Natrag

Postdemokratija

Postdemokratija

 

Bradata žena i četnik bez brade

 

Bradata žena, na pobedničkom postolju, nije važno čega, najbolja je ilustracija savremene Evrope u kojoj može sve i ništa ne može, zavisno od toga kako se uklapaš u dvostruke standarde. Končita je simbol EU u kojoj su svi navodno isti i ravnopravni, slobodni da budu i muško i žensko, a zapravo ni jedno ni drugo. Možeš biti šta god hoćeš samo ne uvek čovek. Možeš imati i bradu i ošišanu  vevericu, samo ne dostojanstvo. Kao vic sa bradom i ideologija ujedinjene Evrope ima bradu, koja poprilično vonja na kolonijalna vremena Rimskog, Napoleonovog i Austrougarskog carstva. Slično je i u Srbiji, samo obrnuto, sa četnicima bez brade kao vodećim proevropskim demokratama. Travestija-prerušavanje,  vlada svetom i Srbijom, konstatuje Tabloidov kolumnista Mile Isakov, dugogodišnji novinar, bivši potpredsednik Đinđićeve vlade, a potom ambasador Srbije u Izraelu.

 

 Piše: Mile Isakov

 

Što se mene tiče, ne sviđa mi se devojka sa bradom, ali ne marim,  neka taj Končita izgleda kako hoće, samo neka me niko ne ubeđuje kako je pobedila zato što je bila najbolja, zato što je imala najlepšu pesmu i što je najbolje pevala. Naprotiv, neko joj je to očigledno sredio, upravo zbog takvog izgleda. To se baš htelo pokazati i podići na pijedastal. Sad možemo do sudnjeg dana razglabati zašto je to učinjeno, šta je pisac hteo da kaže, ali nema sumnje da je ta nameštena pobeda nekakva poruka. Nevolja sa tim porukama na nivou tako banalnih simbola, uvek je u tome što mogu imati više značenja, odnosno tumačenja, kao što ni namere onih koji ih šalju nisu jednosmerne, da ne kažem jednoumne.

Može biti da su i autor Končite i oni koji su je na ovaj način podigli na nivo simbola, imali dobre namere, ali da nisu računali sa svim propratnim efektima koji daju mogućnost i za drugačija čitanja njihove poruke.

A možda je neko baš to želeo da postigne. Da, kao i obično što se radi u demokratiji, unese zabunu i pobrka vrednosne pojmove. U svakom slučaju, bila je to gruba provokacija, koja je stvorila brojne kontraverze i podigla veliku prašinu. Dok jedni to hvale kao hrabar doprinos afirmaciji ljudskih sloboda i polne(rodne) i seksualne ravnopravnosti, drugi se zgražavaju i koriste Končitinu pobedu kao dokaz potpune dekadencije Evrope i najavu propasti Evropske unije. U stilu: Ako nam je to najbolje što imamo...Ako je to primer...

Ima istine i u jednom i u drugom, ali meni je najzanimljiviji sam taj fenomen travestije, odnosno prerušavanja, koji je danas sveprisutan, čak, rekao bih, dominantan u javnom i političkom životu. U ovom svetu prepunom najrazličitijih travestita, najbolje prolaze upravo takvi, oni koji umeju da se pretvaraju i lažno se predstavljaju, na različite načine. Oni koji, po potrebi, mogu biti pola riba, pola devojka i da se prilagode svakom (ne)vremenu, da zadovolje sve prohteve. Pa da bude i riba za večeru i devojka za desert.

Eto, kad je već brada tema, kod nas u Srbiji su najpopularniji upravo politički travestiti. Tako su na vlast dospeli i radikali prerušeni u demokrate, koji sad hoće svima da nam menjaju svest, spremni i da nas podučavaju kako bradati četnici baš i nisu, a žene sa bradom baš jesu. Šta? Pa to što Evropa kaže. I uopšte u toj Evropi, dok se hvali slobodama i pravima i bradatih žena, u svim državama svakodnevno jačaju populizam i desničarske partije, koje se toga gade. U principu. Čast homoseksualnim izuzecima i u njihovim redovima, koji to kriju kao zmija noge. 

Evrosong je, dakle, nedavno dobio pitoresknog pobednika, odnosno pobednicu. Zapravo dva pobednika odjednom. Dva u jedan. Ili iz keca u dvojku. Perverznanjaci bi rekli u devetku. Zvanično, pobednica je Končita Vurst, nezvanično pobedio je Tom Nojvirt iz Austrije, koju nam toliko veliča naš premijer kao vodeći travestit. Ista osoba, ali dve ličnosti. Veoma različite. Dva pola. Plus i minus, koji se međusobno potiru. Rezultat- nula. Duplo golo. Muškarac bez muda, prerušen u degutantno bradatu devojčuru. Žena koja pušta bradu u vreme kad i muškarci briju noge i maljave grudi, a dame skidaju stidne dlake čak i tamo gde su do juče služile kao glavni orijentir za seks za početnike. Kako li je kod Končite tamo šumovito i mračno. Može li iko i njoj da zapeva, u razdeljak te ljubim?

