Natrag

Druga strana

 

Druga strana

 

Uši Ujka Sema i u Ujedinjenom Kraljevstvu

 

Klupko se odmotava

 

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U ovom broju piše o pomoći koju britanski Vladin centar za nacionalnu bezbednost pruža američkoj NSA da špijunira, preko kompjutera, milione građana širom sveta. Bez naloga suda. Toliko o demokratiji

 

Vlado Dragićević

                                          

Nakon bezbroj optužbi na rad američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA)  i britanska agencija GCHQ (Vladin centar za komunikacije), optužena je da je na nezakonit način potpomagala razvoj sistema nadzora Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, koji je u stanju da tajno koristi podatke iz miliona kompjutera i mreža širom sveta.

Grupa za zaštitu ljudskih prava "Prajvasi internešenal", stacionirana u Londonu, tvrdi da se hakerskim tehnikama narušavaju ljudska prava, te da nisu predmetom zaštite od eventualnih zloupotreba.

Prema dokumentima koje je na svetlost dana izneo Edvard Snouden, nekadašnji pripadnik CIA,  GCHQ i NSA su razvile čitav spektar sofisticiranih implanta koji se mogu koristiti višenamenski. Neki od njih su korišćeni da bi se ugrozio široki splet internet mreža i tako dolazilo do privatnih podataka. Drugima su se inficirali kompjuteri i tako vrlo efikasno uspostavljala totalna kontrola ciljnog objekta.  Ovo je omogućavalo korišćenje fotografija, beleženje audio zapisa, snimanje otkucanog teksta na kompjuteru, pribavljanje podataka sa svakog pokretnog fleš drajva koji je konektovan i uvid u istoriju, do tada korišćenih podataka.

"Prajvasi internešenal"  tvrdi da je ovo najjači od svih prislušnih metoda te, ako mu se sada ne stane na put, može ostvariti najraznovrsnije vidove nadziranja.

Vođa istraživačkog projekta "Prajvasi internešenela", Erik King, tvrdi da se hakerski programi GCHQ izvode pod plaštom tajnosti i bez ikakve javne debate, ili jasnog pravnog stava.

Nasuprot ovome, britanski Centar za elektronske komunikacije tvrdi da je njihova saradnja sa Agencijom za nacionalnu bezbednost SAD (NSA) zasnovana na ravnopravnoj osnovi, proporcionalnoj delatnosti, pažljivo orkestrirana i bazirana na poštovanju ljudskih prava. Međutim, pojavili su se dokumenti koji govore da je GCHQ, jos 2012. godine,  molila NSA da joj dozvoli pristup program PRIZMA.  Ovaj program koriste NSA i FBI-a, kako bi došli do podataka i sadržine ličnih mejlova, razgovora, fotografija videa i drugih podataka obrađenih od strane devet najvećih svetskih internet kompanija, uključujući Gugl, Jahu, Majkrosoft, Epl, Fejsbuk i Skajp.

NSA je podržala ovu ideju i GCHQ je omogućen ekstenzivan pristup program PRIZMA za vreme Olimpijade u Londonu, 2012. godine. Kada je list "Gardijan" otkrio postojanje programa PRIZMA, britanski ministar spoljnih poslova, Vilijam Hejg, je izjavio da je opšti okvir razmene informacija sa SAD-a ostao isti kao što je to bio i kod prethodnih vlada. Isto tako, britanske obaveštajne službe i Komitet za bezbednost, ustvrdili su da je obaveštajna saradnja Centra i NSA u okvirima britanskih zakonskih normi.

Džulijan Hupert, član britanskog Parlamenta je optužio vladine zvaničnike da otvoreno i sa namerom žele da program GCHQ prikažu benignim, pa je zatražio sveobuhvatnu reviziju sistema nadgledanja. On kaže da GCHQ nije prikazala do kog nivoa je išla saradnja sa NSA, kako u PRIZMI, tako i u drugim programima američke Agencije. Hupert tvrdi da GCHQ i ostale bezbednosne strukture svesno pokušavaju da Komitet za bezbednost skrenu sa pravog puta, ne pružajući mu sve potrebne informacije. Zato ovaj liberal i traži značajne promene u strukturama bezbednosnih službi Ujedinjenog kraljevstva.

Njemu se nedavno priključio i član Parlamenta iz redova Laburista, Kit Vac, izjavivši da je sadašnji sistem nadzora stvoren za kontrolu rada Džordža Smajlija (junaka špijunskih romana), a ne ozbiljnih bezbednosnih sistema koji mogu odgovoriti realnostima 21. veka.  On izražava zabrinutost zbog slabog kontrolnog sistema kojim bi se sprečile ovakve i slične zloupotrebe.

I ostali članovi britanskog Parlamenta, bar njegova većina, sličnog su mišljenja. Po njima, bezbednosne službe su sofisticirana tela, pa im je, kao pandan, potrebno isto tako telo demokratske kontrole. Oni čak zahtevaju radikalne promene sistema kontrole, izbor članova obaveštajnog i bezbednosnog Odbora, uključujući i predsedavajućeg koji mora biti član najveće opozicione partije.

Jedno je sigurno, kada je opšte mišljenje da neefikasna kontrola rada bezbednosnih službi podriva ugled Parlamenta, onda Vlada ne može, niti sme, da nastavi sa guranjem glave u pesak.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je izdalo zvanično saopštenje u kome se kaže da sve bezbednosne službe i agencije rade u okviru striktne zakonske regulative i pod budnim okom i kontrolom mehanizama nadzora, koji ne postoje nigde u demokratskom svetu.

Ser Malkom Rifkind, nekadašnji ministar spoljnih poslova iz redova Konzervativaca, kaže da su sve ovo prazne priče. On naglašava da je član Parlamenta, g.Vac frustriran, da želi da proširi svoju nadležnost i ovlašćenja svog Komiteta, kako bi dobio na uvid poverljiva dokumenta MI 6, MI 5 i GCHQ. On u svemu ovome vidi Edvarda Snoudena i njegove pristalice, optužujući ih za korišćenje izraza, kao što su "masovna prismotra" i "orvelizam", što, po njemu, zamagljuje razliku između sistema koji državu koristi u zaštiti svog naroda i onog koji državu koristi, da bi se od tog istog naroda odbranio.

Ko onda ovde živi u dva paralelna univerzuma?

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane