva puta mesečno sa redovnim penzijicama. Daleko redovnije, sugrađane sa medija bombarduju Regionalni Isus, Džeger, Daksi, Sašica i preostale mikrofondžije. Zajedno nisu sastavili tri minuta preznojavanja od poštenog rada sopstvenog, ne znaju šta znači "ratovati" sa proizvodnom trakom u ispunjavanju dnevne norme za 20 hiljada dinara mesečno i ispod časti im je da se druže sa nezaposlenima i ugroženima. Usput, veoma ozbiljno su shvatili svoje stranačke obaveze, pa su nakon izbacivanja stručnih i pametnih (p)ostali bezbrižni nazadnjaci.

Uključujući fascinantno nebulozne konferanse o centralističkim BG i NS događanjima, Kosovu i preostalim "sudbonosnim" temama za opstanak lokalnih samouprava, Zrenjaninu se i u novom mandatu obećava isti program istih ljudi, apsolutno ništa. Dakle, teći će obećana reka meda i mleka: fabriku vode u Zrenjaninu će u ovom veku lično graditi Vučić, na roditeljske sastanke će dolaziti samo Vučić, sa Goranove fontane-česmuše u centru čistu vodu ima da pije samo Vučić, desetogodišnje dugove Gradskoj stambenoj agenciji umesto Dežegera i Daksija platiće lično Vučić. U veličanstvenom ambijentu barokne sale teatra svi će glumiti veličanstvenog Vučića, u biblioteci će obavezno štivo biti jedino knjiga Vučića, u gradskom parku će na svakih deset metara biti postavljena bista Vučića...Vala, pokojni Sloba je za ovdašnje, naglo poseljačeno političko glumište, čist amater. 

Uđe li očajni sindikalni goljo u skupštinsku salu da saopšti svu bedu i beznađe nezaposlenih iz zrenjaninskog fabričkog pakla bez prihoda što rađa nervozu, strah, očaj, svađu u porodici i na kraju njen raspad, poslušni neradnici pod radnim nazivom odbornici većine, čačkaju noseve, zevaju, međusobno glasno ćaskaju, pa se smeju nesrećnom govorniku dovikujući mu "skrati bedo, dosadan si, jedno te isto ponavljaš…".

Danas se vlast mediokriteta u Zrenjaninu meri apsolutnim vlasništvom lične sreće u gomili ljudskih nesreća. Pre nekoliko dana bilo je tužno-smešno gledati dvadesetak članova siromašnih porodica u bašti Gradske kuće kojima je nazadnjačka vlast dodelila poklone u vidu, "retko neophodnih" automobilskih sedišta za decu. Nepristojnu donaciju iz inostranstva, gradski oci su predstavili kao veliko dostignuće lokalne samouprave, pa ih je uvredilo pitanje jednog od prisutnih "ljudi, što nas ponižavate, mi nemamo ni biciklove, a kamo li automobile…". Lokalnim medijima je inostrana zastarela roba za džabaka takođe bila povod za hvalospeve o "veličanstvenoj" odgovornosti lokalnih guzonja i ukazanoj pažnji zagarantovanoj porodičnoj sreći.

Jedini spas je nadati se nikakvom spasu, u trenutku kada žestoko uzdrmani građanin Zrenjanina kaže da su sva razočarenja neznatna u poređenju sa onima što ih doživljava sa samim sobom. Gašenje samopoštovanja autentičnog Zrenjaninca proizvelo je razoren grad sinhronizovano razularenih, pride "zasluženi" tovar lokalne vlasti opterećen partijicama kojima su šefovi u Čačku, Jagodini, Kragujevcu…Jesil' vid'o nekog Zrenjaninca da je zajašio direktorsku fotelju u Čačk? Nisi, niti ćeš videti, tamo domaći ljubomorno čuvaju svoju kuću, odzvanjaju banatske birtije čaršijskim pričama. Po meri vojvođanskog LSV-a, živela multietička radost življenja na izvol'te, živelo foteljaštvo, dovoljno drskih da naređuju, kako ne treba da se radi u (ne)voljenom gradu!  

Arčenje Zrenjanina je raskrsnica svakojakog sveta koje se do'vatilo moći, pa ne pušća. Gradski saobraćaj nije u nadležnosti grada (u rečenici rima ne štima), divlji taksisti preplavili autobusku stanicu i preostale punktove i maltene ugušili javni prevoz, policija, naša, narodna, o tome naravno, nema pojma, sudijke za prekršaje za običnu psovku običnom čoveku rebnu 5 hiljada dinara globe, a ovdašnjem nazadnjačkom guzonji "nagrada": sramnih 7 hiljadarki kazne za šamaranje dame u centru grada, plina i struje po kućama ubogog sveta ne može da se naseče šurnajs dežurnih ekipa dok, opet guzonja, bezbrižno duguje, na dođem ti u ovom veku, nikad, 219 hiljada dinara.

Da na pragu novog mandata bude ipak lakše i lepše, Zrenjanincima se predlaže da pevaju. Pevaj brate 2, diktat iz izvikane gostujuće predstave, može da se peva sve u šesnaes'.