Ne znam zašto, ali ovim povodom prva asocijacija mi je jedna anegdota sa bradom. Naime, davno, u vreme kad se pojavila SIDA, kao nova zastrašujuća i neizlečiva bolest, koja se kod nas seksualno naprednih balkanaca povezivala isključivo sa nazadnim homoseksualnim odnosima, jedan dovitljivi prijatelj se u raspravi o tome zapitao: U čemu je zapravo problem, jer ta vrsta spolnih odnosa nije ništa novo u istoriji čovečanstva. Poznato je, reče on, da su još stari Rimljani voleli da na svojim bahanalijama, na kraju, za desert kresnu i nekog dečkića, pa nije bilo Side. Šta je sad ovo? Jel to popustio dihtung? I kanda je bio u pravu, kanda su popustili dihtungzi na svim prirubnicama i spojevima ljudske zajednice, takozvanog društva. Produvao je dihtung na glavi motora koji pokreće svet. Kad se to dogodi na automobilu,  taj mora na generalni remont.

Jeste bilo je nazadnog seksa i ranije, ali to se smatralo neprirodnim bludom. I to se krilo, koliko zbog toga što bi oni koji to tako vole bili diskriminisani, toliko i zbog toga što su oni na taj način često diskriminisali druge, uglavnom sluge i decu.

Bilo je oduvek i bogatih pojedinaca koji su imetak sticali na račun sirotinje raje, koja im je robovala, ali to je čovečanstvo davno okarakterisalo kao društvenu anomaliju i nepravdu. Čitava istorija ljudskog roda zapravo je obeležena borbom protiv toga. Robovlasnički i feudalni odnosi su postojali, ali je društvo takve sisteme odbacilo kao nehumane i neprihvatljive. A onda su se i oni prerušili.

Danas, to se smatra normalnim. I jedno i drugo je steklo potpuni legitimitet i legalitet. Kako se Tom prerušio u Končitu, drsko puštajući bradu kao simbol muškosti, tako se feudalni sistem prerušio u liberalni kapitalizam, ne skrivajući svoju robovlasničku prirodu. Naprotiv, to mu je novi kvalitet, to ga čini modernim, ekstravagantnim. Politički travestiti, desničari prerušeni u demokrate, proglasili su to najboljim sistemom društvenih odnosa i zaštitili ga zakonima. Ako iko mrzi gej populaciju, to je upravo njihova ideologija, ali vešti u pretvaranju, oni i to sad afirmišu, čak insistiraju na paradama ponosa, jer bolje je da se mase bave tim prerušavanjem, nego njihovim.  

Došlo je poslednje vreme da je bolje biti bogat nego siromašan!? Po bilo koju cenu. Bolje deo te i svake druge manjine, nego prosečne većine na koju niko više ne obraća pažnju, dok sve više propada. Bradata žena, kao pobednik na najgledanijem televizijskom takmičenju u Evropi, zapravo je simbol tog novog vremena, u kojem sve što je nekad bilo nenormalno, nastrano, tretirano kao izuzetak, čak kao bolest, pojedinca i društva, postaje nova kategorija u sistemu vrednost. Sama Končita, nije bitna. Kao, uostalom, ni Eurosong. Neka se narod zabavlja. Uvek je bilo i biće dvorskih luda. U ovom svetu možeš da uspeš samo ako se praviš lud, ako praviš budalu od sebe ili, još bolje, od drugih.  Radi šta hoćeš, samo ne diraj u sistem. The show must go on.

Inače, nije to ništa novo, Končita je samo plagijat, Olivera Mandića i Boj Džordža. Falsifikat originala, sa bradom. Ali, dok se Oliver samo zezao, neverni Toma to ozbiljno. Žensku šminku i odoru kod Olivera Mandića, svi su shvatili i prihvatili kao dobar štos. Čak ni tada, daleke 1978, u partrijarhalnom i čistunskom komunizmu, to nije izazvalo ni približno burne reakcije i zgražavanja kao danas, jer ovo sad ima ozbiljne namere. Sad ljudi osećaju da im se to najozbiljnije servira, odnosno podmeće.

Boj Džordž je, takođe, prerušavanje u žensko koristio isključivo u marketinške svrhe i nije to krio. A Končita, koja nesumnjivo postoji iz istih razloga, slave i novca, pokušava da to proda kao filozofiju. Kao, ona "sanja da živi u svetu u kome ljude neće suditi po seksualnoj orijentaciji", ali joj pritom ništa ne smeta što je upravo tako, zahvaljujući seksualnoj dezorijentaciji, pobedila i obezbedila sebi bekstvo iz proseka. Pristalice svega što je proevropski standard, kažu kako je svojim izjavama o slobodi, toleranciji, prihvatanju različitosti, kao i jasnim pominjanjem seksualne orijentacije, ona odbacila bilo kakvu mogućnost da je reč o marketingu. Ne znam šta o tome misli Toma, ali Končita je, po meni, upravo obrnuto, potvrdila da je danas sve marketing i da se sve vrti oko seksa. Samo je pitanje ko koga i kako, u keca, u dvojku ili u zdrav mozak.     

Ćosavi četnici i komunisti sa bradom, danas vode Srbiju, kao najveće demokrate. Oni vode zemlju u građansku i  gejevsku Evropu, prezirući homoseksualce, jer i sami travestiti. Guraju nas u to carstvo manjina, gde ćemo mi, ovako mali i nikakvi, biti većina. Mi, obični i prosečni, deo obespravljene i sve siromašnije većine, a oni privilegovane i kao redak zver zaštićene manjine. Mi u radničku i srednju klasu, koje polako ali sigurno nestaju, a oni u novu klasu političkih travestita, koja osvaja svet.  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane